Научна сарадња Француске и Србије на почетку 21. века

28/10/2021

Ауторка: др Александра Колаковић

Наука је стуб развоја друштва и држава, а истовремено и моћно средство у остваривању веза и сарадње међу народима и државама. Одувек су најобразованији и најмудрији људи били саветници владара и касније влада, при чему су им повераване бројне тајне и/или деликатне мисије које су утицале на ток историје. Француска је као колевка културне дипломатије неговала ову традицију, при чему је Трећа Република успешно инкорпорирала делатност научника у оквире дипломатских акција, а ово је остала битна и трајна компонента јавне дипломатије Француске. Одувек је Француска била симбол слободе, културе и интелектуалног надахнућа, стога ни прва генерација Срба која је стварала модерну српску државну није остала имуна на мисао да се упозна на том извору идеја, како се тада говорило међу малобројним школованим Србима. Ово је створило темељ за почетак научне сарадње две географски удаљене државе. Србија је већ од 1841. године започела планско школовање своје елите у Француској, а потом су те личности не само утицале на промене у отаџбини, већ су чинили сталну и снажну везу француско-српских дипломатских односа. Касније, током Великог рата (1914–1918), научници обе државе имали су битну улогу у одбрани националних интереса и изградњи послератног света, као и повезивања Француске са Краљевином Срба, Хрвата и Словенаца (Краљевина Југославија). У овом периоду Француска је додељивала стипендије за школовање у Француској, при чему је значајан део стипендиста стицао највиша научна звања и награде за докторске дисертације, настављајући путевима научне сарадње из доба Краљевине Србије. Иако је било покушаја, па и добрих примера сарадње у периоду након 1945. године, ипак научници нису остали тако битан део јавне дипломатије у оквирима француско-југословенских односа, што се види и на основу неразумевања и прекида у сарадњи који су доминирали крајем 20. века у доба ратова на простору бивше Југославије.

Да ли је 21. век унео и уноси промене у оквире научне сарадње и на који начин она може бити важна за даљи развој француско-српских дипломатских односа? Колико је наука присутна у државним стратегијама и плановима као средство које у себи носи значајан дипломатски потенцијал? Који су постојећи оквири научне сарадње француских и српских научника у другој деценији 21. века? Колико политички и економски односи утичу на домете научних? Ова питања захтевају не само дубља промишљања, иако се чини да је на њих лако одговорити, већ су потребна и истраживања која би одредила домете научне сарадње и дефинисала оквире сарадње у будућности. Стога је овај есеј само један покушај да се у јавности покрене дискусија о овој теми, при чему се не мисли само на даљи развој научне сарадње са Француском, већ и са другим земљама, а француско-српска сарадња се посматра као пример.

Између Републике Француске и Републике Србије не постоји потписан Споразум о научно-техничкој сарадњи, стога се научно-техничка сарадња одвија кроз два програма. Правно је регулисана на основу уговора између Министарства за науку, технологију и развој Републике Србије (сада Министарство просвете, науке и технолошког развоја) и Министарства за Европу и спољне послове Републике Француске. Поред овог Уговора, на снази је и Споразум о научној сарадњи између Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије (сада Министарство просвете, науке и технолошког развоја) и Националног центра за научна истраживања Републике Француске CNRS – Centre national de la recerche scientifique). На основу ових законских оквира сваке две године расписује се конкурс за суфинансирање научне и технолошке сарадње у оквиру програма „Павле Савић“. Поред Министарства за Европу и спољне послове Републике Француске, носилац овог програма је и Министарство високог образовања, истраживања и иновација, а спроводи га агенција Кампус Франс (Campus France) уз подршку Француског института у Србији.

Сваке године у новембру месецу на  сајту Француског института у Србији појави се конкурс за стипендије за редовне, мастер и докторске студије које додељује Влада  Републике Француске. На сајту Француског института наглашено је: „Србија је земља са снажним потенцијалом за сарадњу у области високог образовања, а француске установе за високо образовање у њој могу пронаћи квалитетног партнера, посебно у области истраживања. Српски образовни систем има многе предности, има значајан број факултета, са захтевним нормама за пријем студената“. У контексту научне сарадње највећи значај имају стипендије за докторске студије и могућност да студенти стекну заједничку диплому неког од француских и српских универзитета. Заједничко менторство, могућност да студент докторских студија проведе 18 месеци у некој од образовних и научних института и факултета у Француској квалитативно доприносе науци у Србији, развоју научних дисциплина и будућој сарадњи. Битне су и кратке истраживачке стипендије за научне раднике из Србије, који на позив факултета и/или института један део својих истраживања спроведу у Француској.

Пет српских универзитета (Универзитет у Београду, Универзитет уметности у Београду, Универзитет у Новом Саду од 2015. године, а од јануара 2017. године и Универзитети у Нишу и Крагујевцу), чланови су Универзитетске агенције франкофоније (АУФ). У новембру 2015. године отворен је Франкофони центар за универзитетску успешност, у оквиру Београдског универзитета, а потом наредне 2016. године још један центар (иновациони) у оквиру Универзитета у Новом Саду. Ово је наставак традиције умрежавања франкофоних чланова српске академске заједнице. Српски универзитети преко овог чланства имају везу и са Канцеларијом за централну и источну Европу (БЕЦО), која повезује 90 универзитетских и истраживачких установа, распоређених у 19 земаља из разних региона. Умрежавања универзитета прелази границе Балкана и омогућава реализовање сарадње са 800 универзитета у Француској и франкофоним земљама. За Србију АУФ је битан јер омогућава да се реализују пројекти, гостујућа предавања, организују конференције, мобилност студената, не само на релацији Француска – Србија, већ и са научницима из других земаља.

Размена знања обухвата све научне дисциплине, а последњих године постоје и специјализовани позиви. Поред позива за усавршавање филолога којима је француски језик главни и наравно њихове специјализације превођења, што ствара добру основу за могућност научне размене, важни су и други програми. Српским лекарима и фармацеутима је омогућена плаћена специјализација у Француској, наравно уз знање језика и друге потребне научне квалификације. Програми су у трајању од шест месеци до једне, односно три године. Овим је настављена дуга традиција повезивања српских медицинских радника и фармацеута са француском медицинском науком и сродним областима. Упоредо, кроз научну сарадњу, у свим областима, а кроз подршку Француског института реализовани су и пројекти популаризације науке који су намењени свима, а посебно ученицима и студентима. Већином је реч о пројектима који су делом реализовани кроз сарадњу научног и цивилног сектора, али и државних институција, којима се актуелизују теме евроинтеграција, климатских промена, заштите животне средине, људских права и демократије, права жена и припадника маргинализованих група.

Француско-српска сарадња у области науке данас обухвата иницијативе разноликог карактера које се реализују преко пројеката финансираних кроз европске фондове као што су H2020, ERASMUS, ERASMUS + и COST, а делом и Креативна Европа. Кроз ове пројекте пре свега подстакнута је сарадња појединаца и мањих истраживачких група из Француске и Србије, али и ширих истраживачких група на европском нивоу. Од пре две године, Француска се придружила и мултилатералној технолошкој сарадњи у Дунавском региону. Одобрено је укупно 15 пројеката, а француски научници сарађују са српским у оквиру шест пројеката и сви пројекти су из области природних наука: математике, физике, хемије, технологије и медицинских наука. Француска се придружила Србији, Аустрији, Чешкој и Словачкој, у циљу пружања подршке њиховој већ постојећој сарадњи, што је доказ и да са француске стране постоји перманентна потреба да ојача не само билатерална сарадња са Србијом у области науке, већ и да дође до повезивања централно-европских и западно-балканских научника уз присуство и подршку француских научних центара.

Да би се стекао потпуни увид у француско-српску научну сарадњу битна је анализа билатералне сарадње у области науке и технолошког развоја познате под именом „Павле Савић“. До сада је организовано девет позивних циклуса, у оквиру којих је реализовано до сада осам циклуса у трајању од две године. На основу доступних података не може се са прецизношћу утврдити колико је било пројеката. Процена је да је реализовано преко 100 заједничких пројеката. Поуздани подаци су за осми и девети конкурс. У периоду 2018/2019. година реализовано је 19, од којих је један био из друштвено-хуманистичке области. У току је реализација 20 пројеката, од којих су два из домена друштвено-хуманистичких наука. Када се анализира учешће и успешност реализованих пројеката може се већ приметити да доминира развијена сарадња коју Институт за нуклеарне науке Винча на пример има са француским институцијама, као и сарадња у оквиру медицине и фармације, што ће вероватно као последица пандемије и да се настави у наредном периоду уз пројекте који покривају сарадњу у области електротехнике, роботике и физике.

Приметан је дакле мањи број пројеката из области друштвено-хуманистичких наука. Француско-српски односи у области дипломатије и медијског представљања: Историјско искуство и савремени изазови један је од пројеката који су током 2018. и 2019. године реализовали Сорбона Париз IV и Институт за политичке студије. На овом примеру можемо видети да је у току двогодишњег пројекта организована једна конференција (међународна, уз присуство истраживача и ван Француске), три округла стола (два у Паризу и један у Београду), одржано пет предавања по позиву на Сорбони (спрских научника) и Институту за политичке студије у Београду (француских научника), публикован један број специјалног часописа „Српска политичка мисао“ (са радовима француских и српских научника) и припремљен Зборник радова на француском језику (посвећен 180. годишњици француско-српских односа). Упоредо француски и српски научници имали су прилику да у оквиру својих истраживачких боравака, у Француској и Србији, истражују у библиотекама, архивима и музејима, као и да остваре контакт са другим научницима, који нису учесници пројекта. На примеру овог пројекта можемо уочити његове научне компоненте (зборник, предавања, публиковање научног часописа), као и једну другу подједнако битну компоненту – научне дипломатије, која кроз сарадњу и боље разумевање отвара нове могућности за развој француско-српских односа.

Важно је нагласити да поред пројеката у оквиру партнерства „Павле Савић“ постоје и Мултилатералне научне и технолошке сарадње у Дунавском региону, од 2021. године Министарство за спољне послове и Европу Републике Француске финансира и пројекте билатералног и регионалног карактера, преко фонда ES Balkans. Овде је фокус на две компоненте – француску и европску. Дакле, поред развоја сарадње између француских и српских парнера, посматра се евроинтегративни значај одобрених пројеката. Веома је битно да се подстиче и сарадња између партнера на Западном Балкану, која подразумева трансфер знања, информација и технологија, унапређење методолошког оквира и моблиности научника. Научници из Србије учествују у оквиру пројекта Универзитета Бордо и Правног факултета у Београду, као и путем мултилатералног пројекта који реализују ИНАЛКО, Правни факултет из Битоља, Филолошки факултет из Никшића и Институт за политичке студије из Београда. Како је реализација ових пројеката започела у септембру 2021. године не можемо сада анализирати њихове домете, али се може закључити да отварање нових фондова јасно означава опредељеност Француске да развија сарадњу у домену науке не само са Србијом, већ и са целим регионом, што се може посматрати и као подршка евроинтегративним процесима.

Српска наука је у периоду 90-тих година 20. века изгубила контакте и везе са науком у свету, са новим начинима на које се посматрају наука и научници, посебно у сфери друштвено-хуманистичких наука. За српске научнике битно је да са својим научним резултатима изађу на међународну научну сцену, да упознају нова научна достигнућа, теме, научне правце и развијају идеје које би увећале изврсност и компетитивност пројеката којима конкуришу на европском нивоу. Пандемија коронавируса, као и најава нових сличних пандемија у будућности, такође су један од битних мотива сарадње. Умрежавање научника и стално усавршавање научних кадрова, а посебно младих научника императив су развоја науке у Србији, посебно јер живимо у добу када се снага једне државе мери и по развоју науке и технологије. Стога је развој научне комуникације и сарадња са Француском за Србију од великог значаја. Са друге стране, и француској научној сцени потребан је приступ изворима и резултатима истраживања српских научника, као и комуникација у којој се рађају идеје. Развој научне сарадње између Француске и Србије је препознат као важан и у стратешким плановима Француске на Западном Балкану, а може се уочити и кроз стипендије за докторске студије, истраживачке боравке и пројекте који су подржани преко Амбасаде и Француског института. Фокус је на младима, као и на умрежавању научника и заједничким пројектима, што ће са једне стране створити простор за заједничко аплицирање за нове пројекте, наравно и са другим партнерима из Европе, а са друге стране развој сарадње научника ствара могућности и развоја културне (научне) дипломатије. Трансфер знања и технологија у будућности ће бити сигурно од изузетне важности за економско јачање држава, па и позиционирање у међународним односима, стога је развој научне сарадње за Србију од виталне важности.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања