Naučna diplomatija Francuske

Autor: dr Aleksandra Kolaković

Za aktuelnu diplomatiju Francuske od velikog su značaja kulturna i naučna saradnja. Strategija naučne saradnje Francuske pokazuje tendenciju dostizanja moći uticaja u međunarodnim odnosima na osnovu rezultata nauke i uključivanja naučnika i univerzitetskih radnika u oblasti bilateralne i multilateralne diplomatije. Ocene su da je, pored toga što je Francuska prepoznata kao nuklearna sila i stalna članica Saveta bezbednosti UN, kao i glavni „motor” Evropske unije, takođe i ključni igrač u najnaprednijim i najbrže rastućim naučnim oblastima, koje su imperativ budućnosti. Uvek je francuska nauka izazivala pažnju, posebno malih država, te bila jedan od okvira uspostavljanja odnosa i začetaka saradnje, a kasnije i partnerstava. Ipak, danas kada je nauka u srži savremenog života, zahvaljujući izumima i napretku istraživanja, kao i shavatanjima značaja nauke, posebno u izazovima rešavanja globalnih problema zaštite živote sredine i prilagođavanja klimatskim promenama i u kontekstu uloge i razvoja veštačke inteligencije, nesumnjivo je i jedna od oblasti preko koje Francuska realizuje i svoje druge diplomatske ciljeve.

U fokusu naučne diplomatije su naučna saradnja i razmena, mobilnost profesora, naučnika i studenata, kao i transfer znanja i iskustva. Francuska ulaže u razvoj akademskih istraživanja i nastoji da unapredi prostor akademskog rada i delovanja, kao i uslova i mogućnosti studiranja. Razvijanje razmene i privlačenje najboljih studenata, kroz promovisanje francuskog visokog obrazovanja, za Francusku je način stvaranja političke, ekonomske i naučne elite koja će u budućnosti upravljati državom i kreirati puteve diplomatije. Karakteristika kreiranja francuske naučne diplomatije, kao i obrazovnih, naučnih i kulturnih politika jeste isprepletana i snažna međusektorska saradnja, posebno između resornih ministarstava – Ministarstva za visoko obrazovanje i istraživanje i Ministarstva za Evropu i spoljne poslove. Strategija naučne diplomatije Francuske privlači i mobiliše čitavu diplomatsku mrežu u cilju isticanja privlačnosti Francuske i promovisanja izvrsnosti u visokom obrazovanju i istraživanju.

Kao referenca francuske izvrsnosti u nauci naglašava se položaj francuskih univerziteta na međunarodnim akademskim rang listama, kao što je Šangajska rang lista. Francuska je 2020. godine bila prvi put na trećoj poziciji u svetu (posle Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva), a prva u EU sa tri univerzitetske ustanove rangirane u prvih 50: Paris-Saclay (14), Paris Sciences et Lettres – PSL (36) i La Sorbonne (39). Veoma je interesantno pomenuti da je na primer matematika naučna oblast u kojoj ne samo decenijama, već i vekovima, Francuska pokazuje poseban uspeh. Pored matematike, izvrsnost se postiže na polju ekologije (Univerzitet Monpelje) i u menadžmentu. Pored Šangajske liste, Francuska je odlično pozicionirana i na drugim međunarodnim tematskim rang listama, kao što je Times Higher Education World University Ranking gde Francuska ima dve institucije u prvih 50 u fizičkim naukama, umetnosti i humanističkim naukama (PSL i Paris 1 Pantheon-Sorbonne). Na World University Ranking, tri francuske institucije su u prvih 50 u prirodnim naukama. Na rang listi CVTS Leiden izdvaja se sedam francuskih ustanova u 50 najboljih tema „Nauke o životu i Zemlji”, „Matematika i računarstvo” i „Fizičke nauke i inženjerstvo”.

Francuska naučnu saradnju usmerava kroz okvire EU i Milenijumskih razvojnih ciljeva koje su postavile Ujedinjene nacije. Postoji pet prioriteta naučne diplomatije Francuske. Prvi je usmeren na povećanje vidljivosti, uticaja i atraktivnost francuskog istraživanja na globalnom nivou. Uspostavljanje partnerstva zasnovanih na izvrsnosti i dodatno ojačavanje posvećenosti Francuske globalnim naučnim pitanjima je drugi prioritet. Kao treći je proklamovano promovisanje istraživanja za razvoj i povezivanje  kompanija sa francuskim akcijama i finansiranjem. Promovisanje i finansiranje  međunarodne mobilnosti istraživača je četvrti prioritet, dok je peti osnaživanje podrške mreži za inovacije kroz razvoj javno-privatnog partnerstva.

Naučna diplomatija je jedno od oruđa za globalni uticaj Francuske, kao i instrument za produbljivanje njenih bilateralnih odnosa. U cilju realizovanja strategija naučne diplomatije, aktivni su različiti mehanizmi i programi. Oni podrazumevaju najviše podršku mobilnosti istraživača ili određenih istraživačkih programa, osnivanje visokoškolskih i istraživačkih ustanova u inostranstvu, francusku ekspertizu i pomoć u razvoju istraživanja.  Kada je reč o regionima i državama, posebna saradnja je organizovana sa afričkim zemljama. Francuska ovde koristi uticaj francuskog govornog područja, a akcenat saradnje je na razvojnoj pomoći. Francuski univerziteti i francuski kampusi u inostranstvu, osnovani u velikom broju zemalja, akademski i finansijski podržani kroz program međuuniverzitetske saradnje, način su da se iskoristi izvrsnost francuskog sistema visokog obrazovanja. Ovde je prepoznata kao ključna uloga koju imaju Ministarstvo za Evropu i spoljne poslove i univerziteti koji šalju profesore, stručnjake i/ili programe (alate) i platforme rada. U pomenutim okvirima se realizuje međunarodni uticaj francuskog visokog obrazovanja i univerzitetske saradnje.

Bilateralni projekti saradnje prepoznati kao Hubert Curien partnerstva (PHC) su jedan od načina na koji se realizuje i uticaj Francuske u Srbiji već 20 godina. Ove programe Francuska realizuje već 30 godina u koordinaciji sa 60 partnerskih zemalja. Većinom su usmereni ka pokretanju novih naučnih partnerstava između francuskih i stranih naučnih timova. Finansiranje je opredeljeno za promovisanje mobilnosti mladih istraživača, a odabir projekata vrši zajednička komisija (predstavnici francuskog Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva visokog obrazovanja i istraživanja i/ili diplomatskog predstavništva i stranog partnera – najčešće predstavnici ministarstava za nauku i/ili obrazovanje) na osnovu naučne izvrsnosti. Projekti pokrivaju sve naučne oblasti, a ključna ustanova kojom se upravlja jeste  Campus France.

Pored pomenutog okvira saradnje Francuska za potrebe finansiranja bilateralnih intervencija u okviru zvanične razvojne pomoći poseduje i instrument: Fond solidarnosti za inovativne projekte, civilno društvo, frankofoniju i ljudski razvoj. Značajan fokus u svim projektima bilateralne saradnje je na francuskom jeziku i promovisanju francuske kulture i obrazovanja, kao i na jačanju civilnog društva. U toku je i nova strategija privlačnosti univerziteta pod nazivom „Dobro došli u Francusku”. Cilj ovog programa jeste da odgovori na izazove povezane sa globalizacijom prostora visokog obrazovanja i istraživanja. Odnosno, plan je da pola miliona stranih studenata osnovnih i postdiplomskih studija do 2027. godine dođe u Francusku, a potom se vrati u svoje države i time doprinese ne samo transferu znanja, već i trajnom povezivanju sa Francuskom i njenom naučnom zajednicom. Uporedo, Francuska podržava i odlazak u inostranstvo većeg broja francuskih studenata, u okviru univerzitetske razmene, zajedničkih diploma ili drugih programa mobilnosti kao što je i Erazmus.

U sprovođenju francuske naučne diplomatije bitni akteri su ambasade i kulturni centri tj. Francuski institut, kao i lokalni akteri – univerzitetski profesori, naučnici, studenti, ministarstva, nevladine organizacije i udruženja građana. Posebno je važna saradnja ambasada i univerziteta, kao i drugih naučnih ustanova, jer oni kreiraju programe, projekte i organizuju zajedničke aktivnosti. Službe za saradnju i kulturu su odgovorne za dizajniranje, implementaciju i koordinaciju aktivnosti, a ogranci Campus France, Francuske alijanse i lokalne mreže bivših studenata  rade na promociji privlačnosti Francuske u kontekstu nauke, usavršavanja i studiranja. Ovo je način da informacije o francuskoj nauci, univerzitetima i mogućnostima studiranja i saradnje postanu dostupne. Bitno je da se svake godine preko francuskih ambasada podeli preko 10.000 grantova francuske vlade za studiranje ili stažiranje. Poseban fokus je na neevropskim zemljama i u ovom kontekstu je bitno i oslobađanje od školarina za doktorske studije. Paralelno sa pomenutim unapređuje se i francuski sistem visokog obrazovanja i stručnog osposobljavanja studenata, što je od značaja i za francusko društvo.

Francuska i u mandatu Emanuela Makrona nastavlja da neguje naučnu diplomatiju kao bitan deo njenog pozicioniranja u međunarodnim odnosima i ostvarivanja uticaja. Još 2017. godine francuski predsednik je izjavio da je obrazovanje najbolji bedem protiv mračnjaštva jer formira umove. Obrazovanje omogućava budućim generacijama, a posebno ženama, da imaju slobodu izbora: izbor da nastave studije, izbor da se osposobe za posao, izbor da kreiraju sopstveni biznis. Stoga je i značajan deo aktivnosti tokom prvog, ali i u drugom mandatu usmeren na razvoj naučne saradnje i mobilnosti studenata. Strategije naučne diplomatije su tradicionalno važne i za savremenu Francusku u periodu izmenjenih međunarodnih odnosa, kriza i ratova. Kao što su i pre jednog veka bile i pomagale njene aktivnosti na drugim diplomatskim poljima, naučne strategije su deo francuske međunarodne saradnje i danas. U ovom kontekstu bitno je da postoji razgranata i sistematizovana mreža institutcija i međusektorska saradnja u sprovođenju strategije naučne diplomatije i njenih glavnih ciljeva. Ministarstvo za Evropu i spoljne poslove i Ministarstvo za visoko obrazovanje, istraživanje i inovacije odgovaraju na potrebe diplomatske mreže u inostranstvu i sarađuju sa međunarodnim i evropskim organizacijama, lokalnim vlastima, univerzitetima, istraživačkim ustanovama, kao i sa javnim i privatnim partnerima. Sprovođenje naučne saradnje zavisi i od kadrova u Službama za nauku i tehnologiju i Službama za saradnju i kulturnu akciju pri ambasadama, kao i generalnom razvoju bilateralnih odnosa sa određenim zemljama. Bitna je i tradicionalna povezanost i akademska saradnja između partnera iz Francuske i drugih zemalja koja utiče na podizanje svesti i promovisanje francuske nauke i tehnologije. Lokalni partneri, laboratorije i istraživački centri imaće stoga veliku ulogu i u budućnosti, pored proklamovanih strategija naučne diplomatije i aktivnosti francuske države u ovom kontekstu. Fokus će biti na inovacijama i ulaganjima u istraživanja i razvoj, a posebno u atraktivnim i po uticaju najbrže rastućim oblastima veštačke inteligencije, istraživanja svemira, robotike, biotehnologijama. Ipak, ovo ne znači da će razvoj naučne saradnje u društveno-humanističkim naukama biti van fokusa. Naprotiv, tradicionalna partnerstva koja omogućavaju i prodor uticaja francuskog jezika ostaće prisutna i takođe moćna, kao temelj na kojem se razvija sva ostala naučna saradnja.