Научна дипломатија Француске

Аутор: др Александра Колаковић

За актуелну дипломатију Француске од великог су значаја културна и научна сарадња. Стратегија научне сарадње Француске показује тенденцију достизања моћи утицаја у међународним односима на основу резултата науке и укључивања научника и универзитетских радника у области билатералне и мултилатералне дипломатије. Оцене су да је, поред тога што је Француска препозната као нуклеарна сила и стална чланица Савета безбедности УН, као и главни „мотор” Европске уније, такође и кључни играч у најнапреднијим и најбрже растућим научним областима, које су императив будућности. Увек је француска наука изазивала пажњу, посебно малих држава, те била један од оквира успостављања односа и зачетака сарадње, а касније и партнерстава. Ипак, данас када је наука у сржи савременог живота, захваљујући изумима и напретку истраживања, као и схаватањима значаја науке, посебно у изазовима решавања глобалних проблема заштите животе средине и прилагођавања климатским променама и у контексту улоге и развоја вештачке интелигенције, несумњиво је и једна од области преко које Француска реализује и своје друге дипломатске циљеве.

У фокусу научне дипломатије су научна сарадња и размена, мобилност професора, научника и студената, као и трансфер знања и искуства. Француска улаже у развој академских истраживања и настоји да унапреди простор академског рада и деловања, као и услова и могућности студирања. Развијање размене и привлачење најбољих студената, кроз промовисање француског високог образовања, за Француску је начин стварања политичке, економске и научне елите која ће у будућности управљати државом и креирати путеве дипломатије. Карактеристика креирања француске научне дипломатије, као и образовних, научних и културних политика јесте испреплетана и снажна међусекторска сарадња, посебно између ресорних министарстава – Министарства за високо образовање и истраживање и Министарства за Европу и спољне послове. Стратегија научне дипломатије Француске привлачи и мобилише читаву дипломатску мрежу у циљу истицања привлачности Француске и промовисања изврсности у високом образовању и истраживању.

Као референца француске изврсности у науци наглашава се положај француских универзитета на међународним академским ранг листама, као што је Шангајска ранг листа. Француска је 2020. године била први пут на трећој позицији у свету (после Сједињених Држава и Уједињеног Краљевства), а прва у ЕУ са три универзитетске установе рангиране у првих 50: Paris-Saclay (14), Paris Sciences et Lettres – PSL (36) и La Sorbonne (39). Веома је интересантно поменути да је на пример математика научна област у којој не само деценијама, већ и вековима, Француска показује посебан успех. Поред математике, изврсност се постиже на пољу екологије (Универзитет Монпеље) и у менаџменту. Поред Шангајске листе, Француска је одлично позиционирана и на другим међународним тематским ранг листама, као што је Times Higher Education World University Ranking где Француска има две институције у првих 50 у физичким наукама, уметности и хуманистичким наукама (PSL и Paris 1 Pantheon-Sorbonne). На World University Ranking, три француске институције су у првих 50 у природним наукама. На ранг листи CVTS Leiden издваја се седам француских установа у 50 најбољих тема „Науке о животу и Земљи”, „Математика и рачунарство” и „Физичке науке и инжењерство”.

Француска научну сарадњу усмерава кроз оквире ЕУ и Миленијумских развојних циљева које су поставиле Уједињене нације. Постоји пет приоритета научне дипломатије Француске. Први је усмерен на повећање видљивости, утицаја и атрактивност француског истраживања на глобалном нивоу. Успостављање партнерства заснованих на изврсности и додатно ојачавање посвећености Француске глобалним научним питањима је други приоритет. Као трећи је прокламовано промовисање истраживања за развој и повезивање  компанија са француским акцијама и финансирањем. Промовисање и финансирање  међународне мобилности истраживача је четврти приоритет, док је пети оснаживање подршке мрежи за иновације кроз развој јавно-приватног партнерства.

Научна дипломатија је једно од оруђа за глобални утицај Француске, као и инструмент за продубљивање њених билатералних односа. У циљу реализовања стратегија научне дипломатије, активни су различити механизми и програми. Они подразумевају највише подршку мобилности истраживача или одређених истраживачких програма, оснивање високошколских и истраживачких установа у иностранству, француску експертизу и помоћ у развоју истраживања.  Када је реч о регионима и државама, посебна сарадња је организована са афричким земљама. Француска овде користи утицај француског говорног подручја, а акценат сарадње је на развојној помоћи. Француски универзитети и француски кампуси у иностранству, основани у великом броју земаља, академски и финансијски подржани кроз програм међууниверзитетске сарадње, начин су да се искористи изврсност француског система високог образовања. Овде је препозната као кључна улога коју имају Министарство за Европу и спољне послове и универзитети који шаљу професоре, стручњаке и/или програме (алате) и платформе рада. У поменутим оквирима се реализује међународни утицај француског високог образовања и универзитетске сарадње.

Билатерални пројекти сарадње препознати као Hubert Curien партнерства (PHC) су један од начина на који се реализује и утицај Француске у Србији већ 20 година. Ове програме Француска реализује већ 30 година у координацији са 60 партнерских земаља. Већином су усмерени ка покретању нових научних партнерстава између француских и страних научних тимова. Финансирање је опредељено за промовисање мобилности младих истраживача, а одабир пројеката врши заједничка комисија (представници француског Министарства спољних послова и Министарства високог образовања и истраживања и/или дипломатског представништва и страног партнера – најчешће представници министарстава за науку и/или образовање) на основу научне изврсности. Пројекти покривају све научне области, а кључна установа којом се управља јесте  Campus France.

Поред поменутог оквира сарадње Француска за потребе финансирања билатералних интервенција у оквиру званичне развојне помоћи поседује и инструмент: Фонд солидарности за иновативне пројекте, цивилно друштво, франкофонију и људски развој. Значајан фокус у свим пројектима билатералне сарадње је на француском језику и промовисању француске културе и образовања, као и на јачању цивилног друштва. У току је и нова стратегија привлачности универзитета под називом „Добро дошли у Француску”. Циљ овог програма јесте да одговори на изазове повезане са глобализацијом простора високог образовања и истраживања. Односно, план је да пола милиона страних студената основних и постдипломских студија до 2027. године дође у Француску, а потом се врати у своје државе и тиме допринесе не само трансферу знања, већ и трајном повезивању са Француском и њеном научном заједницом. Упоредо, Француска подржава и одлазак у иностранство већег броја француских студената, у оквиру универзитетске размене, заједничких диплома или других програма мобилности као што је и Еразмус.

У спровођењу француске научне дипломатије битни актери су амбасаде и културни центри тј. Француски институт, као и локални актери – универзитетски професори, научници, студенти, министарства, невладине организације и удружења грађана. Посебно је важна сарадња амбасада и универзитета, као и других научних установа, јер они креирају програме, пројекте и организују заједничке активности. Службе за сарадњу и културу су одговорне за дизајнирање, имплементацију и координацију активности, а огранци Campus France, Француске алијансе и локалне мреже бивших студената  раде на промоцији привлачности Француске у контексту науке, усавршавања и студирања. Ово је начин да информације о француској науци, универзитетима и могућностима студирања и сарадње постану доступне. Битно је да се сваке године преко француских амбасада подели преко 10.000 грантова француске владе за студирање или стажирање. Посебан фокус је на неевропским земљама и у овом контексту је битно и ослобађање од школарина за докторске студије. Паралелно са поменутим унапређује се и француски систем високог образовања и стручног оспособљавања студената, што је од значаја и за француско друштво.

Француска и у мандату Емануела Макрона наставља да негује научну дипломатију као битан део њеног позиционирања у међународним односима и остваривања утицаја. Још 2017. године француски председник је изјавио да је образовање најбољи бедем против мрачњаштва јер формира умове. Образовање омогућава будућим генерацијама, а посебно женама, да имају слободу избора: избор да наставе студије, избор да се оспособе за посао, избор да креирају сопствени бизнис. Стога је и значајан део активности током првог, али и у другом мандату усмерен на развој научне сарадње и мобилности студената. Стратегије научне дипломатије су традиционално важне и за савремену Француску у периоду измењених међународних односа, криза и ратова. Као што су и пре једног века биле и помагале њене активности на другим дипломатским пољима, научне стратегије су део француске међународне сарадње и данас. У овом контексту битно је да постоји разграната и систематизована мрежа институтција и међусекторска сарадња у спровођењу стратегије научне дипломатије и њених главних циљева. Министарство за Европу и спољне послове и Министарство за високо образовање, истраживање и иновације одговарају на потребе дипломатске мреже у иностранству и сарађују са међународним и европским организацијама, локалним властима, универзитетима, истраживачким установама, као и са јавним и приватним партнерима. Спровођење научне сарадње зависи и од кадрова у Службама за науку и технологију и Службама за сарадњу и културну акцију при амбасадама, као и генералном развоју билатералних односа са одређеним земљама. Битна је и традиционална повезаност и академска сарадња између партнера из Француске и других земаља која утиче на подизање свести и промовисање француске науке и технологије. Локални партнери, лабораторије и истраживачки центри имаће стога велику улогу и у будућности, поред прокламованих стратегија научне дипломатије и активности француске државе у овом контексту. Фокус ће бити на иновацијама и улагањима у истраживања и развој, а посебно у атрактивним и по утицају најбрже растућим областима вештачке интелигенције, истраживања свемира, роботике, биотехнологијама. Ипак, ово не значи да ће развој научне сарадње у друштвено-хуманистичким наукама бити ван фокуса. Напротив, традиционална партнерства која омогућавају и продор утицаја француског језика остаће присутна и такође моћна, као темељ на којем се развија сва остала научна сарадња.