НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ У НАСТАВНИМ ПРОГРАМИМА И УЏБЕНИЦИМА ЗА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У ЦРНОЈ ГОРИ И БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Aутор: мср. Владимир Папић

Осим наставних програма за гимназије и средње стручне школе у којима смо анализирали заступљеност народне књижевности у Србији и државама региона, важно је стећи увиде и у наставне програме и уџбенике за основне школе, како бисмо имали целовиту слику о њеној важности и присутности у савременом наставном процесу. У овом есеју ћемо анализирати наставне програме и уџбенике које налазимо у Црној Гори, Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине (серијал читанки Свезаме, отвори се), док у важећем курикулуму Хрватског језика и уџбеничком комплету ИК Профил Клет нисмо наишли ни на једно дело народне књижевности од петог до осмог разреда основне школе, због чега Хрватска неће бити уврштена у ово истраживање.

Увидом у актуелне наставне програме Црногорског-српског, босанског, хрватског језика и књижевности за деветогодишњу основну школу у Црној Гори (2017), можемо доћи до важних закључака о значају и заступљености народне књижевности у црногорском образовном систему прве четвртине ХХI века. Тако у наставном програму за први разред основне школе наилазимо само на руску народну причу „Три медвједа”. Специфичност првог разреда јесте чињеница да ученици још увек нису прошли кроз процес описмењавања, због чега је већина књижевних текстова смештена у приручник за наставнике. Увидом у уџбеник Како то може 1 и пратећи приручник за наставнике, закључујемо да ово није једино дело народне књижевности са којим се ученици упознају у првом разреду, већ они уче разбрајалице „Бумбар делипар” и „Пусти, пужу, рогове”, народну успаванку „Нинај, нинај, драго моје”, односно слушају учитељево читање словачке народне бајке „Дванаест мјесеци”.

И наставни програм за други разред прописује само једно дело народне књижевности – причу „Голуб и пчела”, док у уџбенику Како то може 2 наилазимо и на причу „Вјетар и сунце”. Предвиђено је да ученици трећег разреда читају народну успаванку „Мајка Јова у ружи родила”, народну басну „Гавран и лисица”, приповетку „Седам прутова” и причу „Ђе поједеш, ту не укради”. Као предлог дела за читање у наставцима, програм прописује и бајке и басне различитих народа.[1] Уџбеник Како то може 3 и овог пута показује различиту заступљеност народне књижевности у односу на прописани програм, те у њему наилазимо и на народне приче „Просјак и тврдица”, „Три лептира” и „Пошто, влаше, кикош?”, басну „Врба и трн”, док приче под насловом „Ђе поједеш, ту не укради” у овом уџбенику нема.

Наставни програм за четврти разред прописује неименовану народну успаванку (у читанци сазнајемо да је у питању „Спавај, чедо, родила те мајка”), бајку „Чардак ни на небу ни на земљи”, приповетку „Све, све, али занат”, као и широк избор ауторских бајки на списку домаће лектире (Андерсена, Пушкина, Благе Журић и Сунчане Шкрињарић). Читанка Чаролија читања 4 ученицима нуди текст још једне народне приче – „Сестра и брат”. Наставни програм за пети разред деветогодишње основне школе прописује народну лирску песму „Кујунџија и хитропреља”, народну бајку „Биберче” (и истоимени драмски текст Љубише Ђокића), као и приче „Међед, свиња и лисица” и „Газда и надничар”. На списку домаће лектире налазе се и Приче из давнине Иване Брлић Мажуранић, инспирисане словенском митологијом и народном традицијом. У Мојој читанци 5 наилазимо и на текст народне лирске песме „Наджњева се момак и дјевојка”.

Ученици шестог разреда основне школе у Црној Гори читају народне лирске песме „Јабланова моба” и „Смијешно чудо”, епску песму „Женидба краља Вукашина”, народну басну „Побратимство пса и вука”, приче „Дјевојка цара надмудрила” и „Увреда добром враћена”, као и ромску народну песму „Бог и робија”. На списку домаће лектире налазе се и народне приповетке и бајке из антологије Ватра самотвора, а од ученика се захтева да прочитају следеће: „Баш-Челик”, „Дјевојка бржа од коња”, „Мустафа и Мерима”, „Ћосо и дивови”, „Међедовић”, „Зла браћа” и „Тица дјевојка”. Дневник читања Причај ми о далеким свјетовима 6, као обавезни елемент четвороделног уџбеничког комплета матерњег језика и књижевности у Црној Гори, на својим страницама нуди питања за интерпретацију још неких народних прича – „Дивљан” и „Царев син и Шого”, док у читанци Читај и тражи свој пут 6 ученици могу да прочитају и народну епску песму „Косовка дјевојка”.

Седмаци у Црној Гори читају епске песме „Смрт Мајке Југовића”, „Марко Краљевић и Муса Кесеџија”, лирске песме „Лијепи Иве” и „Момак и дјевојка”, народне анегдоте о Сули Радовом, бајку „Златоруни ован”, ромску народну причу „Бајка о мудром ромском дјечаку”, као и одломке из драме Женидба краља Вукашина Игора Бојовића. Ученици своје познавање народне књижевности могу да примене и на друга дела прописана програмом – стваралаштво јужнословенских аутора попут Његоша, Марка Миљанова, Стефана Митрова Љубише, Бранка Ћопића, Виде Огњеновић, Милована Данојлића, Динка Шимуновића и Прежихова Воранца, али и страних писаца: Густава Шваба, Корнелије Функе, Чингиза Ајтматова, Жан-Мари Лепренс де Бомон, Радјарда Киплинга, Џ. К. Роулинг, Оскара Вајлда или Селме Лагерлеф.

Ученици осмог разреда на часовима ЦСБХ језика и књижевности читају народну лирску песму „Љубавни растанак”, као и епске песме „Ропство Јанковић Стојана”, „Новак и Радивој продају Грујицу” и „Зашто Бајо оде у хајдуке”. Наставни садржаји посвећени темама ауторске књижевности такође могу да послуже за разговор о везама са народним стваралаштвом – осим дела Његоша, Љубише, Сремца, Кочића, Андрића, Уроша Петровића, Николе Лопичића или Чеда Вуковића, ученици везе са усменом традицијом могу да пронађу и када читају прописана дела Џ. Р. Р. Толкина и Џека Лондона.

Наставни програм за завршни, девети разред основне школе, прописује избор из црногорских анегдота, народну причу „Дјевојка цара надмудрила”, лирско-епску народну песму „Хасанагиница”, епске песме „Три сужња”, „Освета Батрића Перовића” и „Бајо Пивљанин и бег Љубовић”, као и народну лирску песму „Синоћ сам санак уснила”. Везе са народном традицијом можемо пронаћи у роману Мртво дубоко Чеда Вуковића, као и у делима Петра Првог и Петра Другог Петровића Његоша, Ива Андрића, Момчила Настасијевића, Мака Диздара, Сима Матавуља, Лазе Лазаревића и Ћамила Сијарића. У читанци Разиграј ријеч 9 наилазимо и на одломке из народне епске песме „Женидба Максима Црнојевића”.

Наставни програм за деветогодишње основне школе у Републици Српској у другом разреду прописује народне приче „Голуб и пчела” и „Шљиве за ђубре”, приповетку „Свети Сава и ђаци” и руску народну бајку „Пјетлић, златни репић и жрвнић”. Трећаци читају народне приповетке „Три ловца” и „Старо лијино лукавство”, басну „Лисица и гавран”, као и немачку народну бајку „Три лептира”. У четвртом разреду се чита народна бајка „Чардак ни на небу ни на земљи”, прича „Свијету се не може угодити”, приповетка „Досјетљиви дјечак”, епска песма „Марко Краљевић и бег Костадин”, лирска песма „Женидба врапца Подунавца”, избор из народних умотворина (загонетки, брзалица и пословица), као и чешка народна прича „Храбра мајка”. Петаци читају народну лирску песму „Јеленче”, приповетку „Крепао котао”, бајку „У цара Тројана козје уши”, лирско-епску песму „Јетрвица адамско колено”, док списак домаће лектире нуди могућност читања још две српске народне бајке по избору.

Ученици шестог разреда основне школе у Српској такође читају избор из кратких фолклорних форми (питалица, загонетки и пословица), шаљиву народну приповетку „Еро с онога свијета”, бајку „Биберче” (као и истоимену драму Љубише Ђокића), лирску песму „Српска дјевојка” и обредне народне лирске песме (у важећој читанци се налази избор из ђурђевских, краљичких, коледарских и додолских песама), као и епске народне песме „Урош и Мрњавчевићи” и „Свети Саво”. Седмаци читају народне лирске песме „Дјевојка под ђулом заспала”, „Љубавни растанак” и „Највећа је жалост за братом”, приповетку „Дјевојка цара надмудрила” и бајку „Аждаја и царев син”, народне пословице, загонетке, питалице и брзалице, епске песме косовског циклуса („Цар Лазар и царица Милица”, „Кнежева вечера” и „Смрт Мајке Југовића”) и циклуса о Марку Краљевићу („Марко Краљевић укида свадбарину” и „Марко Краљевић и Муса Кесеџија”), одломке из студије „Историјски краљ Марко и епски Краљевић Марко” Љубомира Зуковића, као и одломке из Живота и обичаја народа српског Вука Караџића (у читанци за седми разред су заступљени одломци о Кумовој слами, моби и прелу, додолама и вилама).

Наставни програм за осми разред прописује лирске народне песме „Љубавни растанак”, „Кујунџија и хитропреља”, као и шири избор из посленичких народних лирских песама. Кратке фолклорне форме су заступљене избором из пословица, питалица и загонетки, народна проза бајком „Златна јабука и девет пауница”, док су епска дела у стиху представљена примерима песама покосовског, хајдучког и ускочког циклуса („Диоба Јакшића”, „Мали Радојица”, „Иво Сенковић и ага од Рибника”, „Предраг и Ненад”, „Старина Новак и кнез Богосав” и „Ропство Јанковић Стојана”). У овом разреду се такође читају и одломци из Живота и обичаја народа српског (у важећој читанци су заступљени „Богојављење”, „Суђење”, „Кумова слама”, „Задруга” и „Школа”).

Ученици завршног, деветог разреда основних школа у Републици Српској читају избор из народних лирских љубавних песама, одломке из бележака „О народним пјевачима” Вука Караџића, народне епске („Зидање Скадра”, „Бановић Страхиња”, „Бој на Мишару” и „Почетак буне против дахија”) и лирско-епске песме („Хасанагиница”, „Смрт Омера и Мериме” и „Женидба Милића Барјактара”), народну приповетку „Немушти језик”, предање „Свети Сава и лијена жена”, као и избор из здравица, загонетки, питалица, пословица, брзалица и клетви. Шире знање о народној књижевности ученици стичу читањем одломака из студије Вук Стеф. Караџић Миодрага Поповића, односно путем дијалога програмом прописаних народних песама са савременом српском драмом – Хасанагиницом Љубомира Симовића и Бановић Страхињом Борислава Михајловића Михиза.

Уџбенички серијал Свезаме, отвори се, који нуди иновативан и наднационалан приступ настави троименог матерњег језика и књижевности у Федерацији Босне и Херцеговине, такође може да нам омогући увид у избор и заступљеност народне књижевности од петог до деветог разреда основне школе у овом ентитету, чији наставни програми нису усаглашени, већ влада сваког кантона прописује своје курикулуме. У читанци за пети разред је заступљен само избор из народних пословица, док у читанци за шести разред наилазимо на народне лирске песме „Чудна јада од Мостара града”, „Ил’ је ведро, ил’ облачно” и „Љубавни растанак”, епске песме „Ђерзелез Алија” и „Старина Новак и кнез Богосав”, причу „Еро с онога свијета” и бајку „Тринајстић”. У читанци за шести разред постоји и двострани приказ карте Босне и Херцеговине, на ком су обележени градови и њима посвећени стихови севдалинки и других врста народне поезије. Седмаци би у читанци из овог серијала пронашли „Хасанагиницу”, народну лирску песму „Има л’ јада кô кад акшам пада” и сефардску романсу „Зашто плачеш, дјево бијела?”. У читанци за осми разред налазимо баладу „Смрт Омера и Мериме” и одломке из „Женидбе Милића Барјактара”, а у њој је заступљен и преглед народних лирских врста – митолошких („Сунце се дјевојком жени”), додолских („Удри, удри ситна киша”), сватовских („Шта се оно у планини сјаше?”), породичних, посленичких („Наджњева се момак и дјевојка”) и љубавних песама („Ој дјевојко, питома ружице”, „Чија је оно ђевојка”, „Везир Зејна по бостану везла”, „Мајка Фату” и „Љубавни растанак”). У истом разреду ученици читају и одломке из драме Хасанагиница Милана Огризовића, док наредна, читанка за девети разред, садржи „Баладу о Морићима”, севдалинку „Телал виче од јутра до мрака” и романсу „Разбоље се шећер Салих-ага”.[2]

Анализа заступљености народне књижевности у наставним програмима за основне школе у региону нам је показала да је усмено стваралаштво у потпуности занемарено у наставним програмима и уџбеницима Хрватског језика у Хрватској (како за основне тако и за средње школе), док оно остаје важан део предметних програма у Србији, Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине. У овим наставним програмима примећујемо највећу усмереност ка српској народној традицији и Вуковом сакупљачком раду, док се у њима појављују и локално важни сакупљачи, односно национално и конфесионално обојене теме и садржаји (нпр. муслиманска народна епика или севдалинке). На страницама уџбеника у региону наилазимо и на народне бајке и песме словенских и других народа, попут Рома, Јевреја и Кинеза, док је познавање народне књижевности неопходно да би се разумела и савремена дела уврштена у ове наставне програме и уџбенике, као што је Толкинов Господар прстенова или Хари Потер и камен мудрости Џ. К. Роулинг.

КОНСУЛТОВАНИ НАСТАВНИ ПРОГРАМИ И УЏБЕНИЦИ

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ

1. Програм Црногорског-српског, босанског, хрватског језика и књижевности за основне школе 2017: https://www.gov.me/dokumenta/bf3401d9-435d-4122-8df0-325c06ca9c14
2. Наставни програми за основне школе у Републици Српској: https://rpz-rs.org/npp/

УЏБЕНИЦИ И ПРИРУЧНИЦИ

1. Милица Пајовић – Невенка Вулић, Како то може 1: уџбеник, Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства, 2013.
2. Милица Пајовић – Невенка Вулић, Како то може 1: приручник за наставнике/наставнице, Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства, 2011.
3. Дијана Вучковић, Милица Пајовић, Невенка Вулић и Анка Мујичић, Како то може 2: уџбеник, Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства, 2020.
4. Милица Пајовић, Невенка Вулић и Анка Мујичић, Како то може 3: уџбеник, Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства, 2021.
5. Наташа Боровић – Соња Ашанин, Чаролија читања: читанка за четврти разред основне школе, Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства, 2020.
6. Соња Ашанин – Наташа Боровић, Путовање са књигом: дневник читања за четврти разред основне школе, Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства, 2020.
7. Весна Павићевић – Наташа Боровић, Моја читанка: читанка за пети разред основне школе, Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства, 2019.
8. Радинка Вучковић-Ћинћур – Љубомир Ковачевић, Читај и тражи свој пут: читанка за шести разред основне школе, Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства, 2019.
9. Радинка Вучковић-Ћинћур – Љубомир Ковачевић, Причај ми о далеким свјетовима: дневник читања за шести разред основне школе, Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства, 2019.
10. Радинка Вучковић-Ћинћур – Љубомир Ковачевић, Читај и учи да волиш: читанка за седми разред основне школе, Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства, 2019.
11. Радинка Вучковић-Ћинћур – Љубомир Ковачевић, Читај храбро и говори слободно: читанка за осми разред основне школе, Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства, 2019.
12. Весна Вукићевић Јанковић, Владимир Војиновић и Сања Војиновић, Разиграј ријеч: читанка за девети разред основне школе, Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства, 2019.
13. Сања Мацура, Љиља Теодоровић и Нина Говедар, Читанка за 6. разред основне школе, Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства, 2021.
14. Сања Мацура – Нина Говедар, Читанка за 7. разред основне школе, Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства, 2021.
15. Весна Ркман – Сандра Лалић Зупур, Читанка за 8. разред основне школе, Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства, 2024.
16. Весна Ркман – Сандра Лалић Зупур, Читанка за 9. разред основне школе, Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства, 2022.
17. Eldina Brulić, Namir Ibrahimović, Sanja Jurić, Azra Rizvanbegović, Amer Tikveša i Nenad Veličković, Svezame, otvori se 5, Sarajevo: NIK Sezam, 2008.
18. Lamija Begagić, Eldina Brulić, Namir Ibrahimović, Sanja Jurić, Željko Malinović, Azra Rizvanbegović, Amer Tikveša i Nenad Veličković, Svezame, otvori se 6, Sarajevo: NIK Sezam, 2009.
19. Eldina Brulić, Namir Ibrahimović, Sanja Jurić, Željko Malinović, Klaudija Mlakić Vuković, Azra Rizvanbegović, Amer Tikveša i Nenad Veličković, Svezame, otvori se 7, Sarajevo: NIK Sezam, 2010.
20. Namir Ibrahimović, Sanja Jurić, Željko Malinović, Klaudija Mlakić Vuković, Dijana Pupić, Azra Rizvanbegović, Amer Tikveša i Nenad Veličković, Svezame, otvori se 8, Sarajevo: NIK Sezam, 2011.
21. Nenad Veličković, Nada Gašić, Namir Ibrahimović, Sanja Jurić, Karmen Lončarek, Željko Malinović, Klaudija Mlakić Vuković, Dijana Pupić, Azra Rizvanbegović i Amer Tikveša, Svezame, otvori se 9, Sarajevo: NIK Sezam, 2013.
22. Azra Verlašević i Vesna Alić, Čitanka 6, Tuzla: NAM, 2010.
23. Azra Verlašević i Vesna Alić, Čitanka 8, Tuzla: NAM – Zenica: Vrijeme, 2011.

[1] Иако наставни програм за трећи разред прописује ову лектиру, питања, налоге и задатке за њену интерпретацију налазимо у уџбеничком комплету за четврти разред – дневнику читања Путовање са књигом 4, у ком ученици читају и анализирају кинеску бајку „Птица која доноси срећу”, „Бајку о црвеном свијетлу” Паула Мара и басну „Јелен и јеленче” Доситеја Обрадовића.

[2] Заступљеност народне књижевности у Федерацији бисмо могли да посматрамо и кроз разлике у односу на најтиражнији уџбенички комплет у овом ентитету – читанке ИК НАМ из Тузле и Вријеме из Зенице. На пример, у читанци за шести разред ИК НАМ наилазимо на народну бајку „Дијете са девет чирака” (коју је забележио Мехмед-бег Капетановић Љубушак), шаљиву народну причу „Насрудин у бостану” (заб. Антун Ханги), епску народну песму „Ни зорице ни бијела данка” (уз текст песме је дата биографија Авда Међедовића), лирску народну песму „Сестре без брата”, ромску успаванку „Разапела сам љуљку под шљивом”, као и на басне „Чавка и туђе перје” и „Паун и сокол”. У читанци за осми разред ових издавачких кућа читамо лирске песме „Љубавни растанак” и „Наша Босно, наше вел’ко добро” (из записа Ђура Ферића), баладу „Смрт Омера и Мериме”, ромску песму „Жеља” и хебрејску песму „Хава нагила”.