Autor: dr Aleksandra Kolaković
Nakon terorističkog napada 16. oktobra 2020. godine u kome je stradao Samuel Pati (Samuel Paty) istraživanja javnog mnjenja pokazuju da 87% Francuza veruje kako je sekularizam u opasnosti. Istovremeno samo 40% Francuza veruje Emanuelu Makronu i Vladi da će uspešno voditi borbu protiv terorizma. Veliki deo ispitanika (78%) smatra da je opravdano da nastavnici pokazuju učenicima karikature koje se podsmevaju religiji kako bi ilustrovali oblike slobode izražavanja. Ipak, 76%, veruje da ne postoji mehanizam koji bi zaštitio nastavnike u slučaju incidenata u učionici. Pomenuti događaj i posledice su nas podstakle na analizu problema terorizma sa kojim se suočava Francuska.
Ubijeni nastavnik istorije i geografije posthumno je odlikovan najvišim francuskim ordenom Legije časti. Javnost je o ovome obavestio francuski ministar obrazovanja Žan-Mišel Blanke samo nekoliko dana nakon što su u Parizu i svim drugim gradovima Francuske organizovani skupovi na kojima su građani osudili teroristički napad kao direkni napad na vrednosti Republike, među kojima je posebno naglašena sloboda izražavanja. Dodeljivanjem ordena ustanovljenog za vreme Napoleona Bonaparte, na čijoj lenti piše „Čast i Otadžbina“, a koji se dodeljuje kao priznanje za vojne ili civilne zasluge bez obzira na rođenje ili veroispovest pod uslovom da je primalac ordena privržen i podržava slobodu i jednakost, Pati postaje nacionalni simbol i ujedinitelj u odbrani Republike od islamističkih napada i terorizma. Jedan od ključnih i dugogodišnjih problema u francuskom političkom životu ovoga puta uticao je na to da francuska javnost odlučno zahteva, a politički vrh zemlje obeća da će očuvati Republiku. Iako je i u ranijem periodu bilo nastojanja da se reši pitanje terorizma, sada je vrh države prvi put u istoriji počeo da koristi nove termine i da menja zakonske okvire.
Pati je obezglavljen u napadu osamnaestogodišnjeg ektremiste Abdulaha Anzorova poreklom iz Čečenije, koji je u Francusku došao 2008. godine. Namera napadača i počinioca ovog zločina bila je da kazni nastavnika za „svetogrđe” jer je na času posvećenom slobodi izražavanja učenicima prikazivao i karikature proroka Muhameda publikovane na stranicama satiričnog časopisa Šarli Ebdo. Iako je Pati na pomenutom času, održanom dve nedelje pre događaja koji je šokirao javnost, predložio učenicima da mogu napustiti čas ukoliko smatraju da će fotografije povrediti njihova verska osećanja, jedna učenica je ostala i to prenela roditeljima. NJen otac se potom žalilio školi, zahtevajući da se nastavnik suspenduje. Međutim, informacija o Patijevom času izašla je iz okvira škole i počela je kampanja protiv profesora na društvenim mrežama. Informacije su ovim putem stigle i do napadača koji nije lično poznavao žrtvu.
Na osnovu ovih podataka o ovom događaju dolazimo do polazne tačke serije terorističkih napada u Francuskoj od 7. januara 2015. godine. Tada su dvojica naoružanih ekstremista, braća Said i Šerif Kuači, pripadnici Al Kaide, upali u prostorije satiričnog časopisa Šarli Ebdo u Parizu i likvidirala 11, a ranila 12 novinara i zaposlenih. Iste godine, 13. i 14. novembra, došlo je do serije terorističkih napada na više veoma prometnih mesta u Parizu. U ovom koordiniranom terorističkom napadu, u okviru tri grupe terorista, na šest mesta poginulo je 130 osoba, od čega 80 na koncertu u dvorani Bataklan, a povređeno je preko 350 osoba, od čega je čak četvrtina bila u kritičnom stanju. Najpre je odjeknulo nekoliko eksplozija kod Stadiona Francuska, a potom u prometnom 10. i 11. arondismanu u dvorani Bataklan, kao i ispred poznatih restorana i barova Le Petit Cambodge, Le Carillon i La Belle Equipe. Interesantno je napomenuti da je napad kod stadiona organizovan u vreme fudbalske utakmice između Francuske i Nemačke dok je Fransoa Oland, tadašnji francuski predsednik pratio meč. Kao odgovor francuska policija i bezbednosne službe su ubile nekoliko napadača, a za ostalima, posebno ćelijama atentatora i organizatora započele su potragu. Fransoa Oland je optužio Islamsku Državu za organizovani teroristički napad u Parizu, a potom je ova teroristička organizacija i preuzela odgovornost. Osam terorista je poginulo (sedam se raznelo, a jednog su ustrelili specijalci). U blizini mesta napada pronađeni su sirijski i egipatski pasoš. Sirijski pasoš je pripadao osobi koja je u Grčkoj prijavljena kao tražilac azila, a prošla je kroz teritoriju Hrvatske. Teroristi u Francuskoj, dakle, dolaze iz dva kruga. Jedan je emigracioni, a drugi je okvir druge ili treće generacije emigranata, koje se nisu uspešno integrisale u francuskom društvu. Događaj od novembra 2015. godine, koji je danas nacionalno mesto sećanja, naišao je na osudu i empatije za francuske žrtve širom sveta. Francuska je bila u trodnevnoj žalosti, a u znak podrške mnogi gradovi u svetu su značajne spomenike, zgrade i mostove osvetlili u bojama francuske zastave. Zbog bezbednosne procene novih napada uvedeno je vanredno stanje koje je trajalo dve godine i tokom kojih je sprečeno nekoliko terorističkih napada u Francuskoj. Posebne bezbednosne mere su nakon ukidanja vanrednog stanja nastavile da se primenjuju, međutim sporadično je dolazilo do talačkih kriza i novih pojedinačnih napada, najčešće od strane jednog napadača mlađe starosne dobi uz upotrebu hladnog oružja. Ovim se može zaključiti da su francuske vlasti značajno uspele da suzbiju delovanje većih grupa terorista, ali da nova metoda delovanja terorista, gde se pojavljuju pojedinci – ekstremni islamisti kao izvršioci terorističkih napada, zahteva nov način borbe.
Krajem septembra meseca 2020. godine, nekoliko nedelja nakon obeležavanja 150. godišnjice Treće Francuske Republike i početka suđenja optuženima za teroristički napad na novinare i zaposlene u satiričnom nedeljniku, dogodio se napad ispred nekadašnjih kancelarija Šarli Ebdoa. Osoba koja je emigrirala u Francusku iz Pakistana satarom je ranila dve osobe. Emanuel Makron, francuski predsednik, na svečanoj ceremoniji 150. godišnjice Treće Francuske Republike održanoj 4. septembra 2020. godine, istakao je vrednosti i ideale Treće republike koje su deo identiteta i današnje Francuske. Pre svega mislio je i javno izrekao da je to odvajanje crkve od države. Makron je poslao političke poruke koje je potrebno posmatrati u kontekstu njegovih izjava da će povesti odlučnu borbu protiv islamističkog separatizma. Prvi put u francuskom političkom životu je predsednik jasno označio islamisički terorizam kao glavnog neprijatelja Francuske. Na pomenutoj ceremoniji Makron je posebno apostrofirao da je jedan stranac, italijanski imigrant Gambeta proglasio republiku, na osnovu čega je zaključio da imigranti čine „pokretačku snagu Francuske“, ali i na vrednosti koje čine deo francuskog identiteta. Makron se osvrnuo i na teroristički akt prema listu Šarli Ebdo. Naglasio je kako su „pravo na karikaturu i ismejavanje, čak i religije, suštinski deo francuskog identiteta“. Problem je što jedan deo današnjih stanovnika Francuske očigledno ne baštini ove vrednosti ili ih kao emigrantski deo stanovnika u dovoljnoj meri ne poznaje i ne priznaje, što se odražava na bujanje ekstremnog islamizma i stalnu pretnju terorističkim napadima. U skladu sa pomenutim, jedan od načina francuske borbe je i nastavak kontrole francuskih granica do 30. aprila 2021. godine, o čemu je Francuska pre ubistva Patija, početkom septembra, obavestila Evropsku uniju.
Tereorističkim činom u predgrađu Pariza pređena je „crvena linija“ ‒ ocene su u francuskoj javnosti koja je šokirana da je Anzorov na društvenoj mreži Tviter, neposredno posle ubistva, objavio poruku kojom preuzima odgovornost za smaknuće. Surovi teroristički čin i poruku prati i fotografija odrubljene glave, pri čemu stradalog opisuje kao „jednog od pasa iz pakla koji su se usudili da ponižavaju Muhameda”. Nastavnici u francuskim školama su uplašeni, javnost je zgrožena i otuda se prilikom odavanja pošte preminulom pojavila sabornost Francuza i odlučni zahtevi da se odbrani Republika. Kako je ovo vreme društvenih mreža i komunikacije putem interneta, važno je istaći stavove koji se tu iznose. Osuđuje se nasilje kojim su pokušane da se uguše vrednosti Republike – sloboda mišljenja i izražavanja, kao i pravo nastavnika da podučavaju učenike kritičkom mišljenju i argumentovanoj debati. Ovde se naslućuju buduće debate oko predmeta Građansko vaspitanje, nastavnog plana i programa i mogućih novih mehanizama integracije i osnaživanja francuskog identiteta putem obrazovnih politika, uz poštovanje drugih i toleranciju.
Na nacionalnoj ceremoniji održanoj 21. oktobra na Univerzitetu Sorbona, odata je počast posthumno odlikovanom nastavniku Samuelu Patiju. Francuski predsednik je istakao da je Pati postao „lice Republike“ i simbol „želje da razbijemo teroriste, smanjimo islamiste i živimo kao zajednica slobodnih građana u našoj zemlji. Lice naše odlučnosti da razumemo, naučimo, nastavimo da predajemo, da budemo slobodni […] Nećemo se odreći karikatura, crteža […] zapamtićemo da se naše slobode kreću samo do granica mržnje i nasilja. Iz poštovanja prema drugima […] Jer u Francuskoj, profesore, prosvetiteljstvo se nikada ne gasi“. Posebno je, dakle, apostrofirana odbrana slobode izražavanja, argumentovane debate i sekularizma, na kojima je zasnovana Republika. Govor Emanuela Makrona je i jedna vrsta zakletve da će se nastaviti život francuskih građana onako kako ga je vodio preminuli profesor. Ovo su i zahtevi građana uplašenih za vlastitu bezbednost širom zemlje. Glasno su naglašene u govoru francuskog predsednika vrednosti Republike: poštovanje drugih bez diskriminacije, negovanje tolerancije i kritičkog mišljenja, posebno kod mladih, kroz predavanja, podučavanja, upoznavanje istorije, književnosti, muzike i humora.
Prve ocene javnosti kazuju da je Francuska pojačala akciju protiv islamističkog ekstremizma. Anzonov, atentator na francuskog profesora, ubijen je u akciji hapšenja od strane francuske policije. Prvim hapšenjima lokalna grupa koja je povezana sa napadom je rasturena. Ne deluje se samo na problem islamizama u severoistočnom predgrađu Pariza, već se deluje na nivou cele države. Uhapšeni su roditelji, rođaci i prijatelji napadača, otac učenice koji je vodio kampanju na društvenim mrežama, a proveravaju se i njegove veze sa terorističkim ćelijama i grupama. Francuska planira da protera 231 lice, strane državljane koji se nalaze na vladinoj listi osoba za koje se sumnja da imaju ekstremna verska ubeđenja. Od ovog broja 180 se već nalazi u zatvoru, a oko 80 lica je pred hapšenjem. Pored pomenutog, na proveri je 50 nevladinih organizacija koje su u ranijem periodu dobijale novčana sredstva i od francuske države kako bi se borile protiv islamofobije. One su samostalno i/ili zajedno sa levičarskim pokretima organizovale brojne tribine i proteste protiv islamofobije u Parizu, kao i širom Francuske. Na udaru vlasti posebno je Kolektiv protiv islamofobije, koji se dovodi u indirektnu vezu sa događajem od 16. oktobra. Sve navedeno ukazuje na to da je terorizam u Francuskoj duboko ukorenjen i prikriven. Prisutan je i u okvirima onih organizacija za koje se verovalo da pomažu integraciju, neguju toleranciju i bore se protiv diskriminacije.
Vlast u Francuskoj, pored pomenutih, povukla je i nekoliko delikatnih poteza koji mogu uticati na nestabilnost situacije i dovesti do novih napada. U prva 24 sata nakon terorističkog čina francuska policija započela je pretrese kuća, organizacija i formalnih i neformalnih mesta okupljanja. Proveravaju se pojedinci, grupe i organizacije za koje nema dokaza, ali se veruje da su povezane sa separatističkim i terorističkim grupama. U jednom delu javnosti, pre svega muslimanske, ove akcije (najavljeno je preko 20 svakog dana u celoj Francuskoj) nazvane su „kaznenim ekspedicijama“. Drugi argument u prilog nestabilnosti i bujanja ekstremnog islamizma su predlog ministra unutrašnjih poslova Darmanina i odluka prefekture Sen Sen Deni. Na šest meseci zatvorena je džamija Pantin, čiji je imam Muhamed Heneš poslao poruku vernicima, koja se karakteriše kao fatva, da zastraše nastavnika Patija, pri čemu je objavljena i adresa škole. Iako je imam izneo žaljenje zbog video-poruke pomenutog sadržaja na profilu džamije, pri čemu tvrdi da nije pozvao na nasilje, ipak će u narednih šest meseci džamija biti zatvorena za vernike. Ovo će možda umiriti jedan deo javnosti i omogućiti da se istraga sprovede, ali se u sekularnoj državi mogu postaviti i pitanja verske tolerancije.
Teroristički događaj koji je pokrenuo novu borbu protiv islamskog separatizma u Francuskoj po procenama stručnjaka nažalost neće biti jedini u crnom nizu. Ipak pokazuje koliko je reč o jednom komlikovanom procesu čije rešavanje sigurno neće biti postignuto u skorije vreme. Društvene mreže, govor mržnje i neproverene informacije koje se plasiraju putem ovog savremenog medija komunikacije pokazale su se kao plodno tlo za vrbovanje, manipulacije i indoktrinaciju mladih koji postaju oruđe terorizma u Francuskoj. Potrebni su mehanizmi koji će efikasno oslabiti i suzbiti terorističko delovanje na tlu Francuske. Ovo je naravno i međunarodni problem a ne samo francuski, i posledica je promena u međunardonim odnosima neoliberalizma, politika super-sila na Istoku, migracija, kao i promena u islamskom svetu borbe između raznih frakcija i interesa.
Složenost problema sa ekstremnim islamizmom u Francuskoj je izražena ako se pogledaju najnovija istraživanja javnog mnjenja. Čak 27% vernika muslimanske veroispovesti veruje da je šerijat iznad pravnih okvira države, a među mladima procena je da ih je 70%. Istovremeno, jasno je da pored donošenja novih pravnih okvira, kao što je priprema Zakona o separatizmu koji se posebno bavi islamskim separatizmom i čije donošenje se očekuje u decembru 2020. godine, potreban i novi način integracije stranaca u francusko društvo. Na osnovu odavanja nacionalne počasti Patiju na Sorboni, kao i reakcija javnosti, može se zaključiti da je njegovo brutalno ubistvo ujedinilo je Francusku u odbrani Republike. Pati je postao nacionalni simbol univerzalnih vrednosti Republike i francuskog građanina, tačka ujedinjenja i nove komunikacije. Koliko će i da li će državne strukture i francuska elita Patija postaviti u centar tzv. „svetog jedinstva“ u ratu protiv terorizma, videćemo u narednom periodu. Poslednje ankete govore u prilog tome da većina Francuza podržava poteze vlade, iako postoje i stavovi da se Francuska već u ranijem periodu morala izboriti sa ovim problemom. Važno je naglasiti i da jedna od anketa javnog mnjenja tvrdi da se čak 76% ispitanih Francuza zalaže za raspuštanje Kolektiva protiv islamofobije. Izvesno je da je prevazilaženje krize i kreiranje efikasnog modela u borbi protiv terorista potrebno i Emanuelu Makronu ukoliko želi da osvoji novi predsednički mandat. Prisutne su kritike (posebno sa desnice, od Marin le Pen) da je zakasnio u borbi protiv islamista, iako je činjenica da je Makron u želji da se približi glasačima desnice pre ovog stravičnog terorističkog čina nad Patijem povukao poteze koji su najavljivali i ovu borbu. U situaciji krize i borbe sa problemom pandemije koronavirusa stoji zahtevan zadatak pred Makronom i francuskom nacijom. Istorija nas uči da je Francuska u prošlosti uspela da odbrani Republiku, a sada smo svedoci njenog pokušaja da preživi i ovaj „brodolom civilizacija“, kako je vreme u kome živimo nazvao Amin Maluf.
Ostavi komentar