Аутор: Јованка Симић, новинар
У овој години обележавамо век од рођења Лазара Возаревића (Сремска Митровица, 1925 – Београд, 1968), једног од најзначајнијих представника српског и југословенског модерног сликарства, који је за само осамнаест година уметничке каријере постао сликар светског угледа а његова дела излагана су од Токија до Сао Паола.
Његова слика „Круг“ била је део колекције Давида Рокфелера, а њена продаја досегла је рекордну цену за сликаре са простора бивше Југославије, активне после Другог светског рата.
Особеност Возаревићевог уметничког израза огледала се у експлозивном таленту и смелости да се упусти у изградњу личног стила као и да прошири поља ликовне уметности. Прву фазу стваралаштва обележио је утицајима кубизма и Пикаса, да би почетком шездесетих постао један од зачетника енформела у нашој средини.
Поводом великог јубилеја, протеклих месеци дела Лазара Возаревићева из његове матичне галерије у Сремској Митровици кренула су на пут ка градовима и галеријама које су заузимале важно место у уметниковом животу.
После Зрењанина и Београда, где је кроз пажљив одабир публици представљено његово стваралаштво, Галерија Матице српске у Новом Саду, почевши од 12. септембра ове године, па до 31. јануара 2026, биће својеврстан храм у којем се у целости може видети највреднији део колекције сремскомитровачке Галерије „Лазар Возаревић“.
Поред целокупног уметниковог легата, седамдесет девет дела из ове колекције, представљене су и слике из колекције Галерије Матице српске, као и пет илустрација Пабла Пикаса из Народног музеја Србије и једно Пикасово дело из Амбасаде Републике Француске у Београду.
Поставку (ауторки Марије Вуруне, директорке Галерије „Лазар Возаревић“, Иване Растовић и Иване Јањић, кустоса ГМС) изложбу прате три видео-анимације, које путем савремених технологија приближавају публици Возаревићеве узоре и инспирације за слике „Оплакивање Христа“, „Квадрати“ и „Породица“.
Део овог јединственог визуелног доживљаја употпуњују и три филма посвећена животу и делу уметника, свим његовим стваралачким фазама од појављивања на уметничкој сцени раних педесетих година 20. века, до последњих радова из 1968. године.
Возаревић је Школу за примењене уметности у Београду уписао 1941. године, а две године доцније и Академију за ликовне уметности, коју је завршио 1948. године у класи чувеног професора и уметника Мила Милуновића.
Доцент на Академији за ликовне уметности у Београду, Возаревић је постао 1960. године. Своје сликарско умеће усавршавао је током повремених боравака у Паризу (1951–1952, 1954–1956, 1958. и 1962). Сопствени ликовни израз градио је у живој и динамичној културној сцени педесетих година реагујући на друштвено-политичке и уметничке околности. Био је члан истакнутих уметничких група „Једанаесторица“ и „Децембарска група“.
У првом, фигуративном периоду, његова дела одликују геометријска конструкција, ломљење облика и снажна егзистенцијална димензија. У потрази за савременим ликовним језиком ослањао се на кључне изворе инспирације – дела Пола Сезана, Пабла Пикаса и богатство византијске уметности.
Јасно је то било видљиво на његовој првој самосталној изложби 1952. године када је у Галерији УЛУС приказао педесет пет слика. У предговору свог каталога недвосмислено је изнео лични доживљај савремене уметности:
„Данас се уметност све више приближава једној великој истини – истини науке. Изражава се средствима ликовне уметности а као наука решава и онај сложени однос подсвесног и свесног. Многи хвале наше фреске, а у исто време придржавају се ригорозно конзервативног сликарског израза не схватајући да је блискост савременог сликарства и фресака управо у језику“.
Тадашња ликовна критика сложно је оценила да је Возаревићева прва самостална изложба, после Лубардине изложбе представљала ”најрадикалнији покушај у тражењу свог израза и самосвојности мимо признатих и прихваћених токова”. Наглашено је да Возаревић отвара нашу уметност ка савремености. Смелошћу овог сликара био је изненађен и његов професор Милуновић, а посебност његовог ликовног израза препознала је и подржала домаћа, француска и италијанска ликовна критика као и публика.
На Првом тријеналу ликовне уметности 1961. године, Возаревић је по први пут приказао своја дела из фазе „увођења фигуре у слику, сједињавањем форме и његове материје“ са циљем да дође до праматерије од које је настала форма. Уметник је у фази енформела имао циљ да ”затекне Бога у фази креативне неодлучности пред материјом”.
И мада енформелистички поступак искључује појам лепоте која не егзистира без форме, критичари су приметили да Возаревићеви енформели обилују емоцијама. Сматрали су и да се тајна различитости у односу на западњачке енформелисте састојала у томе ”што је он у вези са византијским наслеђем и са иконописањем обоженим додиром Творца…”
Током 1963. године Возаревић је у своје византијско-златне подлоге и мркоцрвене просјаје увео металне полулопте разних пречника. Линије је рашчлањивао у тачке, објашњавајући то овим речима: “Рашчлањена линија, даје тачку. Помоћу те тачке до које сам дошао надокнађујем и добијам линију. У енформел уносим тачку која има пластичан израз, дакле форму“.
Последњу Возаревићеву постенформел фазу карактеришу рељефи, апликације, односно пулије округле нитне лепљене на слике. То су геометријске композиције снажног колорита и дубоке духовне симболике. Стога аутентична промишљања о савременој слици и однос према средњовековном наслеђу чине опус овог уметника једним од најзначајнијих и најпрепознатљивијих остварења српског модернизма.
Ликовни зналци су сагласни: било коју фазу уметности Лазара Возаревића да посматрамо, почетну, под снажним утицајем Пикаса, ону у којој се помоћу естетике иконе ослобађао Пикасовог утицаја, али не и модернизма, или да се усредсредимо на његов постенформел, неизоставан је утисак да сликарски опус овог уметника карактеришу монументалност, отменост, узвишеност и својеврсна мистичност.
ЛИТЕРАТУРА
- Драгорад Драгичевић, Возаревић, Галерија „Лазар Возаревић“, Сремска Митровица
- Лазар Трифуновић, Енформел у Београду, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд, 1982
- https://www.galerijamaticesrpske.rs/events/lazar-vozarevic-galerija-u-gostima/
Остави коментар