Аутор: мср Владимир Папић

Средњовековна књижевност у европском контексту заузима готово десетовековни период – од петог до петнаестог века, док у српској књижевности говоримо о специфичном феномену дугог трајања, који средњовековну књижевност продужава све до XVIII века, симболички обухватајући период од бега у манастир Светог Саве до бега из манастира Доситеја Обрадовића. Средњовековна књижевност и утицај православне цркве као јединог упоришта идентитета српског народа кроз векове нам се показује и кроз значајну заступљеност дела српске средњовековне књижевности у наставним програмима за средње школе. У односу на друге јужнословенске народе, чији језици такође потичу из старословенске основе, српска писменост у средњем веку се темељно проучава у школским програмима, док се средњовековна књижевност других европских народа у њима занемарује. У овом истраживању ћемо упоредити наставне програме у Србији, Црној Гори, Републици Српској, Федерацији Босне и Херцеговине, Хрватској, али и Словенији, Северној Македонији и Бугарској, како бисмо на адекватан начин увидели значај и заступљеност средњовековне књижевности у свакој од ових држава.

Када је реч о најзначајнијим споменицима средњовековне писмености јужнословенских народа, у регионалним уџбеницима матерњег језика и књижевности често наилазимо на неподударности, парадоксалне тврдње, заблуде и материјалне грешке, настале због недостатка поузданих података о настанку појединих текстова, али и као последица посматрања средњовековља кроз призму дневнополитичких прилика с краја ХХ и почетка ХХI века. Два репрезентативна примера неподударних ставова у уџбеничким текстовима јесу погледи на Мирослављево јеванђеље и Повељу Кулина бана.

Кратка историја српског књижевног језика Александра Милановића (2010) представља најзначајнији савремени приручник из области историје српског језика, намењен како образованој публици тако и средњошколцима. Ставови представљени у њему на најбољи начин приказују достигнућа савремених проучавања историјата српског језика. О Мирослављевом јеванђељу у овом приручнику сазнајемо следеће:

„Мирослављево јеванђеље [је] наш најрепрезентативнији средњовековни писани споменик и једно од најзначајнијих дела српске културе уопште […] Иако недатиран, у питању је вероватно најстарији сачувани српскословенски ћирилички рукопис, настао током последње две деценије ХII века, вероватно осамдесетих година. Јеванђеље је написано за хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање. […] На основу стабилизованих црта графије и правописа у рукопису може се закључити да је формирање српске редакције старословенског језика завршено раније, можда још у ХI веку. Ово јеванђеље исписала су два писара: главни – који није оставио трага о свом имену, и Глигорије дијак – чије је име сачувано у два његова записа на маргинама рукописа. Раније се, на основу једне издвојене речи исписане на крају рукописа, сматрало да је име главног писара било Варсамелон. Данас се истраживачи углавном слажу с тим да је речју варсамелон означен један од материјала који је коришћен при изради боја за уметничке минијатуре – балзамово уље. Главни писар је свој текст исписао архаичнијим словима и правописом који се ослања на решења у глагољици, док се у тексту који је написао Глигорије дијак примећује еволуција ћирилице и правописа.” (Милановић 2010: 49–50)

Насупрот овим тврдњама, у актуелној Читанци за први разред гимназије Александра Чогурића, Милице Вукотић и Андријане Делетић Милачић, јединој гимназијској читанци одобреној за употребу у Црној Гори у протеклих петнаест година, наилазимо на следеће ставове:

„Значајни писани споменик с краја ХII вијека је ћирилички споменик, Мирослављево јеванђеље, преписиван у Котору од 1186. до 1190. године. Представља гранични споменик самосталног развоја зетске књижевности. […] Писала су га два писара, на два правописа, зетскоме и рашкоме. Главни писар писао је зетским правописом и звао се Варсамелон, а његов помоћник писар Григорије је писао рашким правописом. Варсамелон је био на челу Немањине дворске канцеларије у Котору. Приликом преписивања су водили рачуна да не погријеше, јер је то сматрано великим гријехом. Дио који је радио Варсамелон припада црногорској књижевности, док дио који је писао Григорије припада српској књижевности. Григорије је био екавац, а Варсамелон ијекавац.” (Čogurić et al. 2017: 186–187)

У уџбенику Црногорски језик 1 Аднана Чиргића и Јелене Шушањ, такође једином уџбенику матерњег језика доступном средњошколцима у Црној Гори већ деценију и по, наилазимо на истоветне тврдње, изузев сада конкретнијег националног одређивања Варсамелона као Црногорца и Глигорија (уместо Григорија, варијанте имена искоришћене у Читанци) као Србина, „писара посљедњих двију страница”. Аутори доносе и закључак да је „црногорска/зетска редакција […] тип старословенскога језика изговорно прилагођен мјесноме језику преписивача из средњовјековне Зете. Из те редакције развиле су се касније и босанска и српска редакција старословенскога језика.” (Čirgić–Šušanj 2019: 28)

Још даље од ових тврдњи одлази Читанка за 1. разред средњих техничких и стручних школа и медресу, аутора Зејћира Хасића и Азре Мујкановић, објављена у издању сарајевске Свјетлости 2004. године. У њој сазнајемо да „Маријанско еванђеље и Мирослављево еванђеље с краја ХI и почетка ХII стољећа спадају у најстарије споменике у националној редакцији старославенског језика код Јужних Славена; писана су глагољицом” (Hasić–Mujkanović 2004: 100), односно да је „најстарији ћирилички црквени споменик рукопис Мирослављево еванђеље, писано у Хуму за владавине кнеза Мирослава, али има и мишљења да је писано на двору Кулина бана који је по сестри род Мирославу” (Hasić–Mujkanović 2004: 102), док се и у уџбенику Наш језик 1 Ремзије Хаџиефендић Парић (Сарајево Publishing, 2003) Мирослављево јеванђеље представља као црквени рукопис на старославенском језику босанске редакције.

Овакве опречне тврдње се понављају и у случају Повеље Кулина бана, док се ставови представљени у сваком од ових уџбеника сматрају исправним и научно утемељеним у кругу ком припадају његови аутори, што је довољно да их ученици прихвате као чињенице. Систематичног погледа на средњовековну књижевност Јужних Словена у средњошколским уџбеницима нема, осим у приручнику Историја књижевности за I разред средње школе Јована Деретића, Злате Бојовић и Марије Митровић, београдског Завода за уџбенике (објављеном у двадесет издања између 1984. и 2016. године). У овом приручнику је представљена средњовековна књижевност стварана на подручју Македоније, Рашке, Зете, Захумља, Босне, Хрватске и Словеније, док се о књижевности на тлу Бугарске не говори.

Актуелни наставни програми за гимназије у Србији прописују следећа обавезна дела средњовековне књижевности: одломак из Житија Светог Симеона Светог Саве, одломак о бегу у Свету Гору из Теодосијевог Житија Светог Саве, Јефимијину Похвалу кнезу Лазару, Слово љубве Деспота Стефана Лазаревића, опис Београда из Житија Деспота Стефана Лазаревића Константина Филозофа, као и савремени роман Доротеј Добрила Ненадића, који говори о средњовековљу из модерне перспективе. Изборни садржаји у првом разреду гимназије обухватају и Исповедну молитву из 14. века непознатог аутора, одломак о владарима династије Немањић из Културне историје Срба Јована Деретића, односно дела српских песника ХХ века инспирисана средњовековљем – песму „Јефимија” Милана Ракића и збирку поезије Усправна земља Васка Попе. Пример источних књижевности које су се развијале паралелно са европским средњовековљем у овом наставном програму јесу Приче из 1001 ноћи. У односу на претходно важеће програме, садашњи гимназијалци више не читају одломке о смрти Краљевића Марка и боју на Косову из Житија деспота Стефана Лазаревића, односно усмено предање о Светом Сави. Иако ученици филолошких гимназија у Србији читају све поменуте одломке из дела Константина Филозофа, у наставном програму намењеном настави Књижевности у овом типу гимназије више не наилазимо на одломке из Житија Светог Ћирила („Расправа с тројезичницима”), „Слово о писменима” Црнорисца Храбра, епизоде о Стрезу и преносу Савиних моштију из Теодосијевог Житија Светог Саве, „Службу Светом Симеону” Светог Саве, примере из апокрифне књижевности, односно одломке из „Божићног кондака” Романа Мелода и дело „Недокучивост је одасвуд” Димитрија Кантакузина.

Гимназијалци у Републици Српској читају сличан избор из средњовековне књижевности као њихови вршњаци у Србији – „Запис Глигорија дијака” из Мирослављевог јеванђеља, одломак о болести и смрти Светог Симеона из житија чији је аутор Свети Сава, одломке о смрти Марка Краљевића и Косовској бици из Житија деспота Стефана Лазаревића, Јефимијину Похвалу кнезу Лазару и Слово љубве деспота Стефана Лазаревића. Уместо одломка из Теодосијевог житија, наставни програм у Републици Српској прописује одломак из Доментијановог Житија Светог Саве, као и Силуаново „Слово о Сави”. Ученици другог разреда средњих стручних школа у Републици Српској читају и Повељу Кулина бана (Вучић 2025).

Увидом у два уџбеника књижевности за први разред средњих школа у Федерацији Босне и Херцеговине можемо да стекнемо слику о заступљеност средњовековне књижевности у овом ентитету. Читанка за први разред гимназије Зденка Лешића (2008) светску књижевност настајалу током средњовековног периода представља путем старих књижевности источних народа и класика персијске и арапске литературе. У овим поглављима, осим свете књиге ислама, наилазимо на одломке из Фирдусијевог епа Шахнама („Рустем и Сухраб”), Приче из 1001 ноћи („Прича о Халиду ибн Абдулаху ал-Касрију и младићу крадљивцу”, „Прича о цару, мелеку смрти и ризници”, „Приче о Синдбаду Морепловцу”), поезију Омара Хајама („Љубав и вино”, „Човјек и свијет”, „Бог и вјера”), одломке из Месневије Џелалудина Румија, Ширазијевог Ђулистана и избор из Хафизове поезије („Хладна и поносна”, „Изгорен”, „Горући тулипан”). Јужнословенске књижевности су у овом уџбенику представљене Похвалним словом Св. Ћирилу Климента Охридског, одломцима о Владимиру и Косари из Љетописа попа Дукљанина, Повељом Кулина бана, епитафима са стећака, односно Словом љубве деспота Стефана Лазаревића и песмом „Над гробом појут” непознатог глагољаша. Раније поменута Читанка за 1. разред средње техничке и стручних школа и медресу Зејћира Хасића и Азре Мујкановић нуди шири избор из поезије арапских аутора предисламског и исламског периода (Имру л’Кајс, Ан Набига, Ал Ахтал, Омар ибн Аби Рабиа), „Причу и цару Хусрефу, Ширин и рибару” из 1001 ноћи, док је заступљеност преосталих аутора источних књижевности истоветна. Изузев Повеље Кулина бана и натписа на стећцима, у уџбеник нису уврштени други примери средњовековне књижевности јужнословенских народа.

Актуелни наставни програм за гимназије у Црној Гори обухвата средњовековни роман Александрида, одломак о Владимиру и Косари из Љетописа попа Дукљанина, „Одговор свом духовном учитељу Никону” (Отписаније богољубно) Јелене Балшић и одломак из Тестамента Ђурђа Црнојевића. У поменутој читанци која је у употреби од 2011. године, наилазимо и на један од Барских епитафа, статуте приморских општина (Грбља и Будве), Јефимијину Похвалу кнезу Лазару, односно песму „Јефимија” Милана Ракића. Раније важећа гимназијска читанка (Јелушић–Бечановић 2007), настала према наставном програму Матерњег језика и књижевности из 2005. године, садржавала је и Слово љубве деспота Стефана Лазаревића, док примера српског средњовековног житија није било ни у овом уџбенику (иако је наставни програм давао могућност интерпретације једног житија по избору). Нова Читанка с елементима теорије књижевности за први разред средњих стручних школа у свом другом тому садржи одломак о Владимиру и Косари (у овом уџбенику назван Житије Светога кнеза Владимира), одломке из Румијеве Месневије и песму „Немој се задовољити причама” овог аутора, одломке из Тестамента Ђурђа Црнојевића, док се градиво систематизује на основу Отписанија богољубног Јелене Балшић. Као и у гимназијским читанкама, ученици средњих стручних школа у Црној Гори се упознају са одломцима из Кур’ана.

Средњошколци у Хрватској, према новим курикулумима, нису у обавези да читају ниједно дело средњовековне књижевности као домаћу лектиру. „Попис класичних хрватских и свјетских књижевних текстова за цјеловито читање или читање уломака” даје могућност читања одломака из Александриде и Шибенске молитве. У читанци ИК Профил Клет за први разред гимназије, Књижевни времеплов 1 Драгице Дујмовић Маркуси и Сандре Росети Баздан, наилазимо на Сламнигов препев трубадурске песме „У очајном расположењу”, конструисани текст о Валтеру фон дер Фогелвајдеу и Шибенску молитву. Наставни програм Хрватског језика за гимназије из 1995. је знатно већу пажњу посвећивао средњовековној европској, хрватској и јужнословенским књижевностима, те смо у њему наилазили на следећа дела: Беовулф, поезију трубадура и минезенгера, Песму о Ролану, Песму о Сиду, Калевалу, Песму о Нибелунзима, Роман о Тристану и Изолди, Исповести Светог Августина, односно „О писменима” Црнорисца Храбра, Башћанску плочу, Винодолски закон, Луцидар, Запис попа Мартинца, Љетопис попа Дукљанина (о смрти краља Звонимира), Руманац тројски, Александриду, Писмо Николе Модришкога, Хрвојев Мисал, Мисал по закону римскога двора, Свит се конча, Шибенску молитву, Ва се вриме годишћа и Муку Свете Маргарите.

Нови наставни програми Српског језика и књижевности и Македонског језика и књижевности за први разред гимназије у Северној Македонији (2025) прописују избор из Румијеве Месневије, одломке из средњовековних дела „Крчмарица Теофана”, Александрида, Роман о Тристану и Изолди, Слово о Игоровом походу, Калевала и народне епске песме о Марку Краљевићу. Дела која се тумаче на часовима књижевности јесу и „О писменима”, Панонске легенде, „Похвала Светом Ћирилу” Климента Охридског, као и историјски роман Климент Охридски савременог писца Томе Арсовског. Ученици осмог разреда на часовима књижевности у Бугарској читају Пространо житије Константина – Ћирила, „Азбучну молитву” Константина Преславског и „О писменима” Црнорисца Храбра. Ученици који похађају наставу словеначког као матерњег језика у гимназијама Републике Словеније, као обавезне примере средњовековне књижевности читају Дантеову Божанствену комедију (у другим државама представљену у поглављима о проторенесанси или хуманизму и ренесанси), поезију грофице Беатрисе де Диа или Кристине Пизанске, односно Брижинске споменике.

Анализа наставних програма књижевности у Србији и државама региона је показала значај средњовековне књижевности као темеља националних књижевности јужнословенских народа. Заступљеност српске средњовековне књижевности у регионалним програмима нам је доказала њен значај, али и покушаје да се идентитет најважнијих споменика средњовековне културе мења и прилагођава спрам дневнополитичких околности. Увиђамо и да је заступљеност средњовековне књижевности европских народа често занемарена, да о латинском средњовековљу ученици у Србији и региону често не добијају довољно информација током школовања, док источне књижевности (арапска и персијска) које су настајале између петог и петнаестог века нове ере, своје место не налазе у већини наставних програма и уџбеника у региону.

ЛИТЕРАТУРА

КОНСУЛТОВАНИ УЏБЕНИЦИ И ПРИРУЧНИЦИ КОЈИ СЕ ПОМИЊУ У РАДУ:

Милановић 2010: Александар Милановић. Кратка историја српског књижевног језика. Београд: Завод за уџбенике.
Деретић et al. 2016: Јован Деретић, Злата Бојовић, Марија Митровић. Историја књижевности за I разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике.
Јелушић–Бечановић 2007: Божена Јелушић, Татјана Бечановић. Читанка за први разред гимназије – II дио. Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства.
Čogurić et al. 2017: Aleksandar Čogurić, Milica Vukotić, Andrijana Deletić Milačić. Čitanka za prvi razred gimnazije. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Kalezić-Radonjić et al. 2020: Svetlana Kalezić-Radonjić, Svetlana Jovetić-Koprivica, Radoman Čečović. Čitanka s elementima teorije književnosti za prvi razred srednjih stručnih škola I–II. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Čirgić–Šušanj 2019: Adnan Čirgić, Jelena Šušanj. Crnogorski jezik 1: udžbenik za prvi razred gimnazije. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Вучић 2025: Катарина Вучић. Читанка за 2. разред средњих стручних школа за четворогодишња занимања. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
Lešić 2008: Zdenko Lešić. Čitanka za prvi razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
Hasić–Mujkanović 2004: Zejćir Hasić, Azra Mujkanović. Čitanka za 1. razred srednjih tehničkih i stručnih škola i medresu. Sarajevo: Svjetlost.
Hadžiefendić Parić 2003: Remzija Hadžiefendić Parić. Naš jezik 1: udžbenik za prvi razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2019: Dragica Dujmović Markusi, Sandra Rossetti Bazdan. Književni vremeplov: čitanka iz hrvatskog jezika za prvi razred gimnazije. Zagreb: Profil Klett.

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ:

Правилник о програму наставе и учења за гимназију у Србији (важећи за I разред), Просветни гласник, 2. јун 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/8c8c1460-66c2-4491-94bc-521df911fbd2?fromLink=true
Правилник о плану и програму наставе и учења гимназије за ученике са посебним способностима за филолошке науке, 30. август 2023, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/f3096747-9dda-459e-9709-0d5635af72e6?fromLink=true
Наставни планови и програми за гимназије свих смјерова у Републици Српској (са допунама програма за Српски језик и књижевност у IV разреду), 2018: https://www.rpz-rs.org/224/rpz-rs/NPP/za/gimnaziju#.UlQKRzcw-GQ
Наставни план и програм за први разред гимназије свих смјерова, 2025: https://www.rpz-rs.org/225/rpz-rs/Nastavni/plan/i/program/za/prvi/razred/svih/smjerova,/novi
Програм Црногорског – српског, босанског, хрватског језика и књижевности за опште гимназије 2020: https://www.gov.me/dokumenta/74d3f366-c3e3-40fe-9d5b-ed1e56a2054a
Program hrvatskog jezika za gimnazije, Glasnik Ministarstva prosvjete i športa Republike Hrvatske, posebno izdanje, Zagreb, 1. kolovoza 1995.
Програм Хрватског језика и књижевности, 2019: https://mzom.gov.hr/UserDocsImages/dokumenti/Publikacije/Predmetni/Kurikulum%20nastavnoga%20predmeta%20Hrvatski%20jezik%20za%20osnovne%20skole%20i%20gimnazije%20u%20RH.pdf
Наставни програми Српског језика и књижевности (Српски јазик и литература) за први разред гимназије у Северној Македонији, 2025: https://bro.gov.mk/wp-content/uploads/2025/07/NP_Srpski-jazik-i-literatura_I_gimnazisko_finalna.pdf
Наставни програм Бугарског језика и књижевности (компонент Литература) за 8. разред општег образовања, 2016: https://www.mon.bg/nfs/2023/11/up_viii_lit.pdf
Наставни програм Словеначког језика за средње школе (Učni načrt – slovenščina), 2025: https://share.google/RSQZcUGCdC4QyrspC

КЊИЖЕВНОСТ СРЕДЊЕГ ВЕКА У РЕГИОНАЛНИМ НАСТАВНИМ ПРОГРАМИМА ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

Остави коментар