КЊИЖЕВНОСТ РЕНЕСАНСЕ И БАРОКА У НАСТАВНИМ ПРОГРАМИМА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Аутор: мср Владимир Папић

Компликована административна подела Босне и Херцеговине на „Републику Српску, Дистрикт Брчко и Федерацију БиХ (бошњачко-хрватску), састављену опет од десет кантона (шест са бошњачком већином, два са хрватском и два тзв. мјешовита)” довела је до тога да „практично, независно једно од других, образовањем у БиХ управљају: у Републици Српској Министарство просвјете (и културе), у сваком од десет кантона кантонално министарство образовања (и науке, или и знаности, културе и шпорта, и сл.), у Дистрикту Брчко владино Одјељење за образовање” (Veličković 2015: 7–8). Таква подела утицала је и на уџбеничку политику сваког од ентитета, односно кантона. Стога ће предмет анализе позиције књижевности ренесансе и барока у наставним програмима и уџбеницима у Босни и Херцеговини бити фокусиран на наставне програме и уџбенике у Републици Српској – који су униформни за целу територију ентитета и према којима су написани уџбеници објављени у државном Заводу за уџбенике Источно Сарајево, док ћемо анализу ситуације у Федерацији БиХ заснивати првенствено на уџбеницима издавачке куће Сарајево Publishing, јединог издавача који поседује целовит комплет уџбеника од првог до четвртог разреда гимназије за БХС језик и књижевност (Књижевност и Наш језик) на територији ФБиХ.

Предметни програм Српског језика и књижевности из 1993. године ученицима у Републици Српској прописује следећа дела за тумачење у оквиру одељка „Хуманизам и ренесанса”: Дантеову Божанствену комедију (одломке из Пакла)[1], Петраркин Канцонијер (избор сонета), Бокачов Декамерон (избор новела), Шекспировог Хамлета и Дунда Мароја Марина Држића. Поглавље „Барок и класицизам” обухвата одломке из I и VIII певања Гундулићевог Османа, док се у оквиру домаће лектире чита први модерни роман светске књижевности – Сервантесов Дон Кихот. Уџбеник који је пратио овај наставни програм јесте Читанка за први разред гимназије Вука Милатовића и Бранка Савића, објављена у Заводу за уџбенике и наставна средства Источно Ново Сарајево (одобрена 2003). Поред читанке је у употреби био и додатни приручник – Књижевност 1 Душка Бабића, са ширим избором примарних и секундарних текстова од старог века до барока.

Наставни програм Српског језика и књижевности из 2011. године следи обрасце претходно важећег програма, укључујући дела Дантеа, Петрарке, Бокача (обе гимназијске читанке у Републици Српској садрже новелу „Симона и Пасквино”, док је у уџбенику за стручне школе (Вучић 2021) то „Федериго и мона Ђована”), Шекспира (Хамлет или Ромео и Јулија), Држића, Сервантеса и Гундулића. Поред поменуте читанке Вука Милатовића и Бранка Савића, од 2020. године је у употреби Читанка за први разред гимназије Данијела Дојчиновића и Валентине Милекић Ковачић, такође у издању Завода за уџбенике Источно Ново Сарајево.

Када је реч о наставним програмима за средње стручне школе, у Босни и Херцеговини говоримо о ЕУ ВЕТ модуларизованим програмима који су, у својим претходним верзијама, подразумевали сличан књижевни канон прописан програмима матерњег језика трију народа. У наставном програму Српског језика и књижевности из 2006. године, поред аутора и дела која читају гимназијалци, наилазимо и на одломак из Новеле од Станца Марина Држића (уместо Дунда Мароја), поезију Шишка Менчетића („Блажена ти и сва твоја љепота”),  беседу Матије Дивковића „О онима који узимају тује”, одломак „Коло од среће” из Гундулићевог Османа, као и „Газел о Мостару” Дервиш–паше Бајезидагића.[2] Измене овог програма из 2021. године више не подразумевају дела дубровачких аутора, као ни Матије Дивковића и Дервиш–паше Бајезидагића, док нова Читанка за други разред средњих стручних школа Катарине Вучић (2021) ипак укључује и садржаје предвиђене ранијим ЕУ ВЕТ програмом.

Насупрот томе, наставни програми и уџбеници у Федерацији Босне и Херцеговине прописују знатно шири избор дела аутора светске и јужнословенских књижевности ренесансе и барока, по узору на раније прописане наставне програме у Хрватској. Тако у Читанци за други разред гимназије Зденка Лешића (2006) наилазимо на чак пет потпоглавља посвећених овим епохама. У оквиру одељка „Рађање нововјековне европске књижевности” ученици читају дела Дантеа (одломци из Пакла), Бокача („Прича о духу пред вратима”) и Петрарке (I, II, III, IV песма Канцонијера). Овај уџбеник сву приморску књижевност хуманизма, ренесансе и барока подразумева хрватском књижевношћу (у оквирима данашњих граница Републике Хрватске), стога су у поглавље „Хуманизам и хрватска књижевност на латинском језику” уврштена дела Марка Марулића (Давидијада и Упућивање на честит начин живота), песма „Што желиш, Флавијо лијепа” Илије Цријевића, као и „Епистола пријатељу о родољубљу” Антуна Вранчића.

Поглавље „Ренесанса” обухвата Есеје Мишела де Монтења („Лажна знаност”, „О непостојаности наших дјела”), одломке из романа Гаргантуа и Пантагруел Франсоа Раблеа и Дон Кихот Мигела де Сервантеса, као и сцене из Шекспирових драма Хамлет и Ромео и Јулија. За њим следи „Ренесанса у хрватској књижевности”, потпоглавље у ком су садржана дела Шишка Менчетића („Први поглед”, „Блажена ти и сва твоја љепота”), Џора Држића („Жеља”), Ханибала Луцића („Јур ни једна на свит вила”), анонимних песника из Зборника Никше Рањине („Тајне засједе”, „Дјевојка је подранила”), као и одломци из Држићевог Дунда Мароја. „Маниризам и барок у књижевности и умјетности” представљени су Сонетима Луиса де Гонгоре, одломцима из Калдеронове драме Живот је сан, као и Гундулићевих дела Осман („Коло од среће”), Сузе сина разметнога (Плач други: „Спознанје”) и Дубравка („Химна слободи”).

Актуелни реформски процеси у Кантону Сарајево и Зеничко–добојском кантону нам показују да је канон ренесансне и барокне књижевности сродан садржају уџбеника Зденка Лешића, као и то да су наставни програми неретко креирани према уџбеничким узорима, док нови, реформисани уџбеници и даље не постоје. Тако је предвиђено да ученици у Кантону Сарајево читају дела Дантеа, Петрарке, Бокача, Држића, Сервантеса, Шекспира (у проширеном избору који укључује и Отела, Краља Лира и Сан летње ноћи), Монтења, Еразма и Марулића, односно Педра Калдерона де ла Барке. У обавезном делу програма Зеничко–добојског кантона налазе се дела Петрарке, Бокача, Сервантеса, Шекспира, Држића и Монтења, док су у додатном избору понуђени књижевни текстови Дантеа, Менчетића, Хекторовића, Гонгоре, Марулића, Гундулића и Калдерона.

Упоредна анализа наставних програма и уџбеника Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине показала нам је како наставни садржаји који се тумаче у оба ентитета зависе од узора у програмима актуелним у Србији или Хрватској. Стога списак дела аутора ренесансе и барока у наставним програмима за гимназије на подручју Републике Српске у потпуности прати сродне програме у Србији (Програм 2011), док се претходноважећи програми за средње стручне школе заснивају на моделу ЕУ вет програма, који су у својој основи заједнички како за ученике којима је матерњи језик српски, тако и за оне ученике који наставу књижевности похађају у склопу наставе хрватског/босанског језика у федералним кантонима.

За разлику од Републике Српске, која за креирање наставних програма узор проналази у Србији, курикулуми Федерације БиХ, као и Читанка за други разред гимназије Зденка Лешића, у потпуности прате концепцију наставе старијих епоха светске и националне књижевности коју прописује програм Хрватског језика из 1995. године. Иако је број заступљених аутора и дела у њима сведенији, читанка Зденка Лешића нам показује слику приморске књижевности ренесансе и барока као ексклузивно хрватске (у данашњим оквирима хрватске културе и њених државних граница).

Већа заступљеност канонских аутора светске књижевности ових епоха такође указује на узор у старијим хрватским програмима. Тако се светска књижевност од позног средњег века до барока у програмима Републике Српске представља делима Дантеа, Петрарке, Бокача, Шекспира и Сервантеса, док им се у програмима ФБиХ придружују књижевни текстови Монтења, Раблеа, Гонгоре и Калдерона. Осим дела Држића и Гундулића, који у уџбеницима Републике Српске илуструју јужнословенске књижевности раног нововековља, у Лешићевој читанци доступни су одломци из текстова још шест аутора – Марка Марулића, Илије Цријевића, Антуна Вранчића, Шишка Менчетића, Џоре Држића, као и непознатог песника из Зборника Никше Рањине.

ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ:

1. Бабић 2010. Душко Бабић. Књижевност за први разред гимназије и средњих стручних школа. Источно Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
2. Veličković, N. (2015). Školokrečina: nacionalizam u bošnjačkim, hrvatskim i srpskim čitankama. Sarajevo: Mas Media – Fond za otvoreno društvo BiH.
3. Вучић 2021. Катарина Вучић. Читанка за 2. разред средњих стручних школа. Источно Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
4. Дојчиновић – Милекић Ковачић 2020. Данијел Дојчиновић, Валентина Милекић Ковачић. Читанка за 1. разред гимназије. Источно Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
5. Lešić 2006: Zdenko Lešić. Čitanka za drugi razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
6. Милатовић–Савић 2019: Вук Милатовић, Бранко Савић. Читанка за 1. разред гимназије. Источно Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
7. Програм Српског језика и књижевности (за II, III и IV разред), 1993: https://www.rpz-rs.org/228/rpz-rs/Nastavni/program.
8. Наставни планови и програми за гимназије свих смјерова (са допунама програма за Српски језик и књижевност у IV разреду), 2018: https://www.rpz-rs.org/225/rpz-rs/Nastavni/plan/i/program/za/prvi/razred/svih/smjerova,/novi.
9. Планови и програми за средње стручне школе: https://www.rpz-rs.org/550/rpz-rs/Planovi/i/programi/za/srednje/skole
10. План и програм гимназије општег смера у Кантону Сарајево, 2018: https://mo.ks.gov.ba/sites/mo.ks.gov.ba/files/npp_gimnazije_-_opci_smjer.pdf
11. Курикулум предмета Босански језик и књижевност/Хрватски језик и књижевност/Српски језик и књижевност у Кантону Сарајево: https://kurikulum.ks.gov.ba/bs/javni-dokument/bosanski-jezik-i-knjizevnost-hrvatski-jezik-i-knjizevnost-srpski-jezik-i-knjizevnost
12. Курикулум предмета Босански/хрватски/српски језик и књижевност у Зеничко-добојском кантону: https://kurikulumpzzdk.ba/bs/javni-dokument/predmetni-kurikulum-bosanskihrvatskisrpski-jezik-i-knjizevnost
13. ЕУ Вет заједнички модуларни програми за средње стручно образовање: http://www.vetbih.org/portal/index.php?option=com_wrapper&view=wrapper&Itemid=177&lang=sr

[1] Савремена наука о књижевности ће Дантеово дело пре сматрати врхунцем средњовековне мисли, него ренесансним текстом.

[2] У наставним програмима и уџбеницима који се користе у Федерацији БиХ дело Матије Дивковића припада области „Књижевно стварање босанских фрањеваца”, а Дервиш-паше Бајезидагића „Бошњачка књижевност на оријенталним језицима”.