Аутор: мср Владимир Папић

Курикуларна реформа средњошколског образовања спроведена у Републици Хрватској прописује свега два обавезна барокна дела – драме Живот је сан Педра Калдерона де ла Барке и Дубравка Ивана Џива Гундулића, док на списку обавезних дела нема примера епоха класицизма и просветитељства. Изборни део програма препоручује читање поезије Ивана Бунића Вучића, Суза сина разметнога и одломака из Османа Џива Гундулића, Молијерових комедија Тврдица (Шкртац) и Умишљени болесник, као и Расинове трагедије Федра. На страницама уџбеника Књижевни времеплов 2: читанка за други разред гимназије и четверогодишњих струковних школа (Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2020а), наилазимо на тему „Живот: јава или сан?”, у којој се доминантно тумачи једно дело обавезне лектире, Калдеронова драма Живот је сан. Барокни ставови о пролазности приказани у овој драми доводе се у везу са одломцима из Гундулићевих Суза сина разметнога, као и песмама Ивана Бунића Вучића („Врху смрти”) и Калдерона („Сонет о цвијећу”). Барок је унутар „Књижевног времеплова” представљен историјским контекстом, најважнијим писцима и основним елементима поетике барока у европској књижевности, као и примерима Гонгорине поезије, док се барок на тлу Хрватске презентује уводним текстом о регионалним књижевним круговима, песмама из Пландовања Ивана Бунића Вучића, одломцима из Путног товаруша Ане Катарине Зринске, као и есејистичким текстом Дуње Фалишевац о кончету.

У истом разреду су представљене епохе класицизма и просветитељства, које су у одељку „Књижевни времеплов” илустроване одломком из Лафонтенове басне „Старац и његова дјеца”. На страницама посвећеним књижевној периодизацији ученици упознају цитате „Држава, то сам ја” Луја Четрнаестог и „Cogito, ergo sum” Ренеа Декарта, док се у прегледу дају кратке биографије представника епоха класицизма (Корнеја, Молијера, Расина и Лафонтена) и просветитељства (Волтера и Карла Голдонија). У поглављу посвећеном модерној новели, у дијалогу са Матошевим делом Цвијет са раскршћа појављује се и Лафонтенова басна „Вук и пас”, док су у поглављу „Писати без компромиса” заступљени одломци из Молијеровог Тврдице, као пример изборне лектире.

У трећем разреду (Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2020b) ученици читају и тумаче Гундулићево драмско дело Дубравка. У поглављу „Дијалог са традицијом” се постмодернистички роман Кораљна врата Павла Павличића интерпретира у дијалогу са Гундулићевим Османом, као и песма Ивана Сламнига „Слага Гундуо о прошатсју” у дијалогу са стиховима из Суза сина разметнога. Гундулићева Дубравка анализира се као лектира у поглављу „Оквир за слободу”, док су одломци из Османа представљени и тумачени у поглављу о епској поезији „Срџбу ми, богињо, пјевај…”, у чијем је средишту интерпретација лектирског дела Смрт Смаил-аге Ченгића Ивана Мажуранића.

Насупрот томе, наставни програм прописан 1995. године подразумева знатно шири избор књижевних текстова ових епоха у светској и националној књижевности. Барок у европским књижевностима је у овом програму био представљен делима Луиса де Гонгоре („Над гробом војвоткиње од Лерме”, „Учи се, цвијеће, од мене”, „Пјешчани сат” и „Сат на звонику”), Ђанбатисте Марина („Пјевач” или „Људски живот”), Педра Калдерона де ла Барке (Живот је сан) и Торквата Таса (одломци из првог и другог певања Ослобођеног Јерусалима). Барокна књижевност на тлу данашње Хрватске представљена је кроз различите регионалне кругове: Дубровачко-далматински (Гундулић, Палмотић, Бунић Вучић, И. Ђурђевић), Озаљски (Ана Катарина Зрински и Фран Крсто Франкопан), Кајкавски (Јурај Хабделић) и Славонски књижевни круг (Антун Канижлић).

Наставни програм је прописивао дела следећих дубровачких и далматинских писаца: Гундулића (Сузе сина разметнога, Дубравка, одломци из Османа), Ивана Бунића Вучића („Немој, немој, ма љубице”, „Тврда је вил моја”, „Прси има од леда вил моја гиздава”, „Слатка душо мом животу” и „Врху смрти”), Јунија Палмотића (одломци из Павлимира) и Игњата Ђурђевића („Слици својој у руци госпође”, „Раклици која је сумњила бит љубљена”, „Љубовник расрчени”, „Вили нехарној” и Сузе Марункове). Озаљски књижевни круг био је представљен делима Франа Крста Франкопана („Напојнице при столу”, „Чловичство зове се права липота”, „Цвитја размишленје и жалосно протуженје”) и Ане Катарине Франкопан Зринске („Всакому оному, ки штал буде ове књижице”). Кајкавски круг је био представљен Павлинским зборником („In hoc anni circulo”) и делом Јураја Хабделића (Перви оца нашега Адама грех), док је славонски књижевни круг био заступљен примером дела Антуна Канижлића (почетак Свете Рожалије).

Класицизам и просветитељство су били представљени делима писаца европске књижевности: Пјера Корнеја (Сид), Жана Расина (Федра), Молијера (Тврдица), Волтера (одломци из Кандида) и Карла Голдонија (Крчмарица Мирандолина). Хрватски писци заступљени у овом одељку јесу Матија Петар Катанчић (Јесењи плодови), Матија Антун Рељковић (Сатир илити дивји човик), Андрија Качић Миошић (Разговор угодни народа словинског) и Титуш Брезовачки (Матијаш грабанцијаш дијак).

Нови наставни програм Словеначког језика и књижевности у поглављу „Од ренесансе до барока” прописује дела оца словеначке књижевности, Приможа Трубара (En regišter… – Proti zidavi romarskih cerkava) и Јанеза Светокришког (Na novig lejta dan). Дела светске књижевности заступљена у одељку „Класицизам и просветитељство” јесу Молијерове комедије Тартиф и Умишљени болесник, док је словеначка књижевност ових епоха представљена делима Валентина Водника (Zadovoljni Krajnc, Ilirija oživljena) и Антона Томажа Линхарта (Ta veseli dan, Matiček se ženi). Раније важећи гимназијски програми у Словенији су прописивали знатно већи број аутора и дела ових епоха, па су се међу њима налазила и друга обавезна и изборна барокна дела Приможа Трубара (Te cerkve božje zuper nje sovražinke tožba inu molitev, iz predgovora Catechismus, O narečni raznolikosti), Себастијана Креља (Prošna za mir, Postila slovenska), Јурија Далматина (Predgovor k Bibliji, Salamonove Visoke pejsni, Ta stara božićna pejsen), Адама Бохорича (Predgovor v Arcticae horulae) и Јанеза Вајкарда Валвасора (Slava vojvodine Kranjske).

Примери европске књижевности класицизма и просветитељства су у овом наставном програму била дела Принцеза де Клев Мадам де Лафајет, Федра Жана Расина, Свифтова Гуливерова путовања, Волтеров Кандид, Молијерове комедије Тартиф и Мизантроп, као и изборна дела Лафонтена, Паскала (Мисли), Дефоа (Робинзон Крусо), Џејн Остин (Гордост и предрасуда), Бомаршеа (Фигарова женидба) и Молијера (Skapinove zvijače, Умишљени болесник, Школа за жене, Дон Жуан). Изборна дела смештена у одељак програма посвећен просвећености у словеначкој књижевности подразумевала су књижевна остварења Валентина Водника (Dramilo, Lublanske novice, Velika pratika, Mala pratika, Kuharske bukve), Јанеза Дамсцена Дева (Belin), Антона Томажа Линхарта (Županova Micka, Poskus zgodovine Kranjske, II. Oblika vladavine) и Марка Похлина (Uvod v Kraynsko gramatiko).

Наставни програм Македонског језика и књижевности за други разред гимназије, прописан 2002. године, није подразумевао ниједно дело које би илустровало поетику књижевне епохе барока, док се класицизам у европским књижевностима презентовао делима трију француских аутора – Корнеја (Сид), Молијера (Тартиф) и Лафонтена (Басне). Просветитељство такође није представљено примерима стваралаштва европских и других јужнословенских народа, док наставни програм наводи списак представника ове епохе: Монтескјеа, Волтера, Дидроа, Русоа, Лесинга и Доситеја Обрадовића. Већа пажња је посвећена просветитељству на тлу Македоније које је представљено делима Јоакима Крчковског, Кирила Пејчиновића, Теодосија Синаитског и Јордана Хаџиконстантинова Џинота.

Када је реч о наставним програмима Бугарског језика и књижевности, ученици не читају дела европских књижевности барока и класицизма, док се са просветитељством у европским књижевностима упознају у деветом разреду, путем одломака из романа Гуливерова путовања Џонатана Свифта или Робинзон Крусо Данијела Дефоа. Знатно већа пажња у оквиру бугарског образовног система посвећена је националној књижевности, због чега ученици у оквиру поглавља „Бугарски препород” („Българско възраждане”) читају дела Пајсија Хиландарца (Предговор Историји словенобугарској), као и двојице романтичарских песника – Петка Славејкова (поему Изворът на белоногата) и Христа Ботева (поетска дела „Майце си”, „Моята молитва”, „Хаджи Димитър”, „Обесването на Васил Левски” и „Странник”).

За разлику од наставних програма прописаних у Србији, Црној Гори и Републици Српској, у којима постоји сродна основа канона књижевних дела барока, класицизма и просветитељства, наставни програми у Хрватској, Словенији, Северној Македонији и Бугарској показују другачије усмерење. Уместо одломака из Гундулићевог Османа као представника барока и Молијеровог Тврдице на чијем примеру је приказана поетика класицизма у европским књижевностима, наставни програми анализирани у овом есеју показују веће усмерење ка романским књижевностима (уврштавајући дела Таса, Расина, Корнеја, Голдонија, Мадам де Лафајет и др.), као и романима англофоних аутора Свифта и Дефоа (на које смо наилазили и у читанкама које се користе у Федерацији БиХ). Примери ових епоха у оквирима појединачних јужнословенских националних књижевности такође показују велика одступања у односу на претходно описане програме. Осим Џива Гундулића и Андрије Качића Миошића, чија се дела тумаче и у суседним јужнословенским државама, нема других представника књижевности раног модерног доба који су стварали на тлу данашње Хрватске, као ни представника овог периода у словеначкој, македонској и бугарској књижевности у наставним програмима Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Тако ни у наставним програмима и читанкама ових народа нема примера барокних тенденција, класицизма и просвећености у српској књижевности, односно дела настајалих на различитим језицима у осамнаестовековној Босни.

ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ

УЏБЕНИЦИ

Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2015: Dragica Dujmović Markusi, Sandra Rossetti Bazdan. Književni vremeplov: čitanka iz hrvatskog jezika za drugi razred gimnazije (po starom programu). Zagreb: Profil Klett.
Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2020a: Dragica Dujmović Markusi, Sandra Rossetti Bazdan. Književni vremeplov: čitanka iz hrvatskog jezika za drugi razred gimnazije. Zagreb: Profil Klett.
Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2020b: Dragica Dujmović Markusi, Sandra Rossett Bazdan. Književni vremeplov: čitanka iz hrvatskog jezika za treći razred gimnazije. Zagreb: Profil Klett.

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ

Програм Хрватског језика за гимназије, 1995: http://dokumenti.ncvvo.hr/Nastavni_plan/gimnazije/obvezni/hrvatski.pdf
Програм Хрватског језика за основне школе и гимназије, 2019: https://mzom.gov.hr/istaknute-teme/odgoj-i-obrazovanje/nacionalni-kurikulum/predmetni-kurikulumi/hrvatski-jezik/741
Програм Словеначког језика за гимназије, 2008: https://share.google/9lEbV177c0yAuWOuz
Програм Словеначког језика за гимназије, 2025: https://share.google/FQHn90b5Ux8c4PX3D
Програм Македонског језика и књижевности за други разред гимназије, 2002: https://bro.gov.mk/wp-content/uploads/2018/02/Nastavna_programa-Makedonski_jazik_i_literatura-II_GO-mkd.pdf
Бугарски језик и књижевност за девети разред општег образовања (модул: Књижевност): https://www.mon.bg/nfs/2023/11/up_ix_lit.pdf

Остави коментар