Kancel kultura

Autor: Željko Injac, novinar

Bojkot pojedinih javnih ličnosti, grupe ljudi ili kompanije, čije ponašanje, nastup, ili izjave nisu društveno prihvatljive – ovo je ukratko definicija kancel kulture. Doslovan prevod ovog pojma bi značio kultura otkazivanja, međutim to ne odražava pravi smisao onoga što se zapravo dešava u kancelovanju.

„Prema engleskoj verziji Vikipedije, Cancel kultura je savremeni oblik ostrakizma u kojem nekoga izbacuju iz društvenih ili profesionalnih krugova – bilo da je to online, na društvenim mrežama ili uživo. Za one koji su podvrgnuti ovom ostrakizmu kaže se da su ukinuti – otkazani. Druga definicija kaže: praksa ili tendencija masovnog otkazivanja, kao način izražavanja neodobravanja i vršenja društvenog pritiska. Po Demetriji Slit, ova praksa ukidanja ili masovnog sramoćenja često se javlja na društvenim mrežama. U članku NJujork posta iz 10. marta 2021. autorka Bruk Kato (Brooke Kato), naziva je ‘toksičnim onlajn trendom’, dok BBC to naziva prosto ‘bojkotom u savremenom dobu’. Po definiciji Urbanog rečnika iz 2019. (www.urbandictionary.com) objašnjenje glasi da je ‘cancel kultura moderni internet fenomen, gde je osoba lišena javnog uticaja ili slave upitnim metodama. Uzrokovana je kritičnom masom ljudi koji BRZO SUDE A SPORO ODGOVARAJU. Često je uzrokovana optužbama, bez obzira da li su te optužbe verodostojne ili ne. Direktan je rezultat neznanja ljudi uzrokovan komunikacijom preko savremenih tehnologija koje nadmašuju rast dostupnog znanja ljudima’.“(1)

Kancel kultura je zahtev/poziv/reakcija određene skupine koja se poziva na moralne principe društva da se ukine nečije pravo na iznošenje ličnog mišljenja, javnog pojavljivanja i delovanja, da se odstrane pojedinci s društvenih mreža ili u stvarnom životu da im se oduzme pravo na rad u društvenim, kulturnim, obrazovnim ustanovama, javnim institucijama ili javnim poduzećima.

Između kancelovanja i linča je tanka linija. Ukinuti nekoga na internetu, blokirajući mu korisnički nalog na nekoj društvenoj mreži ili prijavljujući mu nalog dok ga mreža trajno ne suspenduje, zapravo znači izbrisati njegov trag na internetu. Korisnički nalog na bilo kojoj društvenoj mreži je deo identiteta određene osobe. Brisanjem naloga, briše se i deo identiteta te osobe.

Izraz you are cancelled je došao iz rijaliti programa, kao izraz javnog sramoćenja i bojkotovanja nekog od učesnika. Ma koliko se rijaliti programi ocenjivali kao trivijalni, oni su ipak globalni fenomen i imaju ogroman uticaj na opštu kulturu. Da bi neko bio kancelovan mora prvo biti prozvan, zatim glasno optuživan i etiketiran zbog njegovog nastupa ili izjave i potom blokiran, ili isključen iz javnog života.

Kancelovanje je zapravo čitav jedan proces i najčešće je dobro osmišljen i koordinisan. Što znači da to nije puki trend na internetu ili drugim medijima, već akcija koju preduzimaju određene grupacije koje žele da nekoga udalje iz javnog života.

Da bi neko uspešno bio kancelovan, mora da prekrši određeni tabu ili barem da relativizuje tabu ili ako ništa od svega toga, onda mora da bude meta nekom moćniku ili grupi moćnika ili uticajnoj internet grupaciji. Ti tabui na Zapadu su najčešće seksizam ili rasizam. Kod nas u Srbiji kancelovanje su sa zapada preslikali drugosrbijanci, da bi diskreditovali nekog svog disidenta ili nekoga od javnih ličnosti ko im se učini previše Srbin. I pre nastanka termina kancelovanja, naši drugosrbijanci su ceo ovaj proces obavljali uspešno, udaljavajući iz javnog života čitavu plejadu ljudi, čije javno delovanje za njih nije bilo prihvatljivo. Ipak, ko drugom jamu kopa sam u nju upada, tako su na kraju naši drugosrbijanci postali predmet kancelovanja, ne konkretno udaljavanjem iz javnog života nekim osmišljenim zavereničkim procesom, koliko zapravo time što su se smučili narodu. Drugosrbijancima se na kraju dogodio narod, koji je na društvenim mrežama prvo a kasnije i u medijima počeo da ih prepoznaje kao maligni uticaj u društvu koga treba odstraniti. Na kraju su drugosrbijanci doživeli kancelovanje prvo na društvenim mrežama i to masovno a potom je ceo narativ postao prihvaćen i u medijima koji nisu pod njihovim neposrednim uticajem.

Do skoro je ceo narod bio pod nekom vrstom drugosrbijanske opresije, kulturno utamničen, ali razvojem društvenih mreža stvari su se okrenule. Moć mikro-aktivizma koju poseduju društvene mreže, mišljenje većinske populacije u Srbiji, koje je predugo bilo marginalizovano, sada je izbilo kroz ovaj internet prostor. Ništa više ne može proći neopaženo. Ne može se više pljuvati sopstveni narod a da to ne izazove reakciju na društvenim mrežama.

Naravno, ne treba previše polagati nadu u  društvene mreže. One su svakako u vlasništvu korporacija koje kontrolišu globalisti, čiju agendu manje-više sprovode upravo ti drugosrbijanci. Niti, pak, mikro-aktivizam na društvenim mrežama može dovesti u ozbiljnu nepriliku krug dvojke. Ovo je više primer izuzetka koji ne isključuje pravilo. Kancel kultura je mnogo šira pojava i na žalost sa veoma negativnim posledicama. Kancelovanje drugosrbijanaca ovde je navedeno kao pozitivan primer ovog negativnog fenomena.

Mnoge javne ličnosti na Zapadu koje su kancelovane, na kraju su završile sa presudom. Mnogi su ipak nepravedno kancelovani jer je to u tom momentu tako odgovaralo aktuelnoj političkoj eliti. Primer kancelovanja tada još aktuelnog predsednika SAD Trampa će svakako ostati upamćen u istoriji i bez presedana. NJegovo izbacivanje sa Tvitera se zaista ničim ne može opravdati jer su milioni korisnika te društvene mreže i nakon toga nastavili da pišu slične ili još žešće komentare, pa ipak nisu suspendovani. No, njegovo kancelovanje je bilo totalno i neopozivo. Nije samo blokiran na Tviteru, nego i na svim mejnstrim medijima. Tramp je doslovno izbrisan iz američkih i svetskih medija.

Proces kancelovanja prati kreiranje jedne toksične i nezdrave atmosfere i najviše podseća na događaje iz rimskih arena u kojima su se borili gladijatori ili neki drugi društveno nepodobni osuđenici, te bivali osuđeni i izvedeni u arene da svojom smrću uvesele razularenu masu.

U Rimskoj imperiji je postojala kazna Damnatio memoriae – proterivanje iz javne uspomene. Posthumno zatiranje sećanja na neku javnu ličnost izglasavao bi senat kao kaznu za izdaju ili kakvu drugu krivicu učinjenu prema Rimskom carstvu. Damnatio memoriae je bila kazna brisanja svakog traga na postojanje određene osobe. Danas u novom globalizmu, poput nekadašnjeg rimskog globalizma, društveni fenomeni se u određenoj meri ponavljaju. Kancelovanje javnih ličnosti neodoljivo podseća na Damnatio memoriae, kao i izglasavanje pomilovanja ili smrtne presude u areni. Za razliku od Damnatio memoriae, arena je najbliža onome što danas imamo na društvenim mrežama kao sud mase. Pojedinac, kompanija ili grupacija pozivaju se na društvenu odgovornost. Ukoliko ne zadovoljavaju, a retko ko zadovoljava, očekivanja korisnika društvenih mreža, bivaju targetirani po bilo kom osnovu. Da li će nakon toga uslediti kancelovanje dotičnih, bukvalno je stvar spleta okolnosti ili namernog flejmovanja određenih uticajnih pojedinaca (influensera) ili centara političke moći ili, pak, političkih protivnika ili konkurenata.

Nedavno smo imali kod nas primer jutjubera Kike i Bake Praseta. Preopširno je navoditi čitav istorijat njihovih pre svega loših odnosa. No, kako to obično biva, kod nas su zapravo stranci zapalili vatru. Sve je počelo sa kritikom domaćih jutjubera na portalu Dojče vele. Jedan kritički osvrt na ovom portalu potpomogla je ekipa domaćih jutjubera koji u tom momentu nisu imali toliko jak influens kao oni koje su kritikovali, navodno zbog njihovog bahatog i nepriličnog ponašanja (kao da postoje nekakva pravila jutjuberskog ponašanja). Kritikovana ekipa je ubrzo reagovala i došlo je do međusobnog hejta jutjubera uz konstantno nipodaštavanje i sajber buling. Kao posledica svega jutjuberka Kika (Kristina Đukić) je praktično kancelovana. No, sad nakon njene smrti vodi se u medijima i po društvenim mrežama isti takav sajber buling nad Baka Prasetom (Bogdan Ilić) koji je targetiran kao najodgovorniji za sudbinu Kike. Baka Prase će nakon svega svakako izvući deblji kraj i verovatno i on biti kancelovan. Na ovaj način se pravi spirala hejta, sajber bulinga i kancelovanja, a žrtve će biti svi influenseri koji su na bilo koji način učestvovali u ovom paklenom igrokazu. Iako je Baka Prase izjavio da je već dugo bio u dobrim odnosima sa Kikom, to zapravo ništa ne menja ni njegov položaj ni zahtev za njegovom odgovornošću i društvenom pravdom. Kada rulja određuje šta je pravda, a kroz kancelovanje to najčešće čini upravo rulja, tada tu pravde zapravo i nema. Sasvim je svejedno šta će ustanoviti pravni sistem, da li jeste ili nije u ovom slučaju bilo elemenata odgovornosti Baka Praseta, ono što se postavi na društvenim mrežama kao prihvatljivo ili neprihvatljivo, to je aksiom, to je nova dogma.

Svi ovi globalni fenomeni i kancel kultura i kultura straha i korporatizacija država ima kao konačni cilj umanjenje uloge dosadašnjih tradicionalnih institucija u životu ljudi i kreiranje novih globalnih vrednosti i novog vrlog sveta. Na žalost, svi mi, hteli ne hteli, već samim svojim prisustvom na internetu smo uključeni u realizaciju tog globalističkog projekta.

Zahtevanje društvene pravde i odgovornosti od javne ličnosti koja je provučena kroz proces kancelovanja takođe podseća i na onaj sud naroda, po pravilu na smrt, koji je stotine hiljada nevinih Srba poslao Bogu na istinu, nakon „oslobođenja“ posle Drugog svetskog rata. Ta toksična atmosfera targetiranja javnih ličnosti i zahtevanja od njih javnog posipanja pepelom i pokajanja ima u konačnici samo jedan cilj, a to je potpuna dehumanizacija pojedinaca, bez ikakve mogućnosti da dokažu svoju nevinost. Suprotno svim pravnim normama, kancelovana osoba je kriva dok se ne dokaže suprotno, no i ako se dokaže, to više nije bitno, ona je jednom za svagda etiketirana kao štetočina po društvo i s tom etiketom mora nastaviti da živi kako zna i ume.

Kancel kultura je postala najjače oružje političke korektnosti. Najbizarniji primer kancelovanja zbog političke korektnosti je brisanje Pepe Le Tvora iz filma Space Jam, zbog navodnog agresivnog seksizma. Globalno je konkretno ovo kancelovanje ispraćeno ne samo negodovanjem već i satirom. Sledeća faza kancelovanja umetnosti bi mogla biti zbog politički nekorektnog humora. Srećom pa su Montipajtonovci završili na vreme sve svoje umetničke projekte, inače bi danas doživeli montipajtonovsko kancelovanje doslovno svega što su snimali.

Kancel mašinerija je tako postala lov na veštice i sredstvo za obračunavanje sa neistomišljenicima. Svakako da onaj koji poseduje veće resurse ili više novaca, može efikasnije da upotrebi kancelovanje za razračunavanje sa svojim konkurentima ili protivnicima. Toksična atmosfera kancelovanja sve više postaje sastavni deo savremenog društva a takva atmosfera isključuje bilo kakvu mogućnost dijaloga. Bez dijaloga različiti stavovi o raznim društvenim pitanjima postaju ušančeni i dobro utvrđeni frontovi, postaju dogme koje se više ne preispituju. Takvi društveni odnosi nisu više demokratični već više naliče srednjovekovlju, inkviziciji, progonu jeretika i veštica.

Novo srednjovekovlje svakako dolazi. Slobode će biti umanjene privilegijama, a ljudska prava obesmišljena. Samo to srednjovekovlje neće biti onako kako su romantičarski filosofi i pisci zamišljali, poput Karlajla koji je govori o potrebi povratka heroja i junačkom predvodništvu kao konstitutivnom elementu života političkih zajednica. Novo srednjovekovlje dolazi kroz antiheroje i kroz najmračniju tradiciju Zapadnog srednjeg veka, kroz kulturu straha, kroz kancel kulturu, neoinkviziciju, neofeudalizam i novo kmetstvo, i to upravo na materijalističkom a ne metafizičkom pogledu na svet.

Reference:

1 Fenomen Cancel kulture, Nataša Stanojlović, Balkan Fokus, https://balkanfokus.rs/fenomen-cancel-kulture/