Kako je pandemija COVID-19 promenila turističku industriju

Autor: dr Dunja Demirović Bajrami

Na kraju 2020. godine, avio kompanije počele su da povećavaju broj letova, a iako je to još uvek samo delić njihovog pre-pandemijskog rasporeda, putničke aktivnosti počinju da se polako vraćaju na aerodrome. Trenutno se od mnogih zemalja očekuju smernice za ulazak kako bi turisti mogli da planiraju svoja putovanja. Baltičke zemlje poput Estonije, Letonije i Litvanije najavile su otvoranje svojih granica sredinom maja kako bi omogućile svojim građanima da se slobodno kreću.

U Evropskoj uniji su mnoge države ponovo otvorile svoje međunarodne granice s naglaskom na svoje nediskriminatorne smernice. Australija i Novi Zeland su doneli sličan sporazum, dok su se Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo dogovorile da ne stavljaju državljane u karantin. Do jula, putnici izvan EU moći će da putuju u zemlje Evropske unije u određenoj meri. Neke zemlje, poput Irske, najavile su testiranje turista na aerodromima.

Singapur je, na primer, dozvolio osnovna putovanja za putnike koji prilože negativan test na koronu. Putnici koriste aplikacije za traženje kontakata, a mogu slobodno da se kreću sve dok ne odstupaju od svojih unapred definisanih itinerera. Neke zemlje poput Bugarske, Kine, Hrvatske, Danske, Egipta, Grčke, Holandije, Portugalije, Švajcarske i Vijetnama su ponovo otvorile svoje granice za turiste. Afrika, Evropa i Okeanija idu ka ublažavanju mera i ponovnom otvaranju svojih zemalja za turiste. Iako su neke zemlje dale zeleno svetlo za ulazak turista iz odabranih zemalja (zemlje sa nižim rizikom), zemlje sa dobrim dosadašnjim evidencijama o kontroli pandemije, zdravstvenom sistemu i upravljanju pandemijom će definitivno biti najprimamljivije turistima za buduća putovanja.

Svetska turistička organizacija izdvojila je nekoliko promena koje su se desile pod uticajem pandemije koronavirusa i koje će sigurno trajati još neko vreme u turističkoj industriji. To su sledeće promene:

1. Kontrole na aerodromima – Trenutno neke avio-kompanije zahtevaju od putnika da prikažu negativne rezultate testa na koronu pre ukrcavanja u avion. Verovatno je da će se ovaj postupak nastaviti i u budućnosti. Možemo li očekivati da aerodromi pružaju brze testove besplatno? Sasvim je realno, a na primer, najveća nemačka avio-kompanija Lufthansa već je uvela besplatno testiranje. Takođe, može se očekivati još testiranja na aerodromima. Budući da treba sat vremena pre nego što rezultati budu spremni, moguće je da ćemo provesti više vremena na aerodromu, pre samog leta.

Očekuje se da će aerodromi pojačati broj terminala na kojima će se putnici moći sami čekirati i na kojima će im se meriti temperatura. Maske, sredstva za dezinfekciju ruku i fizičko distanciranje ostaće i dalje bitni. Različite zemlje će možda imati različita pravila za ulazak i moguće je da ćemo o njima biti obavešteni putem pametnih telefona ili dobijanjem letaka prilikom sletanja na samu destinaciju.

2. Snižene cene – Popusti i promocije mogu igrati veliku ulogu u oporavku turističke industrije. Avio-kompanije, hoteli, odmarališta i drugi turistički objekti poslovaće na konkurentnom tržištu i verovatno će morati da osiguraju najbolju moguću vrednost kako bi privukli turiste.
3. Putno osiguranje – Ako nam je COVID-19 išta pokazao, to je da nikad ne znamo šta nas čeka „iza ugla“. Zbog toga je još važnije nego ikad ulagati u putno osiguranje. Oni koji putuju često znaju da putno osiguranje može napraviti razliku između avanture i noćne more. Nije iznenađujuće što će sve više ljudi u budućnosti osigurati svoja putovanja. Zbog pandemije otkazano je mnogo letova, hoteli su zatvoreni, a uz putno osiguranje turisti mogu da povrate uplaćen novac u slučaju da se iste ili slične situacije ponove.
4. Fleksibilna rezervacija – da bi podstakli turiste da rezervišu kod njih, mnoge kompanije, uključujući avio kompanije, hotele i brodove za krstarenja, nude fleksibilnu politiku rezervacije. To je zato što putnici žele više sigurnosti i mira više nego ikad ranije. Ove politike omogućavaju otkazivanje i promene u poslednjem trenutku bez penala.
5. Otvoreni prostori i aktivnosti na otvorenom – Mnogi su saglasni da će zbog pandemije priroda trijumfovati. Odmor u prirodi i divlji svet postaju sve privlačniji u eri socijalnog udaljavanja. Turisti žude za širokim otvorenim prostorima nakon što su nedeljama bili zatvoreni. Lako je zamisliti budućnost u kojoj se daje prednost divljini i prirodi nad zatvorenim prostorima poput galerija i muzeja. Blago izolovane lokacije osvojiće nove turiste. Gužve u gradovima, popularne plaže i veliki hoteli mogu biti pri dnu liste želja u poređenju sa privatnim vilama, mirnim primorskim, planinskim i ruralnim lokacijama.
6. Smanjen broj grupnih putovanja – stručnjaci predviđaju da će u turizmu dominirati manje privatne grupe i individualna putovanja. Iz sigurnosnih razloga očekuje se da će se potražnja za grupnim putovanjima znatno smanjiti.
7. Bekpekeri – nedavno objavljen izveštaj agencije Sentimantle predviđa da će se bekpekeri među prvima vratiti na putovanja, jer se ova grupa uglavnom sastoji od mladih, slobodnih pojedinaca. Bekpekeri koji imaju ogranidžen budžet moći će da iskoriste pogodnosti hotela koji nude usluge sa posebnim popustom.
8. Radni odmori – sajt za rezervaciju smeštaja booking.com predviđa da će radni odmori biti novi trend putovanja, i da će sve više ljudi želeti da promene lokaciju sa koje rade od kuće. Predviđa se da će putnici rezervisati smeštaj na nedelju ili čak mesec dana kako bi radili u nekom novom okruženju. Pomenuti sajt je istakao da je 37% putnika rezervisalo smeštajne kapacitete kako bi radili sa neke druge destinacije.
9. Oflajn turizam (offline tourism) – nakon što je veliki broj ljudi radio od kuće i provodio znatnu količinu vremena na mreži/internetu, oni očajnički žude za pauzom. Istraživanja pokazuju da su zaposleni koji su radili od kuće provodili više vremena na sastancima i radili su duže nego ranije. Nakon što su tokom pandemije mogli da istražuju destinacije samo digitalno, mnogi putnici su nadahnuti da zaista budu prisutni na sledećem putovanju. Internet je i dalje neophodan za planiranje putovanja, ali mnogi putnici nameravaju da ulože svestan napor da upotrebu svog pametnog telefona svedu na minimum čim se ponovo vrate putovanjima.
10. Turistički agenti – pouzdani savetnik za putovanja može uštedeti vreme i umanjiti stres, a pandemija je istakla važnost rada s njima. Takođe, agenti mogu pomoći u uspešnom snalaženju u nepredviđenim okolnostima od početka putovanja do kraja.

            Iako mnogima nedostaju sloboda i uzbuđenje koje donose putovanja, nema sumnje da je došlo do spoznaje da putovanje radi društvenog prestiža i Instagram lajkova ne bi trebalo da bude ono što nas motiviše za dalje. Mnogi su shvatili da treba da izaberu putovanja koja nam zaista znače i koja su vredna truda i rizika da putujemo do nekih daljih destinacija (predviđa se da će rizik od zaraze virusom biti problem koji će duže biti prisutan nego što se nadamo). Zato se moramo prilagoditi.

            Kako ljudi pažljivije razmišljaju o načinu putovanja, tragaće se za hotelima i putničkim kompanijama koje čine sve što je u njihovoj moći da minimalizuju njihov uticaj na planetu. Takođe, možemo očekivati da će akreditacija dobiti na značaju, jer potrošači traže sigurnost u legitimnim sertifikatima o eko-turizmu. Ove i narednih godina možemo očekivati da ljubitelji plaža zamene sunce i koktele za hlad i kokosovu vodu. Čak i ako posetioci posebno ne putuju na detoksikaciju, želeće da rezervišu putovanja zbog kojih će se osećati bolje nakon povratka kući. Velnes turizam biće sve popularniji.

            Direktan kontakt sa lokalnim zajednicama takođe će biti važan aspekt putovanja u budućnosti, sa turistima željnim učenja i stvaranja veza. Takođe ćemo želeti da ostavimo pozitivan trag, da vratimo nešto, bilo kroz direktno plaćanje/doniranje ili volontiranje.

            Zdravstveni zahtevi za putovanja uskoro mogu početi da liče na prošlost. Sedamdesetih godina prošlog veka odgovarajuće vakcinacije i zdravstvene dozvole bili su od suštinskog značaja za putovanja u i iz mnogih zemalja. Vakcinacija protiv koronavirusa verovatno će postati sličan standard za međunarodna putovanja. Sve zemlje bi to trebalo brzo da usvoje, a moglo bi se primeniti i šire – na primer u hotelima. Međutim, za svaki režim vakcinacije trebaće vlade svih zemalja da usvoje jasne zakone i propise. Digitalne putne propusnice i pasoši za vakcinaciju mogu biti jedno rešenje, ali da bi funkcionisale, biće im potrebna prekogranična standardizacija.

            Međunarodno udruženje vazdušnog transporta očekuje da avio-industrija neće ponovo dostići nivo poslovanja pre pandemije najmanje do 2024. godine. To znači da će za svako ponovno pokretanje turizma biti potrebno obnavljanje saobraćajne infrastrukture i mreža, posebno za vazduhoplovstvo i krstarenje. Mnogi avioni su sada parkirani u pustinjama u SAD i Australiji. Pre ponovnog započinjanja letova moraće da se detaljno servisiraju. Ali, servisiranje aviona nije dovoljno za povratak u igru. Strahovitiji izazov za avio-kompanije biće ponovna uspostava vazdušnih ruta, istovremeno osiguravajući njihovu održivost. Kako avio-kompanije polako ponovo grade ove mreže, putnici će morati da podnesu duža putovanja i duža zadržavanja na aerodromima. Ipak postoje neke ohrabrujuće vesti. U SAD, na primer, snižene su cene karata u domaćem saobraćaju, a iako je drastično smanjen obim međunarodnih letova, niska potražnja zadržala je neke cene na nižem nivou. Manje i avio-kompanije koje se lakše prilagođavaju naglim promenama trebalo bi da posluju bolje. I očekuje se da će manji i efikasniji avioni biti češće u upotrebi. Potražnja za letovima na duge relacije može ostati neko vreme niska.

            Iako je broj rezervacija u celini znatno niži nego 2019. godine, kada pogledamo udeo rezervacija u oktobru 2020. godine na sajtu lastminute.com, udeo rezervacija je 200 odsto veći nego u istom periodu 2019. godine. Ovakav način razmišljanja o „poslednjoj šansi“ mogao bi imati potencijalno pozitivan uticaj na turističku industriju koja se nada oporavku u 2021. godini, kada bi ljudi koristili priliku za putovanja čim se pojave. Neke destinacije u EU mogle bi zabeležiti porast broja posetilaca u neobičnije doba godine, umesto velike koncentracije u letnjim mesecima kako su nekad imale – na primer, ostrva Kos i Kipar doživeli su porast broja turista od 50 odsto od oktobra prošle godine.

            Pandemija je pokazala snažnu vezu između turizma i javnog zdravlja. Sektor turizma bio je od koristi stavljajući na raspolaganje svoju infrastrukturu, lance snabdevanja i osoblje javnom zdravstvu i organizacijama humanitarne pomoći. Stvaranje dugotrajnih sinergija između javnog zdravlja i turizma je ulaganje u oba sektora da budu spremni na neke buduće krize. Kriza izazvana COVID-19 je imala i ostavila velike posledice na turističku industriju, naročito na zaposlene u ovom sektoru. Ovo je posebno zabrinjavajuće jer mala i srednja preduzeća čine oko 80% turističkih preduzeća. Mnogi turistički poslodavci ipak preuzimaju vodeću ulogu u pružanju podrške svojim radnicima i pomaganju zajednicama u kojima posluju. Takođe, pandemija je podigla svest o važnosti zdravog okruženja jer u slučaju njegovog narušavanja nove pandemije mogu da se dogode. Zdravo okruženje je takođe direktno povezano sa konkurentnošću turističkog sektora i mnogi napori za očuvanje destinacija u velikoj meri zavisiće od turističkog prihoda. Podržavanje takvih napora u očuvanju životne sredine može omogućiti održivi razvoj.