Аутор: мср Владимир Папић
Романтизам у хрватској књижевности подразумева раздобље препорода, у ком долази до новог замаха у књижевном стварању, преузимања идеја, стилова, тема, мотива и књижевних врста из немачке, чешке, пољске и француске књижевности, али и Гајеве правописне реформе и јединственог књижевног језика хрватског народа (Solar 2016: 213). Највећи траг су оставили припадници илирског покрета, писци попут Станка Враза, Петра Прерадовића, Ивана Мажуранића и Аугуста Шеное, што наставни програми за гимназије у Хрватској и потврђују. Наставни програм Хрватског језика за трећи разред гимназије из 1995. године је у уводном делу прописао главне тезе којима би наставници и ученици требало да се воде, како би створили оквир за разумевање романтизма у хрватској књижевности. То су: „хрватски романтизам – хрватски народни препород, илирски покрет, илиризам – улога књижевности у буђењу националне свијести – буднице и даворије”, док су темељни текстови у овом делу Михановићева „Реч домовини о хасновитости писања ву домородном језику”, Драшковићева „Дисертација илити разговор, дарован господи поклисаром…” и Гајева „Кратка основа хорватско-славенског правописања”. Помињу се и најважнији часописи овог доба – Новине, Даница илирска и Коло.
Наведени писци и дела у овом сегменту предметног програма јесу Људевит Гај (будница „Хорватов слога и зједињење”), Димитрија Деметер (Гробничко поље – даворија „Пјесма Хрвата”), Павао Штоос („Кип домовине ву почетку лета 1831”), Станко Враз (Ђулабије I, 23; II, 39, 113; III, 111; IV, 119; газела „Ждрал путује к топлом југу”; „Откуд модре очи”), Петар Прерадовић („Зора пуца”, „Путник”, „Људско срце”, „Мртва љубав”, „Пјесник”), Иван Мажуранић (Смрт Смаил-аге Ченгића), Матија Мажуранић (Поглед у Босну – предговор, I – пут у Босну и натраг; опис Сарајева). Хрватска романтичарска лирика је тумачена и у првом разреду гимназије, када је програм из 1995. прописивао песму „Хорватска домовина” Антуна Михановића као пример химне, односно Прерадовићеву оду „Роду о језику” и Вразов сонет „Надрикњиштво”. Међу дискурзивним књижевним облицима се у овом разреду појављује и један романтичарски путопис – Путоситнице Антуна Немчића (у одломцима „Пород путне мисли”, „Загреб”, „Гробничко поље” и „Падова”).
У читанци Књижевни времеплов 3 (Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2011) се појављује, осим оних програмом за трећи разред гимназије прописаних, још неколико дела представника ове фазе романтизма у хрватској књижевности – „Хорватска домовина” Антуна Михановића, шири избор из Вразових Ђулабија, „Мируј, мируј, срце моје!” Петра Прерадовића, уводни део Деметеровог Гробничког поља и драма Теута истог аутора, односно Путоситнице Антуна Немчића.
Наставни програм из 1995. после представљања романтизма у хрватској књижевности уводи поглавље о протореализму или Шеноином добу, у чијем центру су Шеноина поетска дела „Буди свој!” и „Пропаст Венеције”, као и прозна остварења „Пријан Ловро” и „Сељачка буна”. У поменутом гимназијском уџбенику ова поглавља следе након тематизовања поетике, дела и писаца европског реализма, а овим књижевним делима је придодат и пример Шеноиних колумни, названих Загребуље. Шеноино дело Златарово злато је тумачено у оквиру наставног програма за први разред гимназије, као пример књижевне врсте историјског романа. Једино дело писаца других јужнословенских књижевности романтизма у овом програму је био Сонетни венац Франца Прешерна, смештен у поглавље о предромантизму и романтизму у светској књижевности у другом разреду гимназије, док се „Здравица” истог аутора тумачила као пример анакреонтске песме у првом разреду.
Реформисани наставни програм из 2019. године на списку обавезних дела хрватске књижевности која би требало тумачити на часовима Хрватског језика у гимназијама и средњим стручним школама, наводи и Мажуранићеву Смрт Смаил-аге Ченгића, односно Шеноиног „Пријана Ловру”. На списку додатних дела за читање у одломцима или у целини, налази се избор из поезије Петра Прерадовића и Шеноин роман Златарово злато. На страницама реформисане читанке Књижевни времеплов 1 наилазимо на народну песму препородног доба „Пјесма о Јелачић бану”, Шеноину новелу „Пријан Ловро” као део домаће лектире у поглављу „Прича о јунаку”, али и сонете Петра Прерадовића („Људско срце”) и Станка Враза („Откуд модре очи?”) у одељку који тематизује историјски развој лирике.
У адаптираној читанци Књижевни времеплов 3 (2020) се у оквиру теме „Срџбу ми, богињо, пјевај…” као домаћа лектира тумачи Мажуранићев спев Смрт Смаил-аге Ченгића, док се у одељку Књижевни времеплов даје преглед књижевности хрватског народног препорода, односно романтизма. Овде су дата дела „Хорватов слога и зједињење” Људевита Гаја, „Хрватска домовина” Антуна Михановића, „Зора пуца, бит ће дана”, „Путник” и „Мртва љубав” Петра Прерадовића, као и одломци из Погледа у Босну Матије Мажуранића и Дневника Драгојле Јарневић. Шеноино Златарово злато је у овом уџбенику представљено у одељку о реализму у хрватској књижевности.
Словеначки романтизам „по ширини захвата и по броју учесника заостаје за српским и хрватским романтизмом. У његовој првој фази, до 1848, језгро покрета чине две личности: Франце Прешерн као песник и Матеј Чоп као идеолог” (Деретић 2008: 42). Такође се наводи да се словеначки романтичари, за разлику од других јужнословенских народа, „везују за старију или јенску школу немачке романтичарске поезије и за главне идеологе немачког и европског романтизма, браћу Шлегел који су песничке узоре тражили у великим епохама европске и светске поезије, у ренесанси, антици, на Оријенту” (Деретић 2007: 43). Марија Митровић у знаменитом Прегледу словеначке књижевности као главну предромантичарску фигуру заинтересовану за језик наводи Јернеја Копитара, истиче значај алманаха Крањска чбелица (1830), а осим Чопа као идеолога и Прешерна као најзнаменитијег писца словеначког романтизма, наводи и Станка Враза, Јанеза Циглера, Јована Косеског, али и многа имена каснијих песника, чија су дела поседовала елементе романтизма.
У новом наставном програму Словеначког језика (2025), у поглављу посвећеном предромантизму и романтизму, словеначка књижевност се у највећој мери заснива на делима Франца Прешерна („Hčere svet”, „Dekletom”, „Nezakonska mati”, „Slovo od mladosti”, „Sonetje nesreče” – 1, 5, 6, „Sonetni venec” – 1, 7, 8, 15, „Krst pri Savici”, „Pevcu” и „Neiztrohnjeno srce”). Осим њега се у овом програму наводе и дела Јанеза Циглера („Sreča v nesreči”), односно прве словеначке књижевнице Јосипине Турнограјске („Nedolžnost in sila”).
Ранији наставни програм Словеначког језика за гимназије (2008) је у обавезном делу прописивао и Прешернову песму „Zdravljica”, односно упућивао на уџбеник „Blaže in Nežica v nedeljski šoli” Антона Мартина Сломшека. Изборни део овог програма је нудио и друга дела словеначког романтизма – Урбана Јарника („Zvezdje”), Јована Косеског („Potažba”), Михе Кастелица („Prijatlam krajnšine”), Франца Прешерна („Poezije”, „Pismo staršem”, „Pismo Čelakovskemu (16. brezna 1833)”, „Pismo Vrazu”), Јернеја Копитара („Avtobiografija”, „Slovnica slovenskega jezika” (uvod)) и Матије Чопа („Pismo Kopitarju (16. maja 1833)”, „Slovenska abecedna vojska”).
Осим тога, посебну целину изборног програма чине дискурзивне врсте и савремена дела инспирисана књижевним стварањем словеначког романтизма – „Spomini na Prešerna” Ернестине Јеловшек, „Esej o Prešernu” Јосипа Стритара, „Doktor Prežir” Јанеза Трдине, „Krst pri Savici” Доминика Смолеа, „Roman o Prešernu” Илке Ваште, „Slovenski oratar dr. Janez Bleiweis” Тите Ковач Артемис, „Poet” – сценарио Матјажа Кмецла и Бранка Шомена, „Neiztrohnjeno srce” Антона Слободњака, „Julija iz Sonetnega venca” Ивана Сивеца, као и „Neobjavljena zgodba” из Мистификација Бранка Градишника.
Позиција македонске књижевности у деветнаестом веку јесте позиција препородне књижевности – тада долази до националне самоидентификације Македонаца и напора да се реши македонско национално питање, који су водили „од трпљења на почетку века до снажних револуционарних покрета на његовом крају” (Милановић – Живанчевић Секеруш 2018: 45). Проблем са којим се суочава књижевна историја јесте проблем самоидентификовања Словена у Македонији до пред крај 19. века, који су „националност повезивали са припадношћу одређеној цркви. Како је та црква била хришћанска и православна, било је могуће да се национална свест непрекидно мења што је посебно видљиво на примерима најзначајнијих македонских писаца 19. века (Димитрије и Константин Миладинов, Рајко Жинзифов, Григор Прличев)” (Милановић – Живанчевић Секеруш 2018: 47). Наставни програм Македонског језика и књижевности за трећи разред гимназије (2002) подразумева читање Његошевог спева Горски вијенац као примера јужнословенских књижевности романтизма, док се романтизам у Македонији проучава на неколико нивоа. Први од њих јесте особеност романтизма коју одликује враћање народној традицији, због чега програм прописује упознавање са сакупљачима македонске усмене књижевности (Караџић, Григорович, Верковић, Гологанов, Гиновски, Каранов, Шапкарев, Цепенков). Као главни представници македонског романтизма наводе се Димитрије Миладинов, Константин Миладинов (избор из поезије, предговор Зборнику), Рајко Жинзифов (избор из поезије, приповетка „Прошедба”, поема „Крвава кошуља”), Григор Прличев (Сердар, Аутобиографија, „Воспитание или дванадесет песни”, „Скендербег”) и Војдан Поп Георгиев Чернодрински (драма Македонска крвава свадба).
ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ
СЕКУНДАРНА ЛИТЕРАТУРА
- RKT 1992: Rečnik književnih termina. Prir. Dragiša Živković. Beograd: Nolit.
- Mitrović 1995: Marija Mitrović. Pregled slovenačke književnosti. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
- Деретић 2008: Јован Деретић. Историја књижевности за други разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Solar 2016: Milivoj Solar. Povijest svjetske književnosti. Beograd: Službeni glasnik.
- Милановић – Живанчевић Секеруш 2018: Жељко Милановић, Ивана Живанчевић Секеруш. Увод у проучавање македонске књижевности I. Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду.
УЏБЕНИЦИ
- Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2011: Dragica Dujmović Markusi, Sandra Rossetti Bazdan. Književni vremeplov 3:čitanka iz hrvatskog jezika za treći razred gimnazije (po starom programu). Zagreb: Profil Klett.
- Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2015: Dragica Dujmović Markusi, Sandra Rossetti Bazdan. Književni vremeplov 2:čitanka iz hrvatskog jezika za drugi razred gimnazije (po starom programu). Zagreb: Profil Klett.
- Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2019: Dragica Dujmović Markusi, Sandra Rossetti Bazdan. Književni vremeplov1: čitanka iz hrvatskog jezika za prvi razred gimnazije. Zagreb: Profil Klett.
- Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2020: Dragica Dujmović Markusi, Sandra Rossett Bazdan. Književni vremeplov 3: čitanka iz hrvatskog jezika za treći razred gimnazije.Zagreb: Profil Klett.
- Dujmović Markusi 2021: Dragica Dujmović Markusi. Književni vremeplov 4:čitanka iz hrvatskog jezika za četvrti razred gimnazije. Zagreb: Profil Klett.
- Андоновски et al. 2019: Венко Андоновски, Марјан Марковиќ, Глигор Стојковски. Македонски јазик и литература за III година за реформираното гимназиско образование. Скопје: Култура.
НАСТАВНИ ПРОГРАМИ
- Програм Хрватског језика за гимназије, 1995: http://dokumenti.ncvvo.hr/Nastavni_plan/gimnazije/obvezni/hrvatski.pdf
- Програм Хрватског језика за основне школе и гимназије, 2019: https://mzom.gov.hr/istaknute-teme/odgoj-i-obrazovanje/nacionalni-kurikulum/predmetni-kurikulumi/hrvatski-jezik/741
- Програм Словеначког језика за гимназије, 2008: https://share.google/9lEbV177c0yAuWOuz
- Програм Словеначког језика за гимназије, 2025: https://share.google/FQHn90b5Ux8c4PX3D
- Програм Македонског језика и књижевности за трећи разред гимназије, 2002: https://bro.gov.mk/wp-content/uploads/2018/02/Nastavna_programa-Makedonski_jazik_i_literatura-III_GO-mkd.pdf
Остави коментар