Аутор: мср Владимир Папић

Наставни програм Српског језика и књижевности за други разред гимназија у Републици Српској (2012), прописује корпус дела српске и јужнословенских књижевности који је у највећој мери заједнички за наставне програме и уџбенике у Србији и Црној Гори. Ученици се упознају са Вуком Стефановићем Караџићем као лексикографом (Српски рјечник), сакупљачем народних умотворина („О подјели и постању народних пјесама”), књижевним критичарем и полемичарем („Критика на роман Љубомир у Јелисиуму”), односно писцем, историчарем и биографом (Житије Хајдук-Вељка Петровића). Важећа Читанка за други разред гимназије (Пржуљ–Митрић 2021) као репрезентативне одломке из Српског рјечника наводи одреднице „Божић”, „Марко Краљевић” и „Хајдук”.

Осим познавања рада и значаја Вука Караџића, ученици у Српској читају дела Петра Другог Петровића Његоша (Горски вијенац), Бранка Радичевића („Кад млидија’ умрети” и „Ђачки растанак”), Ђуре Јакшића (На Липару („Вече”, „Поноћ”), „Орао”), Јована Јовановића Змаја (Ђулићи, Ђулићи увеоци, „Светли гробови”) и Лазе Костића („Међу јавом и мед сном” и „Santa Maria della Salute”). Када је реч о представницима других јужнословенских књижевности романтизма, предвиђено је читање одломака из Смрти Смаил-аге Ченгића Ивана Мажуранића, односно проучавање сонетне форме на примеру Прешерновог Сонетног венца. Раније важећи наставни програм (1993), прописивао је још неколико дела српског романтизма – Бранкову Тугу и опомену, Јакшићеву драму Јелисавета, кнегиња црногорска, Змајеву песму „Циганин хвали свога коња” и Костићеву „Међу звездама”.

У приручник Књижевност за други разред гимназије и средњих стручних школа Душко Бабић уврштава већи број примера српске романтичарске поезије, него што то наставни програм прописује. Осим Селимовићевих, Исидориних и Андрићевих есеја о Вуку и Његошу, на страницама овог приручника проналазимо одломке из Његошевог дела Луча микрокозма, песму „Парис и Хелена или Ноћ скупља вијека”, Радичевићеве песме „Девојка на студенцу”, „Клетва”, „Никад није вито твоје тело” и „Туга и опомена”, Змајеве сатиричне песме „Јутутунска народна химна” и „Јутутунска јухахаха”, Јакшићеву „Отаџбину” и Костићеве песме „Дужде се жени” и „Певачка имна Јовану Дамаскину”.

Ученици трогодишњих средњих стручних школа у Републици Српској у првом разреду читају „Певам дању, певам ноћу” Бранка Радичевића, док наставни програм за четворогодишње школе предвиђа песму „Девојка на студенцу” овог аутора. Наставни програм за трећи разред, према ком је и настала важећа читанка за стручне школе, у оквиру целине посвећене романтизму, подразумева читање одломака из Горског вијенца („Сан Вука Мандушића”), поезију Јакшића („Орао” и „На Липару”), Бранка Радичевића („Кад млидијах умрети” и одломак „Ој, Карловци” из „Ђачког растанка”) и Лазе Костића („Међу јавом и мед сном” и „Santa Maria della Salute”). Представници романтизма у другим јужнословенским књижевностима, чија су дела предвиђена за читање и тумачење у четворогодишњој стручној школи, јесу Иван Мажуранић (одломци из Смрти Смаил-аге Ченгића) и Петар Прерадовић („Језик рода мога”).

Читанка за други разред гимназије у Федерацији Босне и Херцеговине тежи да обухвати романтичарске тенденције у књижевностима Срба, Хрвата и Бошњака, као и један од Прешернових сонета, којим је илустрован словеначки романтизам (у оквиру прегледа писаца и дела европске књижевности). Највећи део уџбеничког текста заузима потпоглавље „Романтизам у српској књижевности”, у које су уврштена дела Бранка Радичевића („Кад млидијах умрети”), Петра Другог Петровића Његоша (Луча микрокозма), Јована Стерије Поповића (Родољупци), Ђуре Јакшића („Поноћ”), Јована Јовановића Змаја (Ђулићи увеоци IV, VIII и XXX) и Лазе Костића („Међу јавом и мед сном” и „Santa Maria della Salute”). У односу на друге наставне програме и уџбенике, овде примећујемо укључивање Стерије у романтичарски контекст, али и другачији одабир канонских текстова овог писца и Његоша, него што је то иначе случај.

Целина „Романтизам у хрватској књижевности” подразумева тумачење полемичког текста „Сваки народ има право на свој језик” из Мажуранићевог списа Хрвати Мађаром, песме „Роду о језику”, „Моја лађа” и „Двије птице” Петра Прерадовића, хрватског песника српског порекла, као и одломак из историјског романа Златарево злато Аугуста Шеное, представника протореализма.

На страницама читанке посвећеним целини „Романтизам у бошњачкој књижевности”, налазе се одломци из Народног блага Мехмед-бега Капетановић Љубушака, песме „Јесенски уздаси”, „Газел” и „Херцеговини” Сафвет-бега Башагића, као и песма „На месечини” Авда Карабеговића Хасанбегова. Иако у историјама јужнословенских књижевности наилазимо на опис романтизма у српској, хрватској, словеначкој, бугарској и македонској књижевности, о књижевности муслимана не сазнајемо много из ових извора. Зденко Лешић, као аутор читанке у коју је уврштено поглавље о романтизму у бошњачкој књижевности, наводи другу половину XIX века као период у ком се муслимани у Босни и Херцеговини одвајају од оријенталне, турско-арапске културе, пишући на матерњем језику, ћириличним или латиничним писмом. Тек после 1878. писци прихватају „западњачки систем књижевности, у којем доминирају друкчије књижевне врсте (роман, новела, сонет и сл.) какве они нису раније његовали, слиједећи дух оријенталне традиције” (Lešić 2006: 215).

Читанка са књижевнотеоријским појмовима за други разред гимназија и средњих стручних школа, намењена ученицима који се школују на српском језику и ћириличном писму у Републици Хрватској, поседује поглавља која су посвећена искључиво националној, српској књижевности, док се светска књижевност тумачи на часовима Хрватског језика. Припадници српске националне заједнице у Хрватској се на тај начин упознају са биографијом Саве Мркаља, као и животом и радом Вука Стефановића Караџића („Предговор Српском рјечнику из 1818”, одломци из Српског рјечника, „О подели и постању народних умотворина”, „Критика романа Љубомир у Јелисиуму” и Житије Ајдук-Вељка Петровића).

У читанци је заступљен и шири избор дела српских романтичарских песника и драмских писаца: Његоша (Горски вијенац), Радичевића („Ђачки растанак”, „Кад млидија’ умрети”), Јакшића („На Липару”, „Поноћ”, „Орао”, „Отаџбина” и Јелисавета, кнегиња црногорска), Јована Јовановића Змаја (Ђулићи VIII, IX, XIV, XVII, XXXII, XLII, XLVII и LIII; Ђулићи увеоци I, II, IV и LXIX; „Јутутунска народна химна”), Лазе Костића („Међу јавом и мед сном”, „Santa Maria della Salute”, као и драме Максим Црнојевић и Пера Сегединац) и Петра Прерадовића („Мртва љубав” и „Зора пуца, бит ће дана”).

Нови наставни програм Српског језика (2019), прописан курикуларном реформом у Републици Хрватској, даје сродан корпус дела српске књижевности романтизма, уз додатне песме Бранка Радичевића („Девојка на студенцу”, „Враголије”, „Певам дању, певам ноћу (Мини Караџић у споменицу)”), као и песме „Ја сам стена” Ђуре Јакшића и „Светли гробови” Јована Јовановића Змаја, односно шири избор из српске романтичарске поезије који ученици могу да читају као домаћу лектиру.

У Хрестоматију за 10. разред српске гимназије у Мађарској, Петар Милошевић уврштава дела Вука Стефановића Караџића као реформатора српског књижевног језика („Предговор Српском рјечнику”, „О подјели и постању народних пјесама” и Житије Хајдук-Вељка Петровића), а у оквиру романтизма у европском контексту наведене су и песме „Зора пуца”, „Роду о језику” и „Путник” Петра Прерадовића. У уџбенику Књижевност за исти разред, дате су и биографије других хрватских писаца, припадника илирског покрета – Људевита Гаја, Станка Враза и Ивана Мажуранића.

Када је реч о погледу Петра Милошевића на епоху сентиментализма и предромантизма у српској књижевности, важно је поменути његово уврштавање одломака из Видаковићевог дела Велимир и Босиљка, али и истицање значаја Михаила Витковића, угледног мађарског адвоката и српског писца из Угарске, који је упознавао Мађаре са српским народним стваралаштвом и српском културом. У Хрестоматији 10, налази се одломак из његовог романа Спомен Милице, заснованог на посрбљавању једне приповетке Јожефа Кармана. Када говори о значају језичке и културне реформе Вука Караџића, Милошевић се у Сторији српске књижевности (али и у свом Трик-роману) осврће на значај Луке Милованова Георгијевића, као и Саве Мркаља, Димитрија Давидовића, Јосифа Миловука, Димитрија Тирола, Уроша Миланковића, Антонија Арнота, Јоаникија Памучине, Вука Врчевића, Данила Медаковића, Ђуре Даничића, Ђорђа Поповића Даничара и Александра Сандића.[1]

Представници српског романтизма заступљени у Хрестоматији 10 јесу Петар Петровић Његош („Црногорац к свемогућем Богу”, Луча микрокозма и Горски вијенац), Бранко Радичевић („Девојка на студенцу”, „Циц!”, „Враголије”, „Јадна драга”, „Ђачки растанак”, „Туга и опомена”, „Безимена” и „Кад млидијах умрети”), Јован Јовановић Змај (Ђулићи 2, 17, 33, 42; Ђулићи увеоци 2, 4, 22, „Дед и унук”, „Народ”, „Јутутунска народна химна”, „Витез Јован од А. Петефија”, „Толдија од Јована Арања”, „На крај шора од А. Петефија” и „Велски барди од Јована Арања”), Ђура Јакшић („Мила”, „Пијем”, „Још”, „Где ја”, „Кроз поноћ”, „Вече”, „Отаџбина”, „Падајте, браћо!”, „Јевропи”, „Орао” и „На Липару”) и Лаза Костић („Међу јавом и мед сном”, „Спомен на Руварца” и „Santa Maria della Salute”).

КОНСУЛТОВАНА ЛИТЕРАТУРА, УЏБЕНИЦИ И ПРИРУЧНИЦИ:

Милошевић 2010: Петар Милошевић. Сторија српске књижевности. Београд: Службени гласник – Будимпешта: Радионица Венцловић.
ПРКТ 2011: Прегледни речник компаратистичке терминологије у књижевности и култури. Прир. Бојана Стојановић Пантовић и др. Нови Сад: Академска књига.
Lešić 2006: Zdenko Lešić. Čitanka za 2. razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing
Бабић 2020: Душко Бабић. Књижевност за 2. разред гимназије и средњих стручних школа. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
Пржуљ–Митрић 2020: Жељка Пржуљ, Маријана Митрић. Читанка за трећи разред средњих стручних и техничких школа. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
Пржуљ–Митрић 2021: Жељка Пржуљ, Маријана Митрић. Читанка за други разред гимназије. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
Стакић Савковић – Вучић 2022: Мирјана Стакић Савковић, Катарина Вучић. Читанка за први разред средњих стручних школа за трогодишња занимања. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
Вучић – Стакић Савковић 2023: Катарина Вучић, Мирјана Стакић Савковић. Читанка за први разред средњих стручних школа за четворогодишња занимања. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
Сувајџић et al. 2015: Бошко Сувајџић, Милица Стојановић, Љиљана Бајац. Читанка са књижевнотеоријским појмовима за други разред гимназија и средњих стручних школа. Загреб: Просвјета.
Милошевић 2005: Петар Милошевић. Књижевност 10. разред српске гимназије. Будимпешта: Nemzeti Tankönyvkiadó.
Милошевић 2006: Петар Милошевић. Хрестоматија 10. разред српске гимназије. Будимпешта: Nemzeti Tankönyvkiadó.

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ:

Наставни програм за други разред гимназије свих смјерова у Републици Српској, 2012: https://rpz-rs.org/wp-content/uploads/2025/08/2.NPP-za-drugi-razred-svih-smjerova-1.pdf
Наставни програми за средње стручне школе у Републици Српској: https://rpz-rs.org/nastavni-programi-sss/
Курикулум наставног предмета Српски језик за основне и средње школе на језику и ћириличном писму српске националне мањине у Републици Хрватској, 2019: https://mzom.gov.hr/UserDocsImages/dokumenti/Publikacije/Predmetni/Kurikulumi%20nastavnih%20predmeta%20Srpski%20jezik%20i%20Srpski%20jezik%20i%20kultura%20-%20osnove%20i%20srednje%20skole%20-%20model%20A%20i%20model%20C.pdf

[1] Када говори о књижевним врстама романтизма, осим устаљених аутора, Милошевић у Сторији српске књижевности помиње и Матеју и Љубомира Ненадовића, Јанићија Ђурића, Нићифора Нинковића, Симу Милутиновића Сарајлију, Тимотија Илића, Јефту Поповића, Ђорђа Марковића Кодера, Лазара Лазаревића, Јоксима Новића Оточанина, Јеремију Обрадовића Караџића, Миту Орешковића, Јована Суботића, Огњеслава Утјешиновића, Матију Бана, Васу Живковића, Димитрија Михајловића, Меда Пуцића, Михаила Обреновића, Јована Илића, Јована Сундечића, Новака Радонића, Јована Ђорђевића, Светозара Милетића, Павла Поповића Шапчанина, Милицу Стојадиновић Српкињу, Мину Караџић, Стевана Владислава Каћанског, Ацу Поповића Зуба, Стевана Павловића, Јована Ристића, Милана Милићевића, Јована Андрејевића Јолеса, Михаила Полит Десанчића, Милана Јовановића Морског, Јована Драгашевића, Косту Руварца, Емила Чакра, Дамјана Павловића, Миту Поповића, Ђорђа С. Бугарског, Николу Петровића Његоша, Милана Кујунџића Абердара, Владимира Васића, Милорада Поповића Шапчанина, Стојана Новаковића, Чедомиља Мијатовића, Драгу Дејановић, Косту Трифковића, Исидора Ћирића, Владана Ђорђевића, Илију Огњановића Абуказема, Милоша Цветића, Стевана Поповића, Милана Андрића, Јована Грчића Миленка, Миту Калића, Петра Деспотовића, Љубисава Васу Крстића, Драгомира Брзака, Теодора Стефановића Виловског, Косту Арсенијевића, Лукијана Бранковића Тривунова, Симу Лазића, Радована Кошутића, Ристу Одавића, Милорада Поповића Сељанчицу, као и писце које данас сврставамо у српску модерну.

Остави коментар