ЈУЖНОСЛОВЕНСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ РЕАЛИЗМА У РЕГИОНАЛНИМ НАСТАВНИМ ПРОГРАМИМА ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ – I ДЕО: СРБИЈА И ЦРНА ГОРА

Аутор: мср Владимир Папић

Реалистичке тенденције у српској књижевности „могу да се прате већ од шездесетих година 19. века, јер се неке његове црте могу запазити и у крилу романтичарске прозе (Јакшић, Трифковић, М. Поповић Шапчанин). Рецепцијски гледано, српски писци и критичари окрећу се све више руским и француским реалистима, а његова периодизација може се одредити кроз етапе протореализма, програмског реализма, поетског реализма, потпуног/високог реализма и процеса његовог раслојавања или дезинтеграције у последњој деценији 19. века (Д. Иванић). С друге стране, како то мисли Д. Живковић, поставке критичког и психолошког реализма знатно се модификују спајањем и укрштањем постромантичарских стилских црта са цртама модерне књижевности 20. века. […] Оно, пак, што српском реализму недостаје у односу на значајне европске реализме јесте одсуство урбане и велеградске тематике, један аналитички пресек друштвених слојева и сложеније психолошке индивидуализације ликова, као и непостојање драме у смислу нордијских драматичара (Ј. Деретић). Он је несумњиво тематски више оријентисан ка сеоској и маловарошкој средини (изузимајући неколико примера), па је по томе ближи немачком или словеначком реализму, а не, рецимо, француском, руском, енглеском или чак хрватском” (ПРКТ 2011: 325).

Актуелни наставни програм за гимназије у Србији (2020), у првом разреду прописује једно дело националне књижевности реализма – приповетку „Први пут с оцем на јутрење” Лазе Лазаревића. Иако иновирани програм наставе и учења за први разред (2026) прописује још дела представника европског реализма (попут Чехова и Достојевског), Лаза Лазаревић остаје једини представник српског реализма чије дело ученици читају у првом разреду гимназија и средњих стручних школа у Србији. Реализам се као књижевна епоха проучава у другом разреду, када ученици поетику реализма у српској књижевности упознају путем програмског текста Светозара Марковића „Певање и мишљење”. Осим тога, ученици се упознају са најважнијим приповеткама, романима и драмама српских реалиста. У обавезни део програма уврштени су роман Вечити младожења Јакова Игњатовића, приповетка „Глава шећера” Милована Глишића, једна од приповедака Стевана Сремца („Кир Герас” или „Ибиш-ага”), Матавуљева „Поварета”, једна од приповедака Лазе Лазаревића („Швабица” или „Ветар”), Домановићева сатира „Данга” и Нушићева драма Госпођа министарка. Изборни део програма чини један савремени роман – Кад су цветале тикве Драгослава Михаиловића, у којем ученици могу да пронађу пример модерног реалистичког поступка. Осим тога, ученици другог разреда гимназије у Србији читају и Андрићеве антологијске приповетке „Пут Алије Ђерзелеза”, „Мост на Жепи” и „Аникина времена”, које представљају приказ односа између реалистичких и модернистичких елемената у књижевним делима ХХ века.

Ученици филолошких гимназија у Србији читају истоветна обавезна дела представника српског реализма, док се међу изборним садржајима налази и Домановићева сатира „Вођа”, односно прво поглавље романа Хаџи Диша Драгутина Илића. Ученици средњих музичких школа могу читати и Сремчев роман Зона Замфирова, који се доводи у дијалог са филмом и позоришним представама насталим према овом Сремчевом делу, чиме се донекле исправља пропуст креатора нових наставних програма Српског језика и књижевности у Србији, који нису уврстили ниједан Сремчев роман у програме за основне и средње школе.

Наставни програм Српског језика и књижевности за други разред гимназије, који је важио до 2020. године, прописивао је Марковићев програмски текст „Певање и мишљење”, као и најважнија дела представника српског реализма. Програмски садржаји су обухватали роман Вечити младожења Јакова Игњатовића, приповетке „Глава шећера” Милована Глишића, „Ветар” Лазе Лазаревића, сатире „Данга” и „Вођа” Радоја Домановића, роман Зона Замфирова Стевана Сремца, драму Народни посланик Бранислава Нушића, Матавуљеву приповетку „Поварета” и роман Бакоња фра-Брне, као и песме „Сиво, суморно небо”, „Јутро на Хисару”, „Запуштени источник” и „Тибуло” Војислава Илића. Друге јужнословенске књижевности су биле представљене поезијом хрватског реалисте Силвија Страхимира Крањчевића („Мојсије”), док су се везе реализма и модернизма приказивале кроз дела Андрића („Пут Алије Ђерзелеза”, „Мост на Жепи” и друге приповетке) и Михаиловића (Кад су цветале тикве). Осим наведеног корпуса књижевних текстова, програм је обухватао и једно научно-популарно дело, књигу Кроз васиону и векове Милутина Миланковића. Кроз васиону и векове и „Вођа”, према актуелном програму наставе и учења бивају уврштени у градиво основне школе, поезија Војислава Илића се тумачи у трећем разреду гимназије, у склопу епохе модерне у српској књижевности, док су Бакоња фра-Брне и Зона Замфирова у потпуности изостављени из предметних програма, а Народни посланик замењен Госпођом министарком. Актуелним наставним програмима није прописано ниједно дело писаца епохе реализма у другим јужнословенским књижевностима.

Када је реч о уџбеницима насталим према раније важећем програму за други разред, примећујемо нека одступања у обухваћеним наставним садржајима. У Заводовој Читанци са књижевнотеоријским појмовима за II разред средње школе (2019²¹), ауторки Љиљане Николић и Босиљке Милић, ученици могу да пронађу одломке из есеја „Реалност у поезији” Светозара Марковића, као и Илићеву песму „Грм”. Истоветну допуну програмских садржаја нуди и Читанка са књижевнотеоријским појмовима за II разред гимназије и средњих школа Александра Јовановића (Завод за уџбенике Београд, 2005). Читанка за други разред средње школе Душка Бабића (БИГЗ, 2011), обухватала је такође шири избор из Илићеве поезије („Сиво, суморно небо”, „У позну јесен”, „Јутро на Хисару код Лесковца”, „Грм”, „Тибуло”, „Химна векова”, „Запуштени источник”).

Сличан избор из Илићеве поезије проналазимо и у уџбенику Новог Логоса (2016²), док се на страницама Читанке за други разред гимназија и средњих стручних школа ИК Клет, коју потписује Миодраг Павловић (2017⁴), налази преглед одлика различитих видова реализма у српској књижевности (протореализма, програмског, фолклорног, поетског, високог реализма и раслојавања овог правца), преглед водећих писаца и главних дела српског реализма, где су, осим програмом прописаних аутора, поменути и Милорад Поповић Шапчанин, Стефан Митров Љубиша, Јанко Веселиновић, Лазар Комарчић, Светолик Ранковић и Илија Вукићевић. Осим прописаних текстова и ширег избора из лирике Војислава Илића, на страницама овог уџбеника налазимо и избор из дела писаца других јужнословенских књижевности реализма. Реализам у хрватској књижевности је представљен делима Анте Ковачића (У регистратури) и Силвија Страхимира Крањчевића („Мојсије” и „Мој дом”), док је реализам у словеначкој књижевности илустрован приповетком „Сељакова смрт” Јанка Керсника. Поред тога, Андрићево стваралаштво у овом уџбенику бива заступљено и приповетком „Труп”, чиме се допуњава избор из програмом прописаних дела овог аутора.

Ова читанка се тиме надовезује на програмске измене у трогодишњим и четворогодишњим средњим стручним школама, али и прати развојну линију дату у приручнику Историја књижевности за II разред средње школе Јована Деретића и Марије Митровић (2008). На страницама овог приручника, представљене су биографије Јакова Игњатовића, Милована Глишића, Лазе Лазаревића, Јанка Веселиновића, Симе Матавуља, Стевана Сремца, Војислава Илића, Бранислава Нушића, Светолика Ранковића и Радоја Домановића, али и хрватских и словеначких писаца Аугуста Шеное, Франа Левстика, Јосипа Јурчича, Анте Ковачића, Ксавера Шандора Ђалског, Јосипа Козарца, Вјенцеслава Новака, Јанка Керсника, Ивана Тавчара, Антона Ашкерца и Силвија Страхимира Крањчевића.

Наставни програм за други разред гимназије у Црној Гори (2020) реализму посвећује две целине – поглавља „Реализам” и „Реализам без граница (позни модернизам)”. Дела јужнословенских писаца која се појављују у оквиру проучавања књижевне епохе реализма јесу програмски текст „Певање и мишљење” Светозара Марковића, приповетка „Све ће то народ позлатити” Лазе Лазаревића, Биљешке једног писца Сима Матавуља (дело које није заступљено ни у једној актуелној читанци), сатира „Вођа” Радоја Домановића, драма Народни посланик Бранислава Нушића, песме „Сиво, суморно небо” и „Тибуло” Војислава Илића, као и избор из Примјера чојства и јунаштва Марка Миљанова. Аутори чија се дела налазе на списку представника реализма без граница јесу Иво Андрић (са приповеткама „Пут Алије Ђерзелеза”, „Писмо из 1920. године” и „Јелена, жена које нема”) и модерни романописци и приповедачи Хусеин Башић (Туђе гнијездо), Ћамил Сијарић („Бунар”), Чедо Вулевић (Макарије от Чрние Гори) и Чедо Вуковић (Судилиште, роман који тематизује Његошев живот, због чега је у уџбеницима смештен у поглавље о романтизму).

У актуелној Читанци за други разред гимназије Александра Чогурића, Ане Бојовић и Дејана Вуковића (Завод за уџбенике и наставна средства Подгорица, 2015), примећујемо одређена одступања од предметног програма – у уџбенику недостају Матавуљеве Биљешке једног писца, као и Андрићева приповетка „Писмо из 1920. године”. Међу Примјерима Марка Миљанова, аутори уџбеника проналазе два која уврштавају у читанку – број 68 и 23, док се на страницама овог уџбеника налази и руски превод примјера „Мать Веко Илинчича, Морачанка”, који потписује Вукале П. Ђерковић. Дело Стефана Митрова Љубише се у овом уџбенику, као и у уџбенику за средње стручне школе, представља као прелаз између романтизма и реализма у књижевности насталој на тлу Црне Горе.

У односу на актуелне уџбенике одобрене за коришћење у настави ЦСБХ језика и књижевности у гимназијама и средњим стручним школама у Црној Гори, Читанка за други разред опште гимназије (2007), коју су према програму Матерњег језика и књижевности сачинили Миодраг Павловић и Божена Јелушић, показује одређена одступања у садржају. На страницама ове читанке су представљена дела Светозара Марковића („Певање и мишљење”), Лазе Лазаревића („Све ће то народ позлатити”), Сима Матавуља (одломак „Како Пјевалица лијечи” из романа Бакоња фра-Брне), Радоја Домановића („Вођа”), Бранислава Нушића („Народни посланик”), Војислава Илића („Сиво, суморно небо…”, „Тибуло”) и Силвија Страхимира Крањчевића („Господскому Кастору”). Однос реалистичког поступка и модернизма илуструју дела Ива Андрића („Писмо из 1920. године”), Хусеина Башића (Туђе гнијездо), Ћамила Сијарића („Бунар”) и Горана Петровића (Ситничарница ʼКод срећне рукеʼ).

Увид у наставне програме и уџбенике књижевности објављене у Србији и Црној Гори током ХХI века нам је показао сродности у креирању канона српске и јужнословенских књижевности реализма. Реализам се у њима представља програмским текстом Светозара Марковића, а затим се као класични писци ове епохе у наставним програмима најчешће појављују Јаков Игњатовић, Милован Глишић, Лаза Лазаревић, Стеван Сремац, Симо Матавуљ, Радоје Домановић и Бранислав Нушић, односно Војислав Илић. Развој реализма на тлу Црне Горе можемо пратити кроз дела Марка Миљанова и Стефана Митрова Љубише, док се хрватски и словеначки реализам не појављују у реформисаним читанкама намењеним средњошколцима у Србији и Црној Гори.

КОНСУЛТОВАНА ЛИТЕРАТУРА, УЏБЕНИЦИ И ПРИРУЧНИЦИ:

1. ПРКТ 2011: Прегледни речник компаратистичке терминологије у књижевности и култури. Прир. Бојана Стојановић Пантовић и др. Нови Сад: Академска књига.
2. Деретић 2008: Јован Деретић и Марија Митровић. Историја књижевности за други разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
3. Јовановић 2005: Александар Јовановић. Читанка с књижевнотеоријским појмовима за II разред гимназије и средњих школа. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
4. Бабић 2011: Душко Бабић. Читанка за други разред средње школе. Београд: БИГЗ.
5. Сувајџић et al. 2016: Бошко Сувајџић, Наташа Станковић Шошо, Александра Угреновић. Читанка за други разред гимназија и средњих стручних школа. Београд: Нови Логос.
6. Павловић 2017: Миодраг Павловић. Читанка за други разред гимназија и средњих стручних школа. Београд: Клет.
7. Николић–Милић 2019: Љиљана Николић, Босиљка Милић. Читанка с књижевнотеоријским појмовима за II разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике.
8. Милић–Вучић 2020: Босиљка Милић, Катарина Вучић. Читанка за други разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике.
9. Стишовић Миловановић et al. 2021: Ана Стишовић Миловановић, Вукосава Живковић, Јелена Журић. Читанка за други разред гимназија и средњих стручних школа. Београд: Едука.
10. Павловић–Јелушић 2007: Миодраг Павловић, Божена Јелушић. Читанка за други разред гимназије. Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства.
11. Čogurić et al. 2015: Aleksandar Čogurić, Ana Bojović, Dejan Vuković. Čitanka za drugi razred gimnazije. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
12. Kalezić-Radonjić et al. 2021: Svetlana Kalezić-Radonjić, Svetlana Jovetić-Koprivica, Radoman Čečović. Čitanka za drugi razred srednjih stručnih škola. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ: 

1. Правилник о програму наставе и учења за гимназију у Србији (важећи за I разред), Просветни гласник, 2. јун 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/8c8c1460-66c2-4491-94bc-521df911fbd2?fromLink=true
2. Правилник о изменама Правилника о програму наставе и учења за гимназију у Србији (важећи за II, III и IV разред), 24. август 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/9537c034-92ff-43af-970c-8a04a0584a69?fromLink=true
3. Правилник о плану и програму наставе и учења гимназије за ученике са посебним способностима за филолошке науке, 30. август 2023, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/f3096747-9dda-459e-9709-0d5635af72e6?fromLink=true
4. Програм Црногорског – српског, босанског, хрватског језика и књижевности за опште гимназије 2020: https://www.gov.me/dokumenta/74d3f366-c3e3-40fe-9d5b-ed1e56a2054a