Autor: dr Aleksandra Kolaković
Od 19. veka i Francusko-pruskog rata (1870/71), Francuska i Nemačka su bile u stalnom rivalitetu i sukobu, koji je eskalirao u dva svetska rata (1914–1918, 1939–1945). U periodu Drugog svetskog rata Nemačka je okupirala Francusku (1940–1944), a nakon Drugog svetskog rata Francuska je od 1945. do 1949. godine učestvovala u savezničkoj okupaciji Savezne Republike Nemačke (Zapadna Nemačka). Jelisejski sporazum, kao ugovor o prijateljstvu između Francuske i Zapadne Nemačke, potpisali su Šarl de Gol, francuski predsednik i Konrad Adenauer, nemački kancelar, 22. januara 1963. godine u Jelisejskoj palati u Parizu. Potpisivanjem Jelisejskog sporazuma označen je početak novog perioda u francusko-nemačkim odnosima. Potpisivanjem ovog ugovora Nemačka i Francuska su potisnule tzv. „ideju prirodnog rivalstva i neprijateljstva dve nacije“ i zamenile je idejom ujedinjene Evrope kao trajnog mira. Stoga su dva državnika Jelisejskim sporazumom 1963. godine i pored sumornog nasleđa prošlosti i komplikovanih bilateralnih odnosa ipak usmerili dalji tok evrointegracija i uticali na razvoj ideje i funkcionisanje Evropske unije.
Jelisejski sporazum (1963) polazi od potrebe uspostavljanja odnosa poverenja i prijateljstva na temeljima Šumanove deklaracije (1950), stvaranja Evropske zajednice za ugalj i čelik (1951) i Evropske ekonomske zajednice (1957). Preuzete su glavne odredbe Fouševog plana iz 1961. godine, koje su 1963. godine ograničene na dve zemlje. Nastanak Jelisejskog sporazuma mora se posmatrati u kontekstu Hladnog rata i izgradnje evropske budućnosti. Lični odnosi koje su Šarl de Gol i Konrad Adenauer započeli da neguju od prvog susreta 1958. godine u privatnoj rezidenciji francuskog predsednika imali su presudnu ulogu u kreiranju Jelisejskog sporazuma. Na umu im je bilo prevazilaženje svih neprijateljstava koja su odnela živote miliona Francuza i Nemaca, izgradnju bliskog saveza Francuske i Nemačke u formi evropskog bloka, koji bi bio nezavisan od dve najveće sile Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza.
Konrad Adenauer, prvi kancelar Savezne Republike Nemačke (1949–1963) zajedno sa Šarlom de Golom, predsednikom Francuske (1959–1969) promenio je lice posleratne evropske istorije. Sporazum nije naišao na odobravanje javnosti, na primer Nemačka je smatrala da ne želi čvrstu saradnju sa Francuskom, već transatlantsko partnerstvo, dok su u Francuskoj takođe osporavali De Golovu politiku. Šarl de Gol je nakon Alžirskog rata vodio Francusku u duhu Politique de grandeur (tzv. politika veličine) u središtu koje su bili reforma i ekonomski rast, kao i nezavisna spoljna politika i čvrst stav na međunarodnoj sceni. Sa vizijom „Evrope od Atnlantika do Urala“ – „to je Evropa, to je cela Evropa, to će odrediti sudbinu sveta“, De Gol je od Francuske stvorio ekonomsku (počeo period „trideset izvrsnih godina“) i nuklearnu silu distanciranu i nezavisnu od atlantizma SAD, Ujedinjenog Kraljevstva i NATO pakta. U pogledu spoljne politike, De Gol i Adenauer su delili ideju da je ujedinjena Evropa put mira i prevazilaženja istorijskog neprijateljstva. Adenauer je težio da Nemačku čvrsto veže za zapadnu alijansu što je vodilo ne samo njenom ekonomskom rastu već i njenom ulasku u Savet Evrope (1951), Evropsku zajednicu za ugalj i čelik (1952), NATO (1955) i na kraju sporazumu o prijateljstvu sa Francuskom u vidu Jelisejskog sporazuma (1963). Okončano vekovno rivalstvo označilo je čvrstu vezu dve države i važnu osovinu Evropske unije do danas.
Na osnovu Jelisejskog sporazuma određeni su ciljevi kako bi se razvila saradnja Francuske i Nemačke u više oblasti od kojih su najvažniji programi vojnih i međuvladinih samita, spoljnih poslova, odbrane i bezbednosti, kao i obrazovanja. Jelisejski sporazum ratifikuje odnos prijateljstva između nekadašnjih „naslednih neprijatelja“ i stoga je poseban akcenat bio na zbližavanju građana dve zemlje. Mnogi gradovi, škole i regioni su pobratimljeni i uspostavili saradnju. U fokusu su bili mladi u Francuskoj i Nemačkoj, učenje jezika i ekvivalentnost diploma. Osnivanje francusko-nemačke kancelarije za mlade, francusko-nemačke škole i mobilnost mladih najvažniji su i trajno vredni rezultati sporazuma. Takođe, Jelisejski sporazumom su predviđeni redovni susreti i samiti između visokih zvaničnika (dva puta godišnji sastanci šefova država i vlada, a četiri sastanka godišnje za ministre spoljnih poslova svaka tri meseca). U cilju efikasnosti sporazuma i sprovođenja dogovorenih ciljeva, kao i bolje saradnje, osnovana je međuministarska komisija za koordinaciju i nadgledanje francusko-nemačke saradnje. U njen sastav su ušli visoki zvaničnici uključenih ministarstava. Struktura tela kroz koje je sprovođen okvir Jelisejskog sporazuma je menjana i prilagođavana kako rastu i razvoju evropske ideje, tako i ekonomskim, društvenim i međunarodnim promenama, problemima i okolnostima. Ipak, suštinska ideja saradnje, zajedništva i jedinstva u evropskim okvirima nije napuštana, već je dograđivana, negovana i modifikovana u skladu sa politikama dve zemlje i idejom da su one „motor“ – pokretač Evropske unije.
Obeležavanje godišnjica Jelisejskog sporazuma bilo je uvek prilika da se preispita kurs evropskih integracija, kasnije funkcionisanja Evropske unije i ojača francusko-nemačka saradnja. Simbolički su organizovane različite manifestacije koje su praćene susretima državnika, ministara, kao i građana, a posebno mladih. Isticani su rezultati saradnje i svaki put na velike godišnjice inicirani novi projekti. Na osnovu ovih promena možemo videti i kako su novi izazovi, pre svega spoljno politički, transformacije evropske ideje i strategije uticali na francusko-nemačku saradnju, kao i to kako je ona promovisana među građanima dve države, ali i kod potencijalno novih članica Evropske unije. Lik i delo De Gola i Adenauera ostali su trajno prisutni, ali su se i drugi lideri, posebno u 21. veku, trudili da daju svoj pečat i doprinos daljem razvoju francusko-nemačke saradnje.
Povodom desetogodišnjice pojavilo se zajedničko izdanje francusko-nemačke poštanske marke od 0,50 franaka i 40 feninga. Prikazane su prepletene zastave dve države uz dvojezični natpis: „Xe anniversaire du traité sur la coopération franco-allemande 1963-1973 / Zehn Jahre Vertrag über die deutsch-französische Zusammenarbeit 1963-1973“. Povodom 25. godišnjice pojavila se francusko-nemačka poštanska marka od 2,20 franaka za Francusku i 80 feninga za Saveznu Republiku Nemačku. Ovoga puta u fokusu su glavne ličnosti Jelisejskog sporazuma Adenauer i De Gol, a natpis je klasično dvojezičan „XXVe anniversaire du traité sur la coopération franco-allemande/25 Jahre Vertrag über die deutsch-französische Zusammenarbeit“. Ovim simboličnim gestovima širila se ideja Jelisejskog sporazuma i u prvim godinama koje su bile i godine nestabilnosti i nesporazuma ipak jačala i posvećeno razvijala saradnja, a s pozicije obeležavanja šeste decenije može se oceniti i da se Jelisejski sporazum pokazao kao uspešan i dugotrajan okvir odnosa koji utiču i na druge države i aktere na međunarodnoj sceni.
Iako osporavan dugi niz godina nakon potpisivanja, Jelisejski sporazum je zaživeo i pokazao snažan kapacitet za unapređenje evropskog projekta. Povodom proslave 40 godišnjice potpisivanja ugovora odlučeno je da se francusko-nemački savet ministara sastaje svake dve godine. Ovaj novi oblik bilateralne koordinacije je zamenio francusko-nemački samit koji je definisan Jelisejskim ugovorom. Istovremeno, važna novina je bilo i formiranje zajedničkog programa obuke za rukovodioce državne službe. Ulaskom u novi milenijum, od 2003. godine ustanovljen je i 22. januar kao Francusko-nemački dan. Za 50. godišnjicu u Bundestagu održan je Dvonacionalni savet ministara kojima su predsedavali Fransoa Oland i Angela Merkel, koji je rezultirao Berlinskom deklaracijom. Povodom 50. godišnjice u opticaj su puštena dva komemorativna novčića od 2 evra. Na njima su predstavljeni de Gol i Adenauer, a prati ih natpis: „TRAITÉ DE L’ÉLYSÉE 50 ANS/JAHRE ÉLYSÉE-VERTRAG“.
Sporazum u Ahenu, koji su Angela Merkel i Emanuel Makron potpisali 22. januara 2019. godine na 56. godišnjicu potpisivanja Jelisejskog sporazuma simbolično je označio ojačavanje francusko-nemačkog motora Evropske unije nakon ulaska novih država, ali i izlaska Velike Britanije – Bregzita i problema u njenom funkcionisanju, novih ekonomskih, bezbednosnih i političkih izazova. Novinari su naglašavali istorijske momente od datume potpisivanja do odabira Ahena kao prestonice Franačkog carstva koje je obuhvatalo ne samo teritorije današnje Nemačke i Francuske, već i veći deo teritorija Italije, Luksemburga, Holandije i Belgije. Ideja je bila da se Sporazum u Ahenu posmatra kao što je i Jelisejski sporazum bio pokretačka snaga evropskih integracija, a u ovom kontekstu i čvršće francusko-nemačke saradnje i nastojanja da se ojača evropsko jedinstvo i mehanizam odlučivanja unutar EU koji je narušen tokom godina proširivanjem i izlaskom Velike Britanije. Ahenski sporazum je sredstvo obnavljanja ideje o saradnji i integraciji, pri čemu se pored fokusa na međunarodne odnose, odbranu i kulturu, kao oblasti novog okvira čvrste saradnje prepoznaju istraživanja i borba protiv klimatskih promena.
Emanuel Makron i Angela Merkel su u ovom periodu bili suočeni sa rastom nacionalističkih težnji u svojim državama („Populizam i nacionalizam rastu u svim našim državama“ rekla je Angela Merkel okupljenim novinarima u Ahenu, dok je Emanuel Makron ukazao na „rastući bes unutar evropskih društava i spoljni pritisak“), rastom evroskepticizma i tendencijama protekcionizma. Sporazum u Ahenu mora se posmatrati kao evropski i francusko-nemački odgovor na socijalne, ekonomske i međunarodne probleme savremenog doba. Sporazum u Ahenu na 16 stranica predviđa mehanizme za produbljivanje prekograničnih veza u sferi obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite (na primer bilingvalni vrtići, javni prevoz, formiranje građanskog fonda za podršku partnerstvima između francuskih i nemačkih gradova). Uporedo, Francuska i Nemačka su se obavezale na podršku prekogranične saradnje i usklađivanje ekonomskih i politika zapošljavanja. Planirani francusko-nemački sastanci imaju za cilj tesnu saradnju, a u perspektivi je reč o onome što je Angela Merkel nazvala „zajedničkom vojnom kulturom“, a Emanuel Makron putem ka „evropskoj vojsci“ što je u javnosti često naglašavano i postalo jedan od važnih elemenata francuskog predsedavanja Savetom Ministara Evropske unije (januar–jun 2022) kao deo tzv. Strateškog kompasa.
Saradnja Nemačke i Francuske pored najvišeg političkog nivoa, posebno je intenzivna u oblastima privrede, odbrane, javne uprave, kulture, obrazovanja i mobilnosti mladih. Poseban uspeh ima Francusko-nemačka kancelarija za mlade koja je povezala preko devet miliona mladih. Stoga se ovaj francusko-nemački model pomirenja pojavljuje kao poželjan u kontekstu pomirenja i evrointegracija Balkana. Nemačka i Francuska nastoje da podržavaju proces ulaska Srbije, kao i drugih zemalja u Evropsku uniju pri čemu se primeri dobre francusko-nemačke prakse nastoje implementirati na Balkanu. Kao dve ključne institucije u tom smislu prepoznate su Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO) i Regionalna kancelarija Francuske agencije za razvoj (AFD).
Šarl de Gol i Konrad Adenauer su 22. januara 1963. godine potpisali sporazum koji je označio francusko-nemačko pomirenje nakon decenija sukobljavanja i ratova. Povodom obeležavanja 60 godina od potpisivanja Jelisejskog sporazuma, koji je jedan od istorijskih prekretnica ka evrointegracijama, u komplikovanim međunarodnim odnosima uslovljenim brojnim suprotnostima i ratom u Ukrajini, za Francusku i Nemačku je posebno bitno da istaknu svoje zajedništvo i razvijaju saradnju. Godišnjice sporazuma su stoga prilika da se posmatra kako se kroz komemorativne prakse reflektuje i politika aktuelnog trenutka. Posebno kako je u središtu značaja Jelisejskog sporazuma postojanje i funkcionisanje Evropske unije. Kao što su nekada Šarl de Gol i Konrad Adenauer započeli francusko-nemačko pomirenje, 60 godina kasnije novi lideri dve države Emanuel Makron i Olaf Šolc su se u Parizu podsetili na ovaj susret, kao i na kasnije susrete, te izneli glavne ideje buduće saradnje i ciljeve koji će uticati na definisanje i evropskih i svetskih politika. Jelisejski sporazum je značajan i sa aspekta što se koristi kao poželjan model i primer pomirenja za države i narode na Balkanu, stoga je analiza njegovog obeležavanja i razvoja veoma bitna jer je komponenta aktuelne francuske i nemačke politike na Balkanu.
Ostavi komentar