Izbori u doba korone: Francuska 2020.

Autor: dr Aleksandra Kolaković

Pandemija koronavirusa izmenila je sve sfere života ljudi na svim kontinentima. Iako je situacija još daleko od smirivanja, hiljade stručnjaka širom sveta pokušavaju da sagledaju faktore i posledice koje ostavlja na društvo, države i pojedinca. Činjenica je da su proglašenje pandemije i potreba spasavanja ljudskih života promenili izborne cikluse, a time podstakli analizu kako očuvati demokratski okvir funkcionisanja država i kako okolnost sprovođenja izbora u doba koronavirusa utiče na političke institucije, rezultate izbora i političku budućnost zemalja i aktera izbornog procesa. U Francuskoj su za mart 2020. godine bili planirani opštinski (lokalni) izbori, koji su u ovoj državi važni sa aspekta budućih parlamentarnih i predsedničkih izbora 2022. godine. Ipak, pandemija koronavirusa i zabrinjavajuća zdravstveno-sanitarna situacija u Francuskoj u drugoj polovini marta 2020. godine uticali su na to da se drugi krug (planiran za 21. mart) odloži, i u 35.000 francuskih opština održan je samo prvi krug izbora (15. mart). U skladu sa predviđanjima da će do smirivanja pandemije u Francuskoj doći u junu, drugi krug izbora odložen je za 28. jun 2020. godine.

Pre analize održavanja izbora 2020. godine u specifičnim okolnostima kakva je pandemija koronavirusa, potrebno je navesti nekoliko karakteristika izbornog sistema Francuske. Opštinski (lokalni) izbori u Francuskoj održavaju se svakih šest godina. Pravo glasa, pored državljana Francuske, imaju i svi punoletni evropski građani koji žive u Francuskoj. Međutim, kako je došlo do Bregzita, ovo pravo su za izbore 2020. godine izgubili državljani Velike Britanije. Izborni sistem zavisi od broja stanovnika unutar opštine i kreće se od najmanje 7 opštinskih odbornika do 69 odbornika (za mesta koja imaju više od 100 hiljada stanovnika), a izuzetak su tri najveća grada. Takođe, u mestima do 1.000 stanovnika primenjuje se dvostepeno glasanje sa većinom glasova sa ukidanjem (kandidati se biraju u prvom krugu ukoliko dobiju apsolutnu većinu osvojenih glasova i najmanje četvrtinu broja registrovanih pojedinaca, a preostala mesta popunjavaju se u drugom krugu većinom glasova). U ostalim mestima, ako neka lista dobije apsolutnu većinu osvojenih glasova u prvom krugu, dobija i polovinu svih mesta. Ostatak mesta u gradskoj skupštini je proporcionalno raspoređen među izbornim listama sa najmanje 5% glasova.  U drugi krug, ako se organizuje, ulaze samo liste koje su u prvom krugu dobile najmanje 10%  glasova, a važno je naglasiti da se mogu spojiti sa ostalim listama koje su u prvom krugu dobile najmanje 5% glasova. U Parizu i Lionu se održavaju odvojeni izbori za svaki okrug, dok se u Marseju izbori održavaju u sektorima od kojih svaki ima dva okruga. Gradonačelnici se biraju tajnim glasanjem u dva kruga koje zahteva apsolutnu većinu, a ako se u dva kruga glasanja ne izabere gradonačelnik, onda se većinom glasova odbornika bira u trećem krugu. Uporedo sa izborom odbornika, Francuska bira i predstavnike za međuopštinske organe u većim opštinama, dok u onim manjim od 1.000 stanovnika prema rangu u opštinskoj hirjerarhjiji (gradonačelnici, zamenici gradonačelnika i odbornici).

Prvi krug izbora u Francuskoj održan je u jeku epidemije koronavirusa. Tada je bilo 1847 slučajeva zaraze, da bi tri dana kasnije bio dupliran broj zaraženih, i da bi do kraja marta bilo 7578 novih slučajeva dnevno. U međuvremenu je broj smrtnih slučajeva sa 112 osoba narastao na 449 preminulih dnevno. Tada je Francuska već bila među tri zemlje u Evropi koje su najviše pogođene virusom, a četvrta u svetu. Iako se nastojalo da tokom izbornog procesa bude poštovana sanitarna procedura, pored nedostataka maski i rukavica, kao glavni krivac za porast broja zaraženih su označeni i izbori. U ovakvim okolnostima odlučeno je da se drugi krug izbora održi kada se situacija sa koronavirusom stavi pod kontrolu. Francuska strategija u borbi protiv koronavirusa podrazumevala je dug proces tzv. otvaranja, koji je započeo 11. maja, dva meseca nakon uvođenja vanredne sanitarne situacije, zabrane okupljanja, ograničenog kretanja i rada od kuće. Kampanja za drugi krug izbora održana je, stoga, 28. juna 2020. godine, uz poštovanje ograničenja koja je nametnuo virus – bez velikih okupljanja, ali uz oštru kritiku mera vlasti u cilju suzbijanja pandemije. Interesantno je da su prvi put prvi i drugi krug izbora održani sa pauzom od tri meseca, što je uz koronavirus i lepo vreme, po oceni francuskih analitičara, uticalo na izlaznost od 41% upisanih u birački spisak.

Prve analize opštinskih izbora u Francuskoj, na koje nije izašlo nešto manje od 60% stanovnika sa pravom glasa, pokazuju da su ne samo korona i posledice iste, već i protesti „žutih prsluka“ i potezi u unutrašnjoj politici Emanuela Makrona imali uticaja na rezultate glasanja. Kao pobednici izbora 2020. godine prepoznaju se ekološke partije, a na ovim izborima dobar rezultat je ostvarila i ekstremna desnica, koju predvodi Marin Le Pen. Socijalističke partije nisu doživele neuspeh, mada su već godinama suviše slabe za neke veće uspehe. Visok stepen ekološke svesti prisutan je u evropskim okvirima već duže vreme, ali je za Francusku prvi put karakteristika lokalnog političkog života pobeda kandidata koji su kao osnovu svog programa imali jasno stukturisane ekološke poruke i obećanja. Verovatno je da je na ovaj rast ekoloških partija uticao i značaj ekoloških tema još od prošlogodišnje kampanje za evropske izbore, kao i situacija oko koronavirusa.  Pored ovoga, ekološke partije su uspele da pridobiju deo glasača levice i da iskoriste nedovoljnu aktivnost Makrona kada su u pitanju ekološki problemi. Takođe, uspele su i da povežu probleme borbe protiv koronavirusa, kao sanitarni problem, sa ekološkim problemima.

Francuska stranka Zelenih pobedila je u drugom krugu lokalnih izbora, osvojivši i velike gradove kao što su Strazbur, Bordo i Lion. U Parizu je dosadašnja socijalistička gradonačelnica An Hidalgo osvojila skoro 50 posto glasova i uspela da pobedi Rašidu Dati i Anjes Bizin. Ovim je, često oštro kritikovana gradonačelnica, uspela da ostvari veliki uspeh i osvoji novi mandat. Koliko je na lokalnom nivou bio bitan svaki glas svedoči i činjenica da su u kampanji od vrata do vrata srpsku dijasporu u Parizu posetile glavne konkurentkinje za mesto gradonačelnika. Ipak, iako je akcenat bio na lokalno važnim temama i potrebama pojedinih čak i „mikrolokacija“, ipak je koronavirus bio sveprisutna tema. Stoga je u periodu „otvaranja“ bilo bitno deliti maske, obećavati pomoć i pokazati brigu o potrebama pojedinca i zajednice. U francuskom društvu, pored tradicionalnih vrednosti pravde, jednakosti i slobode, ekologija je postala ključno pitanje na osnovu koga su se glasači opredeljivali na lokalnim izborima. Uostalom, i An Hidalgo je dobila novi mandat zahvaljujući podršci Zelenih, dok su „Makronovi ljudi“ izgubili važne gradove. U izbornoj noći mogli su se čuti glasovi „nadamo se da će Makron shvatiti poruku“ onih koji su zaštitu životne sredine, ekološke i sanitarne probleme stavili u prvi plan.

Partija Emanuela Makrona, koja je i nastala kao deo predsedničke kampanje, doživela je poraz na lokalnim izborima. Predsednik Francuske je izrazio zabrinutost zbog male izlaznosti, ali i najavio promene u svojoj politici. Korene lošeg izbornog rezlatata su u specifičnosti lokalnih izbora, gde se birači opredeljuju za ličnosti, i sama partija nije ključni faktor. Takođe, jedan od uzroka lošeg rezultata možemo pronaći u nedovoljno razvijenoj infrastrukturi. Na lokalnom novou La République En Marche nije uspela da nakon uspona Emanuela Makrona ukoreni svoje prisustvo i izborni rezultatati 2020. godine signaliziraju moguće posledice za predsedničke izbore 2022. godine. Ovde je pre svega bitno da značajan deo desnih partija ne želi koaliciju sa Makronovom partijom. Iako se poslednjih godina najviše govori o prevazilaženju podele između levice i desnice, rezultati iz juna 2020. godine ukazuju da će i pored oslabljenih partija, populizma i mogućih nejasnoća u ideologijama, podela na levicu i desnicu ostati prisutna i bitna u francuskom političkom miljeu. Ipak, umerena desnica je podeljena, kao i u ranijem periodu, što ne samo da se odrazilo na opštinske izbore, već i slabi poziciju njihovog kandidata na predstojećim izborima.

Odmah nakon održanih izbora došlo je do smene vlade u Francuskoj. Smena do koje je došlo je uobičajena u Fracuskoj i Emanuel Makron, koji sada uživa podršku 38% Francuza, nastavio je sa praksom da u toku jednog predsedničkog mandata dođe i do smene vlade. Uporedo je u javnosti prisutno uverenje da je francuskom predsedniku smetala i uvećana popularnost Eduara Filipa. Sada već bivši francuski premijer uspeo je da istovremeno dostigne i tačku najvišeg uspona popularnosti, kao i pad. Ne samo da je dobio poverenje 59% građana Avra, već je i nakon tri godine premijerske pozicije, prema poslednjim anketama, prestigao popularnost Emanuela Makrona. Ipak, francuska vlada je bila kritikovana zbog nedostatka medicinske opreme tokom prvog talasa pandemije, tokom koje je zaraženo 202.673 osobe, a preminulo je skoro 29.875 ljudi. Odmah nakon ostavke, Filip Eduar je zajedno sa Anjes Bizin i Olivijeom Veranom, bivšim ministrima zdravlja, stavljen pod istragu o tome kako je vlada postupala u situaciji pandemije koronavirusa. „Novi put“ Francuske, onako kako ga je osmislio Makron, vodiće Žan Kasteks, gradonačelnik malog grada Prad, uticajan u lokalu Pirineja, član Republikanske stranke. „Gospodin Olakšavanje mera“, kako je novi premijer Francuske dobio nadimak, postao je poznat kao ključna osoba u odgovoru vlade na pandemiju koronavirusa.

Kao jedno od ključnih pitanja koje je prisutno u francuskoj javnosti nakon izbora 2020. godine jeste kakve će posledice to sve imati na pohod Emanuala Makrona na drugi mandat. Iako je još rano dati prognozu za 2022. godinu, pre svega jer smo u okolnostima pandemije koje utiču da se sve političke institucije po prvi put suoče sa potpuno novim iskustvom krize, koja nije samo zdravstveno-sanitarna, već ekonomsko-socijalna, ipak je potrebno pokušati da se sagleda sadašnji položaj figura na šahovskoj tabli francuskog političkog života. Dok se Marin Le Pen trudi da pokaže kako nije ekstremna desnica, među levo orijentisanim političarima ojačala je figura Melanšona. Uporedo, ukoliko želi da ostvari uspeh 2022. godine pred Emanuelom Makronom je težak zadatak da prevaziđe probleme koronavirusa i ekonomsku krizu u Francuskoj, koja je prezadužena, kao i da pridobije glasače ekoloških partija i levice. Pored navednog, Makron je pod teretom brojnih afera i krize zbog koronavirusa, koja je zadesila Francusku nakon protesta „Žutih prsluka“, donošenjem seta reformi penzija, koje je povukao u vreme aktuelne zdravstvene krize, koristeći ustavne, ali nepopularne mogućnosti, značajno je doprineo svojoj nepopularnosti, stoga je njegove aktivnosti i poteze u narednom periodu potrebno, u značajnoj meri, posmatrati kroz prizmu pohoda na Jelisejsku palatu 2022. godine. Krizu sa koronavirusom, bez obzira na dalji tok pandemije, svi učesnici političkog života u Francuskoj koristiće u svojim strateškim planovima za predsedničke izbore i biće interesantno u narednom periodu sagledati ko će u ovim neočekivanim okolnostima uspeti da ostvari uspeh.