Autor: Željko Injac, novinar
HHI je već svakako vek interneta ali je pandemija koronavirusa dodatno podstakla njegovu upotrebu. Kao iz nekih naučnofantastičnih filmova, scene praznih gradova i sela, bez saobraćaja, bez gradske vreve i buke, dok traje policijski čas a ulicama vlada tišina, na internetu se odvija većina aktivnosti savremenog čovečanstva. Može se slobodno reći da se čovečanstvo preselilo na internet. Motorni saobraćaj je zamenio internet saobraćaj. Virtuelni svet je zamenio realni svet. Kafane i kafići su se preselili na društvene mreže. Biblioteke su se preselile na Gugl pretraživač. Supermarketi na onlajn prodavnice. Mnogi poslovi su postali poslovi od kuće i pre svega poslovi na internetu. Na kraju i kultura se preselila na internet. Upravo je Kulturni centar Novog Sada dobar primer kako se može onlajn organizovati većina aktivnosti.
Knjige
Štampane knjige su još uvek aktuelne. Odmah nakon uvođenja vanrednog stanja, dok je dobar deo čovečanstva jurio supermarketima u potrazi za toalet papirom, značajan deo čitalačke publike je „jurio“ bibliotekama u potrazi za štivom kojim će prekratiti vreme provedeno u izolaciji ili karantinu. Knjižare u Srbiji ipak nisu zabeležile veću prodaju knjiga ali jesu onlajn prodavnice. Možda je tome doprinelo i ograničeno radno vreme knjižara. U pojedinim onlajn prodavnicama knjiga kupovina je porasla za 15 – 20%.
Možemo s ponosom reći da smo još uvek nacija koja čita knjige, pogotovo štampane knjige, i nije potpuno prešla na internet. Ipak, ne treba se zavaravati, najveći broj čitalaca u Srbiji je upravo na internetu.
Što se tiče štampanih knjiga, ma koliko domaće izdavaštvo pratilo svetske trendove, na žalost nema dovoljno prevoda na srpski jezik, ne samo savremene literature, nego i klasika svetske književnosti, filozofskih dela, naučne literature i ostalo. No, na internetu je moguće naći gotovo sve, od antičkih pisaca do savremenih, ali uglavnom na engleskom ili nekom drugom stranom jeziku.
Kriminal
Imali smo priliku da čujemo kako je kriminal tokom vanrednog stanja drastično opao. Naravno, za šibicare i džeparoše je ovo veoma loš period, jer policijski čas i vanredno stanje prazne ulice, gradski saobraćaj se ne odvija, pijace su zatvorene a u stanovima uvek ima neko.
Ono što se previđa jeste internet kriminal. Kako raste internet saobraćaj nakon što se čovečanstvo preselilo na internet, tako raste i internet kriminal. Zbog vanrednih mera, onlajn kupovina je maksimalno povećana. Kupovina hrane, kućnih potrepština, zabavnih sadržaja, kao i kupovina iz dosade je prešla na internet.
Povećan saobraćaj na internetu je doveo i do porasta malvera i fišing napada, pre svega vezanih za onlajn kupovinu. Sajber kriminalci daju ponude koje su previše dobre da bi bile realne, recimo veoma kvalitetnu robu po vrlo niskim cenama.
Zbog nemarnosti većine internet korisnika, podaci koje ostavljaju na internetu lako su dostupni iskusnim sajber kriminalcima. Preporuka je da se podaci sa kreditne kartice ne ostavljaju na sumnjivim onlajn šoping sajtovima, da se koriste anti-malver programi i primene sve bezbednosne zakrpe, upotrebljavaju komplikovane lozinke koje ujedno imate zapisane negde u nekoj svesci.
Povećanje sajber kriminala je dobar pokazatelj tačnosti navoda da se čovečanstvo preselilo na internet, jer društveni paraziti su uvek tamo gde je društvo.
Posao
Epidemija koronavirusa i vanredne mere su praktično dovele do gašenja određenih poslova, pre svega u ugostiteljstvu i turizmu. Tu je zabeležen i najveći broj otpuštanja radnika. Porast zapošljavanja od čak 17% je zabeležen u FMCG industriji (Fast-movingconsumergoods). Najmanji negativan uticaj na poslovanje su zabeležile oblasti IT, farmacija, proizvodnja, telekomunikacija i FMCG. Transport robe široke potrošnje (FMCG) kao što su zapakovana hrana, piće, lekovi (koji se mogu kupiti bez lekarskog recepta), toaletni pribor i slično, je upravo posao koji se protekle decenije transformisao u onlajn šoping.
Brojne su aplikacije i internet platforme koje omogućavaju kupcima izbor i onlajn poručivanje. Istina, u zapadnim zemljama ovaj vid šopinga je zaživeo odavno i dosta je dobro razvijen. Za očekivati je da će, ne samo zbog epidemije koronavirusom, mada značajno podstaknuto i ubrzano upravo ovom situacijom, onlajn prodaja dobiti novi zamah. Srednja i mala preduzeća, ne samo velike kompanije, trebalo bi da se orijentišu i na internet prodaju, pogotovo ako se bave nekom od proizvodnih delatnosti. Ovaj vid trgovine omogućio je mnogim proizvođačima da se dobro pozicioniraju na tržištu iako nemaju prodajne centre, niti ispostave u velikim gradovima.
Dropšiping je upravo primer kako se može uspešno poslovati na internetu čak i ako se ne bavite proizvodnjom. Za dropšiping je potreban dobar marketing, prisustvo na društvenim mrežama, procena potražnje. Suština dropšipinga je u spajanju proizvođača i kupca. Dropšiping ne iziskuje velika ulaganja i ne nosi preteran rizik a zarade su veoma dobre.
Dropšiperi većinu proizvoda nalaze na Aliekspresu. Nakon postavljanja svog sajta, reklamiranja istog na društvenim mrežama, prave odabir proizvoda sa Aliekspresa i plasiraju ga domaćim kupcima. Pretraživanje ogromnog sajta Aliekspresa je zamorno za mnoge klijente, i tu nastupaju dropšiperi koji ovaj posao obavljaju umesto potrošača. Pronalazak pravog proizvoda i njegovo reklamiranje na svom sajtu, koji ćete prodati uz nešto malo veću cenu nego što je na Aliekspresu, može doneti mesečnu zaradu i do 10 000 evra. Zvuči neverovatno ali je zapravo istinito. No, kao i za svaki novi posao potrebno je naoružati se strpljenjem i upornošću, rezultati će na kraju svakako doći. Bilo da koronavirus potraje još pola godine ili par nedelja, ovaj internet posao je nešto što može da traje i decenijama.
Epidemija će ostaviti posledice na svetsku pa i domaću ekonomiju, ali i priliku da se razvije sopstveni brend na internetu i otvori web-prodavnica. Do izbijanja pandemije u Srbiji je 30% korisnika interneta koristilo onlajn šoping. Prednosti ovog načina kupovine u aktuelnim okolnostima su u tome što klijenti imaju na raspolaganju širok onlajn asortiman robe. Kupovinu mogu da obave bukvalno bilo kad a plaćaju putem kartica ili pouzećem, pri tom ne moraju da izlaze iz kuće ili stana.
Od izbijanja pandemije kupovina putem interneta se povećala za duplo. Pojedine web-prodavnice beleže i do 100 000 novih klijenata. Prodaja namirnica putem interneta je porasla za 10 puta. Ova situacija će trajno promeniti onlajn šoping u Srbiji. Većina onih koji su do sada imali nepoverenje u onlajn šoping, prinuđeni da u novim okolnostima i sami probaju ovu vrstu kupovine, nakon završetka pandemije će nastaviti tu praksu. To ujedno otvara mogućnosti za mnoga nova radna mesta i mnoge internet platforme koje će se baviti onlajn prodajom.
Internet saobraćaj
U odnosu na mart prošle godine, ove godine je internet saobraćaj porastao za 54%.
U Kini tokom karantina u gradu Vuhanu je zabeležen rast protoka internet saobraćaja za 20% i to pre svega prema piratskim sadržajima. YouTube je zabeležio u martu ove godine 10% veći saobraćaj. Takođe je zabeležen porast novih YouTube kanala.
Torenti preko kojih se skida sa interneta najveći broj piratskih sadržaja su zabeležili rekordnu posećenost, naročito od polovine marta kada je u mnogim zemljama zapada krenula borba protiv epidemije i uvedene vanredne mere.
Zabavni sadržaj na internetu, od video klipova, filmova, igrica, žute štampe i drugog, svakako zauzima najveći deo interneta. U doba epidemije koronavirusa potraga za zabavom postaje nova vrsta epidemije. Vreme utrošeno na zabavu je protraćeno vreme. Edukativni sadržaj koji je dostupan na internetu na žalost ne beleži veći saobraćaj.
Religija
Religija je odavno prisutna na internetu. Preko 100 miliona internet stranica se bavi religioznim temama. Interesovanje za religiozne teme je naprasno poraslo od kako je krenula pandemija. Na domaćem internetu su se pojavila brojna apokrifna proročanstva o apokaliptičnim posledicama pandemije koronavirusa.
Većina ovih apokrifa je prosta kompilacija nekih religioznih tekstova sumnjivih izvora, bez jasne poruke i smisla. Uticaj ovih apokrifa na korisnike društvenih mreža je velik a posledice su ozbiljne. Jedini realan učinak je širenje straha i paranoje. Dok predstavnici zvaničnih religija pozivaju na poštovanje propisa koje su uvele Vlade pojedinih država, internet „misionari“ čine sve da unesu pometnju i strah kod vernika. Neki to čine namerno iz samo njima znanih razloga, dok većina i sama uplašena nesvesno podstiče apokaliptičnu atmosferu kod vernika.
Društvene mreže, kao što su Fejsbuk i Tviter su uvele ograničenja za širenje lažnih vesti o koronavirusu tokom pandemije, ali ove strane kompanije nemaju ni dovoljno kapaciteta (administracije) niti su sposobne da prepoznaju religijske finese, te ovakve sadržaje prosto ne primećuju.
Umesto suzbijanja paranoje, društvene mreže su uvele sankcionisanje kritičkog mišljenja te su se tako izjednačili sa autoritarnim režimima, poput onih na Dalekom istoku.
Sem ovih negativnih pojava na internetu, na domaćem netu postoji čitav niz religioznih sajtova koji je pristupio trezveno u novim okolnostima i koji zaista pruža utehu zastrašenim vernicima i daje im dobre smernice.
Na žalost, policijski čas koji je kod nas uveden vikendom onemogućio je učestvovanje na bogosluženjima. Bogosluženja svih tradicionalnih religija podrazumeva okupljanje određene zajednice na određenom mestu, upravo ono što se zabranjuje tokom pandemije. Onlajn bogosluženja, ma koliko savremena tehnologija bila napredna, ne može da pruži zamenu za autentičnu atmosferu bogosluženja u hramovima. Poziv vernicima da prate bogosluženja na malim ekranima ili preko interneta je kod većine vernika doživljen sa podsmehom.
Za sad ne postoji odgovarajuća zamena na internetu za bogosluženje u hramovima. Ali internet je poseban svet, sa svojim pravilima i svojom kulturom, koja lako može u dogledno vreme da iznedri i nekakvu onlajn religiju, ma koliko to savremenim vernicima zvučalo smešno. Uostalom, u Švedskoj je već registrovana kopipejst sekta. Švedske vlasti su zvanično priznale Kopimizam kao novu religiju čiji je glavni postulat da je kopiranje informacija sveta vrlina. Kao verska zajednica su registrovani 2012. godine.
No za većinu tradicionalnih vernika ova internet sekta je samo obična parodija.
Teorije zavere
Pandemija je „dar s neba“ teoretičarima zavere. Niko nije tako spremno dočekao ovu pandemiju kao teoretičari zavere, i niko se nije manje uplašio koronavirusa od njih. Internet je pravo mesto ako želite da se obavestite o novim svetskim zaverama, a na internetu su to pre svega društvene mreže.
Za većinu teoretičara zavere na internetu, koronavirus zapravo i ne postoji. To je u stvari još samo jedna zavera. Kako vreme odmiče i mnogi racionalni korisnici društvenih mreža počinju da veruju u ovu teoriju.
Nekoliko je teza dato od teoretičara zavere zašto se pojavio koronavirus, odnosno tačnije – zašto su svetske vlade uvele vanredno stanje pod izgovorom borbe protiv koronavirusa.
Prva je religiozna: naime, koronavirus je uvod u ustoličenje antihrista. Korona u prevodu znači kruna, a po predanju antihrist će biti krunisan u Jerusalimu u obnovljenom Solomonovom hramu (Trećem hramu jer prethodna dva su razorena i od svega je ostao samo Zid plača i džamija Al Aksa). Na Hramovnoj gori na mestu današnje džamije Al Akse treba da bude ustoličen antihrist. Hasidi, jevrejski verski fundamentalisti, su za tu priliku pripremili specijalni oltar na kome će biti žrtvovano pashalno jagnje. Čak je i jevrejski ministar zdravlja, iz redova Hasida, najavio dolazak mešijaha uoči Pashe, koji će spasiti Jevreje od koronavirusa. Na žalost, ministar zdravlja se razboleo od korone. Mesija izgleda nije došao. Na kraju Al Aksa i dalje stoji na istom mestu. Nema nikakvog obnovljenog hrama na Hramovnoj gori, pa prema tome, nema gde ni da bude krunisan mešijah. I tu su nekako propala sva očekivanja i hrišćana i judaista, tačnije samo ta apokaliptična očekivanja.
5G mreža: po ovoj teoriji svetske vlade su proglasile epidemiju (iako ona ne postoji) da bi neometano mogle da uvedu 5G mrežu. 5G je peta generacija mobilnih sistema elektronskih komunikacija. 5G je brža mreža od prethodnih generacija koja treba da omogući manje kašnjenje prenosa informacija. U prevodu to znači brže i efikasnije kontrolisanje procesa na daljinu, na primer kontrola svetlosne signalizacije u saobraćaju i slično. Kina trenutno ima najveće tržište 5G na planeti sa nekoliko operatera. Koliko je 5G i da li je opasan po zdravlje, to neka odgovori struka. Mišljenja po ovom pitanju, bez obzira na teorije zavere, nisu usaglašena. Ono što je značajno kod 5G je brža i efikasnija kontrola nadzora, i uopšte svega što je povezano sa internetom. Sve države će uskoro uvesti 5G mrežu, bez obzira na sporadične incidente, kao što je paljenje stubova 5G mreža u Velikoj Britaniji, uostalom kao što su uvedene i prethodne generacije mobilnih sistema.
Hemijski tragovi: ponovo su aktuelizovani hemijski tragovi od kako je počela epidemija koronavirusa. Teorija po kojoj svetski moćnici zaprašuju čovečanstvo avionima nekakvim otrovima da bi smanjili populaciju. Tako je loše stanje u Valjevu zbog epidemije „objašnjeno“ na društvenim mrežama zapravo zaprašivanjem otrovima iz vazduha. Jedno vreme je po društvenim mrežama kružila priča da je iznad Valjeva pušten Sarin (nervni gas). Ista priča išla je i za Italiju. Bilo kakav gas pušten sa te visine ne bi postigao nikakve rezultate.
Rušenje ekonomija: ova teorija je prvo krenula kada se pojavio virus u Vuhanu. NJu su prvo plasirali pojedini zapadni mediji. Teorija tvrdi da je virus korona pušten u Kini da bi srušio ekonomiju te države. Navodno je američka vojska donela koronavirus u medicinski institut koji je u vlasništvu Soroša u gradu Vuhanu. Od cele priče je jedino istina da je medicinski institut u Vuhanu u vlasništvu Soroša. Ova teorija je kasnije doživela nekoliko transformacija. Pa je tako u drugoj fazi koronavirus pušten da bi srušio EU. U trećoj da bi srušio globaliste, a svemu je kumovao predsednik Amerike, Donald Tramp. I poslednja faza ove teorije jeste da je zapravo virus pustio Soroš na svom institutu u Vuhanu u Kini da bi srušio Trampa u Americi. Istina je da će epidemija koronavirusa značajno uzdrmati svetske ekonomije. Moguće je da će mnogima poslužiti i kao pokriće za recesiju u koju su ušli još pre par godina, a sasvim je sigurno i već se to dešava da levo-liberalni krugovi u Americi pokušavaju upotrebiti pandemiju kako bi umanjili rejting predsednika Trampa. Tramp je upravo stoga krenuo prvo u suzbijanje ekonomskih posledica epidemije, pa tek potom u borbu sa samom epidemijom jer je sasvim izvesno da ekonomske posledice, masovno otpuštanje radnika i zastoj realnom sektoru, mogu da anuliraju sve ono što je u proteklom mandatu učinio za oporavak američke ekonomije.
Politika
Političke aktivnosti su od početka izbijanja epidemije gotovo zamrle, mada se ne može reći da je politički aktivizam pojedinih političkih aktera bio i pre toga značajan. Deo opozicije koji je najavio bojkot izbora nije uspeo da iznese kampanju bojkota na originalan način, tako da su uoči epidemije počele da se rađaju nove partije kao pečurke posle kiše. Epidemija je ovom delu opozicije dobro došla da preispita svoje stavove i možda osmisli drugačiji aktivizam nakon vanrednog stanja. Ostali politički akteri kako iz vlasti tako i iz opozicije, koji su najavili izlazak na izbore i već ušli u predizbornu kampanju, bukvalno su bili sasečeni epidemijom i uvođenjem vanrednog stanja. Na internetu je bilo primetno jedno vreme, možda prve dve nedelje, odsustvo bilo kakvih političkih aktivnosti.
I pored javnog obećanja mnogih da zamrzavaju svoje političke aktivnosti, politička kampanja se preselila na internet i na elektronske medije koji su bliski određenim političkim strankama ili su pak u njihovom vlasništvu.
No, čak i to preseljenje na internet političke kampanje (koje zvanično nema) kod pojedinih političkih aktera nije donelo nikakve novine. Jednostavno odsustvo ideja se nastavilo.
Za deo opozicije na društvenim mrežama glavni saradnik u političkoj kampanji je upravo koronavirus, koji treba da realizuje sva njihova nastojanja. Ova fatalistička vera se naročito može uočiti na Tviteru, gde maltene svakodnevno bivaju plasirani statusi kako će „korona promeniti sve“ i kako posle korone „više ništa neće biti isto“. Te floskule i taj fatalizam ubijaju nadu kod iole razumnih pristalica tog dela opozicije u toj meri da se i sami počinju šaliti na račun takvog odnosa prema politici svojih favorita.
Za očekivati je da će nakon vanrednog stanja biti nastavljena predizborna politička kampanja i van interneta, samo je pitanje na koji način. Internet je ipak za sad najsigurnije okruženje, pre svega za sve one koji će i posle pandemije ostati u strahu od zaraze. O nekakvim okupljanjima i protestima teško da će biti reči, a ubrzo dolazi i leto kada svakako zamiru političke aktivnosti.
Internet bi zaista bio dobro rešenje za ne samo predizbornu kampanju, već, recimo, jednu kontinuiranu političku kampanju, koja bi dala mnogo više rezultata od kratkoročne predizborne. No, u Srbiji čak i najmlađe generacije učesnika u politici ne mogu da zamisle stranačke aktivnosti bez ulice, mitinga, protesta, štandova… Trebaće barem još par generacija da prođe da bi internet postao omiljen kod domaćih političara.
Društveni život
Pored malobrojnih pokušaja da se društveni život nastavi u kafićima za koje treba specijalna lozinka za ulazak, koji na kraju ipak nisu uspeli, ili piknikovanjem na Fruškoj gori ili Avali, sa sve ostavljenim požarima iza sebe, ipak najveći deo društvenog života se preselio na internet.
Društvene mreže su već bile surogat kafići i kafane i pre ove pandemije, ali tokom vanrednog stanja su postali nezamenjivi deo društvenog života. Intenzitet druženja na društvenim mrežama se može meriti spram zadobijanja novih prijatelja, ili blokiranja starih, nebrojenim komentarima, na sve važne društvene teme, a pre svega na temu pandemije. Nezaobilazne teorije zavera i beskonačne diskusije na temu šta se iza brda valja. Večito nepoverljivi prema sistemu i paranoični građani Srbije, su smislili bezbrojne nove teorije zavera ali i prihvatili neke koje su već plasirane negde na drugom kraju sveta, za koje bi bila potrebna knjiga da bi se sve pobrojale.
Pored Fejsbuka, koji u Srbiji ima preko 3,5 miliona korisnika i gde se trenutno odvija najveći deo društvenog života, tu je i Tviter i Instagram, ali i razne aplikacije za četovanje, mesindžeri, Vajberi, grupe na Vajberu, Vacapu, Telegramu, Signalu itd.
Čak su i davno zamrli internet forumi ponovo oživeli.
Kada se zanemare negativne strane epidemije, strah, paranoja, fejk vesti, mora se priznati da je kreativnost korisnika društvenih mreža na domaćem internetu u doba korone došla do izražaja. Šaljivi i veseli statusi su u ovakvim momentima mnogo privlačniji i uticajniji od sumornih i mračnih. A tih šaljivih nije izostalo.
Satirični status na Tviteru i Fejsbuku po kome će definitivno ostati upamćen ovaj period epidemije je svakako ovaj: „Ko god kaže da jedan čovek ne može da promeni svet, taj nije jeo nekuvanog slepog miša.“
Duh korisnika na domaćem internetu bio je približan onome kakav smo imali za vreme bombardovanja ’99. bez interneta. Šaljivi statusi, mimovi, video klipovi, i drugi sadržaji preplavili su domaći internet. Pokazali smo još jednom i sebi i svetu da znamo da se nosimo sa nevoljama, i da ako smo išta naučili u istoriji, to je da umemo da preživimo apokalipsu i sačuvamo vedar duh i zdrav razum. Korona će svakako proći, kao i sve nevolje, ali zdrav razum i vedar duh ne smemo izgubiti.
Ostavi komentar