ИНТЕРНЕТ У ДОБА КОРОНЕ

30/03/2020

Аутор: Жељко Ињац, интернет новинар

 

ХХI је већ свакако век интернета али је пандемија коронавируса додатно подстакла његову употребу. Као из неких научнофантастичних филмова, сцене празних градова и села, без саобраћаја, без градске вреве и буке, док траје полицијски час а улицама влада тишина, на интернету се одвија већина активности савременог човечанства. Може се слободно рећи да се човечанство преселило на интернет. Моторни саобраћај је заменио интернет саобраћај. Виртуелни свет је заменио реални свет. Кафане и кафићи су се преселили на друштвене мреже. Библиотеке су се преселиле на Гугл претраживач. Супермаркети на онлајн продавнице. Многи послови су постали послови од куће и пре свега послови на интернету. На крају и култура се преселила на интернет. Управо је Културни центар Новог Сада добар пример како се може онлајн организовати већина активности.

 

Књиге

Штампане књиге су још увек актуелне. Одмах након увођења ванредног стања, док је добар део човечанства јурио супермаркетима у потрази за тоалет папиром, значајан део читалачке публике је „јурио“ билиотекама у потрази за штивом којим ће прекратити време проведено у изолацији или карантину. Књижаре у Србији ипак нису забележиле већу продају књига али јесу онлајн продавнице. Можда је томе допринело и ограничено радно време књижара. У појединим онлајн продавницама књига куповина је порасла за 15 – 20%.

Можемо с поносом рећи да смо још увек нација која чита књиге, поготово штампане књиге, и није потпуно прешла на интернет. Ипак, не треба се заваравати, навећи број читалаца у Србији је управо на интернету.

Што се тиче штампаних књига, ма колико домаће издаваштво пратило светске трендове, на жалост нема довољно превода на српски језик, не само савремене литературе, него и класика светске књижевности, филозофских дела, научне литературе и остало. Но, на интернету је могуће наћи готово све, од античких писаца до савремених, али углавном на енглеском или неком другом страном језику.

 

Криминал

Имали смо прилику да чујемо како је криминал током ванредног стања драстично опао. Наравно, за шибицаре и џепароше је ово веома лош период, јер полицијски час и ванредно стање празне улице, градски саобраћај се не одвија, пијаце су затворене а у становима увек има неко.

Оно што се превиђа јесте интернет криминал. Како расте интернет саобраћај након што се човечанство преселило на интернет, тако расте и интернет криминал. Због ванредних мера, онлајн куповина је максимално повећана. Куповина хране, кућних потрепштина, забавних садржаја, као и куповина из досаде је прешла на интернет.

Повећан саобраћај на интернету је довео и до пораста малвера и фишинг напада, пре свега везаних за онлајн куповину. Сајбер криминалци дају понуде које су превише добре да би биле реалне, рецимо веома квалитетну робу по врло ниским ценама.

Због немарности већине интернет корисника, подаци које остављају на интернету лако су доступни искусним сајбер криминалцима. Препорука је да се подаци са кредитне картице не остављају на сумњивим онлајн шопинг сајтовима, да се користе антималвер програми и примене све безбедносне закрпе, употребљавају компликоване лозинке које уједно имате записане негде у некој свесци.

Повећање сајбер криминала је добар показатељ тачности навода да се човечанство преселило на интернет, јер друштвени паразити су увек тамо где је друштво.

 

Посао

Епидемија коронавируса и ванредне мере су практично довеле до гашења одређених послова, пре свега у угоститељству и туризму. Ту је забележен и највећи број отпуштања радника. Пораст запошаљавања од чак 17% је забележен у FMCG индустрији (Fast-movingconsumergoods). Најмањи негативан утицај на пословање су забележиле области , фармација, производња, телекомуникација и FMCG. Транспорт робе широке потрошње (FMCG) као што су запакована храна, пиће, лекови (који се могу купити без лекарског рецепта), тоалетни прибор и слично, је управо посао који се протекле деценије трансформисао у оналајн шопинг.

Бројне су апликације и интернет платформе које омогућавају купцима избор и оналајн поручивање. Истина, у западним земљама овај вид шопинга је заживео одавно и доста је добро развијен. За очекивати је да ће, не само због епидемије коронавирусом, мада значајно подстакнуто и убрзано управо овом ситуацијом, онлајн продаја добити нови замах. Средња и мала предузећа, не само велике компаније, требало би да се оријентишу и на интернет продају, поготово ако се баве неком од производних делатности. Овај вид трговине омогућио је многим произвођачима да се добро позиционирају на тржишту иако немају продајне центре, нити испоставе у великим градовима.

Дропшипинг је управо пример како се може успешно пословати на интернету чак и ако се не бавите производњом. За дропшипинг је потребан добар маркетинг, присуство на друштвеним мрежама, процена потражње. Суштина дропшипинга је у спајању произвођача и купца. Дропшипинг не изискује велика улагања и не носи претеран ризик а зараде су веома добре.

Дропшипери већину производа налазе на Алиекспресу. Након постављања свог сајта, рекламирања истог на друштвеним мрежама, праве одабир производа са Алиекспреса и пласирају га домаћим купцима. Претраживање огромног сајта Алиекспреса је заморно за многе клијенте, и ту наступају дропшипери који овај посао обављају уместо потрошача. Проналазак правог производа и његово рекламирање на свом сајту, који ћете продати уз нешто мало већу цену него што је на Алиекспресу, може донети месечну зараду и до 10 000 евра. Звучи невероватно али је заправо истинито. Но, као и за сваки нови посао потребно је наоружати се стрпљењем и упорношћу, резултати ће на крају свакако доћи.  Било да коронавирус потраје још пола године или пар недеља, овај интернет посао је нешто што може да траје и деценијама.

Епидемија ће оставити последице на светску па и домаћу економију, али и прилику да се развије сопствени бренд на интернету и отвори web-продавница. До избијања пандемије у Србији је 30% корисника интернета користило оналајн шопинг. Предности овог начина куповине у актуелним оконостима су у томе што клијенти имају на располагању широк онлајн асортиман робе. Куповину могу да обаве буквално било кад а плаћају путем картица или поузећем, при том не морају да излазе из куће или стана.

Од избијања пандемије куповина путем интернета се повећала за дупло. Поједине web-продавнице бележе и до 100 000 нових клијената. Продаја намирница путем интернета је порасла за 10 пута. Ова ситуација ће трајно променити онлајн шопинг у Србији. Већина оних који су до сада имали неповерење у онлајн шопинг, принуђени да у новим околностима и сами пробају ову врсту куповине, након завршетка пандемије ће наставити ту праксу. То уједно отвара могућности за многа нова радна места и многе интернет платформе које ће се бавити онлајн продајом.

 

Интернет саобраћај

У односу на март прошле године, ове године је интернет саобраћај порастао за 54%.

У Кини током карантина у граду Вухану је забележен раст протока интернет саобраћаја за 20% и то пре свега према пиратским садржајима. YouTube је забележио у марту ове године 10% већи саобраћај. Такође је забележен пораст нових YouTube канала.

Торенти преко којих се скида са интернета највећи број пиратских садржаја су забележили рекордну посећеност, нарочито од половине марта када је у многим земљама запада кренула борба против епидемије и уведене ванредне мере.

Забавни садржај на интернету, од видео клипова, филмова, игрица, жуте штампе и другог, свакако заузима највећи део интернета. У доба епидемије коронавируса потрага за забавом постаје нова врста епидемије. Време утошено на забаву је протраћено време. Едукативни садржај који је доступан на интернету на жалост не бележи већи сабораћај.

Религија

Религија је одавно присутна на интернету. Преко 100 милиона интернет страница се бави религиозним темама. Интересовање за религиозне теме је напрасно порасло од како је кренула пандемија. На домаћем интернету су се појавила бројна апокрифна пророчанства о апокалиптичним последицама пандемије коронавируса.

Већина ових апокрифа је проста компилација неких религиозних текстова сумњивих извора, без јасне поруке и смисла. Утицај ових апокрифа на кориснике друштвених мрежа је велик а последице су озбиљне. Једини реалан учинак је ширење страха и параноје. Док представници званичних религија позивају на поштовање прописа које су увеле Владе појединих држава, интернет „мисионари“ чине све да унесу пометњу и страх код верника. Неки то чине намерно из само њима знаних разлога, док већина и сама уплашена несвесно подстиче апокалиптичну атмосферу код верника.

Друштвене мреже, као што су Фејсбук и Твитер су увеле ограничења за ширење лажних вести о коронавирусу током пандемије, али ове стране компаније немају ни довољно капацитета (администрације) нити су способне да препознају религијске финесе, те овакве садржаје просто не примећују.

Уместо сузбијања параноје, друштвене мреже су увеле санкционисање критичког мишљења те су се тако изједначили са ауторитарним режимима, попут оних на Далеком истоку.

Сем ових негативних појава на интернету, на домаћем нету постоји читав низ религиозних сајтова који је приступио трезвено у новим околностима и који заиста пружа утеху застрашеним верницима и даје им добре смернице.

На жалост, полицијски час који је код нас уведен викендом онемогућио је учествовање на богослужењима. Богослужења свих традиционалних религија подрзумева окупљање одређене заједнице на одређеном месту, управо оно што се забрањује током пандемије. Онлајн богослужења, ма колико савремена технологија била напредна, не може да пружи замену за аутентичну атмосферу богослужења у храмовима. Позив верницима да прате богослужења на малим екранима или преко интернета је код већине верника доживљен са подсмехом.

За сад не постоји одговарајућа замена на интернету за богослужење у храмовима. Али интернет је посебан свет, са својим правилима и својом културом, која лако може у догледно време да изнедри и некакву онлајн религију, ма колико то савременим верницима звучало смешно. Уосталом, у Шведској је већ регистрована копипејст секта. Шведске власти су званично признале Копимизам као нову религију чији је главни постулат да је копирање информација света врлина. Као верска заједница су регистровани 2012. године.

Но за већину традиционалних верника ова интернет секта је само обична пародија.

 

Теорије завере

Пандемија је „дар с неба“ теоретичарима завере. Нико није тако спремно дочекао ову пандемију као теоретичари завере, и нико се није мање уплашио коронавируса од њих. Интернет је право место ако желите да се обавестите о новим светским заверама, а на интернету су то пре свега друштвене мреже.

За већину теоретичара завере на интернету, коронавирус заправо и не постоји. То је у ствари још само једна завера. Како време одмиче и многи рационални корисници друштвених мрежа почињу да верују у ову теорију.

Неколико је теза дато од теоретичара завере зашто се појавио коронавирус, односно тачније – зашто су светске владе увеле ванредно стање под изговорм борбе против коронавируса.

Прва је религиозна: наиме, коронавирус је увод у устоличење антихриста. Корона у преводу значи круна, а по предању антихрист ће бити крунисан у Јерусалиму у обновљеном Соломоновом храму (Трећем храму јер претходна два су разорена и од свега је остао само Зид плача и џамија Ал Акса). На Храмовној гори на месту данашње џамије Ал Аксе треба да буде устоличен антихрист. Хасиди, јеврејски верски фундаменталисти, су за ту прилику припремили специјални олтар на коме ће бити жртвовано пасхално јагње. Чак је и јеврејски министар здравља, из редова Хасида, најавио долазак мешијаха уочи Пасхе, који ће спасити Јевреје од коронавируса. На жалост, министар здравља се разболео од короне. Месија изгледа није дошао. На крају Ал Акса и даље стоји на истом месту. Нема никаквог обновљеног храма на Храмовној гори, па према томе, нема где ни да буде крунисан мешијах. И ту су некако пропала сва очекивања и хришћана и јудаиста, тачније само та апокалиптична очекивања.

5Г мрежа: по овој теорији светске владе су прогласиле епидемију (иако она непостоји) да би неометано могле да уведу 5Г мрежу. 5Г је пета генерација мобилних система електронских комуникација. 5Г је бржа мрежа од претходних генерација која треба да омогући мање кашњење преноса информација. У преводу то значи брже и ефикасније контролисање процеса на даљину, на пример контрола светлосне сигнализације у саобраћају и слично. Кина тренутно има највеће тржиште 5Г на планети са неколико оператера. Колико је 5Г и да ли је опасан по здравље, то нека одговори струка. Мишљења по овом питању, без обзира на теорије завере, нису усаглашена. Оно што је значајно код 5Г је бржа и ефикаснија контрола надзора, и уопште свега што је повезано са интернетом. Све државе ће ускоро увести 5Г мрежу, без обзира на спорадичне инциденте, као што је паљење стубова 5Г мрежа у Великој Британији, уосталом као што су уведене и претходне генерације мобилних система.

Хемијски трагови: поново су актуелизовани хемијски трагови од како је почела епидемија коронавируса. Теорија по којој светски моћници запрашују човечанство авионима некаквим отровима да би смањили популацију. Тако је лоше стање у Ваљеву због епидемије „објашњено“ на друштвеним мрежама заправо запрашивањем отровима из ваздуха. Једно време је по друштвеним мрежама кружила  прича да је изнад Ваљева пуштен Сарин (нервни гас). Иста прича ишла је и за Италију. Било какав гас пуштен са те висине не би постигао никакве резултате.

Рушење економија: ова теорија је прво кренула када се појавио вирус у Вухану. Њу су прво пласирали поједини западни медији. Теорија тврди да је вирус корона пуштен у Кини да би срушио економију те државе. Наводно је америчка војска донела коронаворус у медицински институт који је у власништву Сороша у граду Вухану. Од целе приче је једино истина да је медицински институт у Вухану у власништву Сороша. Ова теорија је касније доживела неколико трансформација. Па је тако у другој фази коронавирус пуштен да би срушио ЕУ. У трећој да би срушио глобалисте, а свему је кумовао председник Америке, Доналд Трамп. И последња фаза ове теорије јесте да је заправо вирус пустио Сорош на свом институту у Вухану у Кини да би срушио Трампа у Америци.  Истина је да ће епидемија коронавируса значајно уздрмати светске економије. Могуће је да ће многима послужити и као покриће за рецесију у коју су ушли још пре пар година, а сасвим је сигурно и већ се то дешава да лево-либерални кругови у Америци покушавају употребити пандемију како би умањили рејтинг председника Трампа. Трамп је управо стога кренуо прво у сузбијање економских последица епидемије, па тек потом у борбу са самом епидемијом јер је сасвим извесно да економске последице, масовно отпуштање радника и застој реалном сектору, могу да анулирају све оно што је у протеклом мандату учинио за опоравак америчке економије.

Политика

Политичке активности су од почетка избијања епидемије готово замрле, мада се не може рећи да је политички активизам појединих политичких актера био и пре тога значајан. Део опозиције који је најавио бојкот избора није успео да изнесе кампању бојкота на оригиналан начин, тако да су уочи епидемије почеле да се рађају нове партије као печурке после кише. Епидемија је овом делу опозиције добро дошла да преиспита своје ставове и можда осмисли другачији активизам након ванредног стања. Остали политички актери како из власти тако и из опозиције, који су најавили излазак на изборе и већ ушли у предизборну кампању, буквално су били сасечени епидемијом и увођењем ванредног стања. На интернету је било приметно једно време, можда прве две недеље, одсуство било каквих политичких активности.

И поред јавног обећања многих да замрзавају своје политичке активности, политичка кампања се преселила на интернет и на електронске медије који су блиски одређеним политичким странкама или су пак у њиховом власништву.

Но, чак и то пресељење на интернет политичке кампање (које званично нема) код појединих политичких актера није донело никакве новине. Једноставно одсуство идеја се наставило.

За део опозиције на друштвеним мрежама главни сарадник у политичкој кампањи је управо коронавирус, који треба да реализује сва њихова настојања. Ова фаталистичка вера се нарочито може уочити на Твитеру, где малтене свакодневно бивају пласирани статуси како ће „корона променити све“ и како после короне „више ништа неће бити исто“.  Те флоскуле и тај фатализам убијају наду код иоле разумних присталица тог дела опозиције у тој мери да се и сами почињу шалити на рачун таквог односа према политици својих фаворита.

За очекивати је да ће након ванредног стања бити настављена предизборна политичка кампања и ван интернета, само је питање на који начин. Интернет је ипак за сад најсигурније окружење, пре свега за све оне који ће и после пандемије остати у страху од заразе. О некаквим окупљањима и протестима тешко да ће бити речи, а убрзо долази и лето када свакако замиру политичке активности.

Интернет би заиста био добро решење за не само предизборну кампању, већ, рецимо, једну континуирану политичку кампању, која би дала много више резултата од краткорочне предизборне. Но, у Србији чак и најмлађе генерације учесника у политици не могу да замисле страначке активности без улице, митинга, протеста, штандова… Требаће барем још пар генерација да прође да би интернет постао омиљен код домаћих политичара.

 

Друштвени живот

Поред малобројних покушаја да се друштвени живот настави у кафићима за које треба специјална лозинка за улазак, који на крају ипак нису успели, или пикниковањем на Фрушкој гори или Авали, са све остављеним пожарима иза себе, ипак највећи део друштвеног живота се преселио на интернет.

Друштвене мреже су већ биле сурогат кафићи и кафане и пре ове пандемије, али током ванредног стања су постали незамењиви део друштвеног живота. Интензитет дружења на друштвеним мрежама се може мерити спрам задобијања нових пријатеља, или блокирања старих, небројеним коментарима, на све важне друштвене теме, а пре свега на тему пандемије. Незаобилазне теорије завера и бесконачне дискусије на тему шта се иза брда ваља. Вечито неповерљиви према систему и параноични грађани Србије, су смислили безбројне нове теорије завера али и прихватили неке које су већ пласиране негде на другом крају света, за које би била потребна књига да би се све побројале.

Поред Фејсбука, који у Србији има преко 3,5 милиона корисника и где се тренутно одвија највећи део друштвеног живота, ту је и Твитер и Инстаграм, али и разне апликације за четовање, месинџери, Вајбери, групе на Вајберу, Вацапу, Телеграму, Сигналу итд.

Чак су и давно замрли интернет форуми поново оживели.

Када се занемаре негативне стране епидемије, страх, параноја, фејк вести, мора се признати да је креативност корисника друштвених мрежа на домаћем интернету у доба короне дошла до изражаја. Шаљиви и весели статуси су у оваквим моментима много привлачнији и утицајнији од суморних и мрачних. А тих шаљивих није изостало.

Сатирични статус на Твитеру и Фејсбуку по коме ће дефинитивно остати упамћен овај период епидемије је свакако овај: „Kо год каже да један човек не може да промени свет, тај није јео некуваног слепог миша.“

Дух корисника на домаћем интернету био је приближан ономе какав смо имали за време бомбардовања ’99. без интернета. Шаљиви статуси, мимови, видео клипови, и други садржаји преплавили су домаћи интернет. Показали смо још једном и себи и свету да знамо да се носимо са невољама, и да ако смо ишта научили у историји, то је да умемо да преживимо апокалипсу и сачувамо ведар дух и здрав разум. Корона ће свакако проћи, као и све невоље, али здрав разум и ведар дух не смемо изгубити.

 

 

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања