Autor: Stevan Stojkov

U poslednjih nekoliko godina internet mimovi su postali nezaobilazno sredstvo svakodnevne komunikacije ljudi širom sveta. Donedavno „rezervisani“ uglavnom za članove malih i zatvorenih digitalnih zajednica, internet mimovi su se toliko proširili mrežom da danas predstavljaju važnu komponentu digitalne kulture. Svi ih vole i svi ih dele, bilo da su u obliku zabavne i smešne slike, video-klipa ili teksta, na njih možemo naleteti u svakom kutku interneta, a predviđanja govore da će njihova raznovrstnost i značaj vremenom samo rasti.

Ako spadate u kategoriju prosečnog korisnika interneta i društvenih mreža, bilo bi pravo čuda da danas, pre čitanja ovog teksta, dok ste pregledali stranice popularnih platformi za društveno umrežavanje (da ne kažemo „skrolovali fidom“) niste naišli sa nekoliko mimova različitih sadržaja i tema. Osnov za ovu tvrdnju nalazimo u statistici. Naime, kako prenosi Buffer, istraživanja su pokazala da ogroman broj, čak 75% ljudi deli mimove sa prijateljima putem društvenih mreža, dok podaci sa Instagrama za 2021. godinu pokazuju udvostručenje deljenja mimova, sa milion mimova koji se dele dnevno, u odnosu na 500.000 u 2018. godini, naglašavajući rastuću popularnost mimova.

Čak i ako ne koristite društvene mreže i nemate nijedan lični nalog na njima, sa mimovima se svakodnevno susrećete. Oni sa različitih strana stižu na personalne imejl adrese ili pak u vidu multimedijalnih poruka, Vajber i sličnih aplikacija, putem pametnih telefona lako pronalaze put do ljudi. Dakle, mimovi danas predstavljaju sveprisutni i omiljeni globalni fenomen, svojevrsni novi jezik interneta koji uspostavlja nove granice u komunikaciji i ostvaruje snažan uticaj na društvo i kulturu.

Kao što smo već istakli, internet mimovi se ispoljavaju kroz različite oblike – tekstualne, tekstualno-vizuelne, audio-vizuelne. Mimetičke fraze, hešteg slogani, šablonske slike s upečatljivom tekstualnom porukom, video-klipovi, predstavljaju neke od najkorišćenijih oblika mimova koje ljudi kreiraju, rado postavljaju na društvene mreže i dele među svojim prijateljima. Slikovni makroi, odnosno slike prekrivene zabavnim, satiričnim ili pak sarkastičnim tekstom su mimovi sa kojima se ljudi najčešće susreću.

Razlozi velike popularnosti mimova su višestruki. Oni se po pravilu odnose na aktuelne događaje, politička dešavanja, popularnu kulturu i univerzalne trendove. Lako dostupni i manje-više razumljivi svakome, oni predstavljaju prijemčiv način da se osvetle ozbiljni problemi sa kojima se suočava društvo. Delujući kao ogledalo društvenih normi i događaja, oni stvaraju zajedničko razumevanje koje podstiče vezu između ljudi. Pogodni su za prenošenje određenih pogleda na svet ili političkih stavova, te često odražavaju javna raspoloženja i komentare na bezbrižan, satiričan ili ironičan način, koji bi bez njihove upotrebe ostali neizrečeni.

Internet mimovi se lako mogu remiksovati i prilagođavati različitoj publici ili situacijama, što dovodi do njihovih brojnih varijacija. Uz pomoć raznih softvera, prosečnom korisniku interneta nikakav problem ne predstavlja prilagođavanje nekog starog, ikoničnog mima, novoj situaciji, drugačijem kontekstu ili novoj poruci koju treba da prenese. Za to mu na raspolaganju stoje i internet stranice specijalizovane za kreiranje i deljenje mimova tzv. mim-generatori koje nije teško pronaći na mreži.

Pored sposobnosti da se menjaju i prilagođavaju tokom vremena, popularnosti internet mimova je umnogome doprinelo i to što su dizajnirani tako da mogu lako i brzo da se šire. Uspešan mim je kratak i jasan. Drugim rečima, što manju „težinu“ informacija nosi, to se lakše širi. Aktuelni, kratki, oštri, duhoviti i autentični mimovi će za kratko vreme doći do velike publike.

Internet mimovi se koriste u različite svrhe – od zabave i razonode, preko informisanja javnosti o aktuelnim događajima, marketinškog oglašavanja i promocije do političke propagande. Brojna istraživanja i studije koje su za predmet imale upotrebu mimova to nedvosmisleno potvrđuju.

Prema anketi Ypulse, humor se sa pravom smatra prvom asocijacijom na internet mimove. Naime, rezultati ove ankete su pokazali da 74% ljudi deli mimove upravo radi humora. Međutim, pomenuta anketa nam je takođe potvrdila da se oni ne koriste samo da bi nas nasmejali, već i da imaju sposobnost da podstaknu i rasplamsaju dijalog, kao i da olakšaju izražavanje ljudi u digitalnom prostoru: 53% ljudi koristi mimove da reaguje u vidu komentara ili odgovora na neki sadržaj objavljen na mreži, 35% ih koristi kao zagonetne poruke, a 28% kada reči nisu dovoljne.

Mimovi se sve češće koriste u marktinškim strategijama preduzeća. Istraživanje s Univerziteta u NJujorku otkrilo je da su mimovi deset puta efikasniji od običnih marketinških vizuala, postižu 60% veću stopu organske interakcije. Na njih posebno dobro reaguju pripadnici mlađih generacija, tzv. digitalni urođenici, koji se obično susretnu sa 20 do 30 mimova dnevno. Stoga se Koka-kola, Amazon, Burger king, Netfliks kao i mnogi drugi brendovi, kako bi se što bolje povezali sa mlađom publikom, redovno oslanjaju na njih u svojim marketinškim kampanjama.

Sposobnost mimova da složene društvene i političke teme pojednostave u lako razumljive i zabavne sličice i video-klipove, koristići se pri tome kombinacijom prepoznatljivih fotografija, citata iz filmova, delovima popularnih pesama, dovela je do toga da oni globalno posmatrano postanu sastavni deo društvenog i političkog aktivizma. Prema istraživanjima, mimovi u vezi sa politikom danas čine 60% svih mimova. Mimovi putem kojih se daje podrška određenom kandidatu, političkoj partiji i ideji, ili se ona uskraćuje i osporava, danas predstavljaju jedno od osnovnih propagandnih sredstava koja se koriste u političkim borbama.

Šta je mim?

Pošto smo ostali bez manevarskog prostora, vreme je da potražimo odgovor na jedno veoma teško pitanje. Ukratko smo se dotakli njihovih najčešće korišćenih oblika, nekih od razloga njihove velike popularnosti, načeli smo temu u koje se sve svrhe koriste i sad nemamo gde, više ne možemo da izbegavamo pitanje – šta je zapravo mim? Kako definišemo internet mimove?

Kako to u svojoj knjizi „Internet mimovi između folklora i popularne kulture“ navodi Ana Banić Grubišić „internet mimovi su jedan od onih kulturnih fenomena koji se naizgled lako prepoznaju, ali se veoma teško jasno i precizno definišu“. Mimovi su nastali daleko pre pojave interneta, a pojedini lingvisti tvrde da ih ljudi već vekovima koriste za komunikaciju i širenje ideja.

Reč „mim“ (eng: meme) potiče od grčke reči mimema koja označava imitiranu stvar. Prema Enciklopediji „Britanika“, termin „mim“ je prvi uveo britanski evolucioni biolog Ričard Dokins u svom delu „Sebični gen“ objavljenom 1976. godine. Shodno Dokinsonovoj prvobitnoj koncepciji, „mim“ bi predstavljao jedinicu kulturne informacije koja se širi imitacijom.

Dokins je posmatrao mimove kao kulturni ekvivalent biološkim genima. Iz tog razloga je i želeo da za njihovo imenovanje upotrebi jednoslžnu reč koja zvuči slično kao „gen“. Prema njegovom stanovištu, mimovi su, nalik „sebičnim“ genima, odgovorni za sopstvenu reprodukciju i služenje sopstvenim ciljevima. Primeri mimova, kako to navodi Dokins, jesu „melodije, ideje, slogani, načini izrade grnčarije ili zidanje lukova“ i oni se „šire prelazom iz mozga u mozak pomoću procesa koji se u opštem smislu može nazvati oponašanje“. Međutim, kao što se ni svi geni ne razmnožavaju jednako uspešno, Dokins u svom delu napominje i da je kod mimova na delu proces prirodne selekcije, tj. da su u procesu umnožavanja jedni uspešniji od drugih.

Shvaćeni na taj način, mimovi nose informacije, umnožavaju se i prenose sa osobe na osobu. Takođe, imaju sposobnost evolucije, nasumično mutiraju i prolaze kroz prirodnu selekciju, bez obzira na to da li utiču na ljudsku reprodukciju i opstanak.

Dokinsonov koncept mima ostaje uglavnom teorijski. Međutim, njegovo delo predstavlja inspiraciju i postaje kamen temeljac razvoja mimetike, teorijske i empirijske nauke posvećene proučavanju umnožavanja, širenja i evolucije mimova devedesetih godina 20. veka. Ukratko, u središtu teorije mimetike je ideja zaraze, tj. ona prenošenje kulturnih odlika sagledava kroz analogiju sa načinom širenja infektivnih bolesti.

Kako pobornici ovog stanovišta definišu „mim“ najbolje ilustruje opis koji je u članku Meme, Counter meme objavljenom u časopisu Wired oktobra 1994. godine dao Majk Godvin, američki advokat i pionir interneta: „Mim je, naravno, ideja koja funkcioniše u umu na isti način na koji gen ili virus funkcionišu u telu. A zarazna ideja (nazovite je „virusnim mimom“) može skočiti iz uma u um, baš kao što virusi skaču sa tela na telo.“

Od svog nastanka do danas mimetička teorija je pretrpela brojne kritike. NJene hipoteze su većinom osporene i uglavnom osim terminološke upotrebe Dokinsove kovanice „mim“ nije od prevelikog značaja u savremenim istraživanjima fenomena internet mimova. Istine radi, mora se dodati da osobina viralnosti, koja je jedna od odrednica mimetičke teorije, neosporno karakteriše i internet mimove. Internet mimovi se šire od osobe do osobe putem imitacije, preko društvenih mreža, e-pošte ili raznih aplikacija. Međutim, njihov sadržaj (kulturne informacije) pojedinci namerno menjaju, jer kulturni sadržaji zavise od ljudi koji ih stvaraju, razvijaju i održavaju. Rečima Henrija DŽenkisa: „…kultura nije nešto što nam se dešava, već ono nešto što svi mi kolektivno stvaramo.“

Namerno menjanje internet mimova, umesto njihovog nasumičnog mutiranja, narušava Dokinsovu prvobitnu koncepciju mima. Zbog toga, uprkos njihovoj fundamentalnoj sličnosti sa drugim vrstama mimova, Dokins i neki drugi naučnici smatraju internet mimove drugačijim predstavljanjem koncepta mima.

Dakle, ono što se dogodilo i mnogim drugim rečima na raznim jezicima sveta, desilo se i mimu. Tokom vremena „mim“ je pretrpeo semantičku promenu. U svetu koji se preselio na interenet, „mimove i njihova značenja konstruiše više korisnika u društvenom kontekstu“, kako to za „NJujork tajms“ navodi DŽenifer Nič, vanredni profesor i direktor osnovnih studija na Odeljenju za lingvistiku Univerziteta DŽordžtaun.

Prema Merriam-Webster rečniku postoje dve definicije mimova:

1) „Zabavna ili zanimljiva stavka (kao što je slika ili video sa natpisom) ili žanr predmeta koji se široko rasprostire na mreži, posebno putem društvenih medija“;

2) „Ideja, ponašanje, stil ili upotreba koja se širi od osobe do osobe unutar kulture“.

Satiričar, društveno-politički aktivista i popularni kreator mimova Saint Hoak (Saint Hoax), koji ima preko 3,4 miliona pratilaca na Instagramu, definiše mim kao deo medija koji je prenamenjen da pruži kulturni, društveni ili politički izraz, uglavnom kroz humor. Prema njegovim rečima mim „ima sposobnost da uhvati uvid na način koji je u potpunosti usklađen sa zeitgeist-om, tj. duhom vremena“.

Prvi mim

Natpisi i crteži na zidovima, posteri, pamfleti, čestitke, novinske karikature, kratki stripovi, fotokopiroli… LJudi su oduvek pisali neprikladne stvari na neprikladnim mestima, šalili i podsmevali se na račun raznih događaja, situacija, običaja, verskih i ideoloških ubeđenja, pojedinaca… Svega što ih je u datom trenutku „žuljalo“ i na šta su i ljudima oko sebe želeli da skrenu pažnju.

Razvoj tehnologije i pojava interneta su im tu praksu u značajnoj meri olakšali. Danas se mimovi kreiraju skoro trenutno i veoma brzo šire među ljudima. Pojedinima popularnost nestaje u tren oka, dok neki od njih ostavljaju trajan utisak ne samo u okviru internet prostora, već i na popularnu kulturu. Rečeno ne važi samo za internet mimove. Nekolicina od „starih“ mimova se i danas široko koristi, kako na mreži tako i u svakodnevnom, ofjaln životu.

Među teoretičarima i istraživačima ove oblasti ne postoji konsenzus po pitanju porekla i pojave prvih internet mimova. Pokušaj da se tačno odredi najraniji internet mim umesto jasnog odgovora rezultuje nizom oprečnih podataka. Međutim, taj napor nije uzaludan i može vas dovesti do niza zanimljivih otkrića. Ukratko ćemo se upoznati sa njih nekoliko.

Kandidata za titulu „Prvog mima ikada“ ima bar dva. Prvi je dvopanelna strip-karikatura objavljena 1921. godine u satiričnom časopisu The Judge, koji je izdao Univerzitet u Ajovi. Na levom panelu je prikazan veoma elegantan gospodin, doteran po poslednjoj modi uz natpis: How you think you look when a flashlight is taken („Kako misliš da izgledaš obasjan reflektorima“), dok je na desnom nacrtana gruba i karikaturna verzija tog gospodina koju prati tekst: How you really look („Kako stvarno izgledaš“).

Prema jednom stanovištu, razlog zašto se sa sigurnošću ne može tvrditi da je ova slika prvi mim je taj što, po definiciji, jedna slika ne može biti mim, već se ona mora kopirati i proširiti sa varijacijama na originalnu sliku da bi to postala. Međutim, deo istraživača tvrdi da se slična slika pojavila još 1919. ili 1920. godine u izdanju časopisa Wisconsin Octopus, te da ona zaista predstavlja preteču internet mima „Očekivanja protiv stvarnosti“.

Priča o drugom kandidatu nas vodi u Drugi svetski rat. Reč je o jednostavnom crtežu ćelavog čoveka koji viri preko zida, sa velikim nosom koji visi preko njega i dva razrogačena oka koji prati natpis: Kilroy was here („Kilroj je bio ovde“). Lako prepoznatljiv, ovaj crtež je brzo postao globalni simbol prisustva, otpornosti i humora američkih vojnika.

Postoji više verzija o tome kako je ovaj crtež nastao. Prema jednoj od najpopularnijih, pripadnik američkih trupa, inspektor brodogradilišta po imenu DŽejms J. Kilroj označavao je svoje inspekcije sa „Kilroj je bio ovde“ na raznim mestima oko brodova koje je pregledao. Kada su vojnici počeli da viđaju ovu frazu na neočekivanim mestima, usvojili su je i proširili širom sveta. Naškraban na zidovima, bunkerima, raznoj vojnoj opremi, ovaj crtež je simbolizovao da je američka vojska već bila na određenom mestu, ostavljajući svoj trag. Budući da je imao prepoznatljiv format, lako se umnožavao i organski se širio u zajednici, može se smatrati pretečom modernih, internet mimova.

Jedan od najstarijih i najpoznatijih internet mimova koji je nastao u ranim danima interneta, ali je i danas relevantan i često se koristi, je „Godvinov zakon“. Ovaj „zakon“ je formulisao Majk Godvin 1990. godine, u vreme kada su internet forumi, diskusione grupe i sobe za ćaskanje postajale popularni prostori za debatu i razgovore. Reč je o izreci nastaloj na zapažanju, a ne strogom pravilu. U njoj se navodi da kako „temperatura“ onlajn diskusija raste, verovatnoća da neko napravi poređenje sa Hitlerom ili nacistima se povećava.

Naime, Godvin je primetio da u onlajn debatama, posebno u onim žustrim, u kojima se potežu teški agrumenti, neko neizbežno pribegava pozivanju na Hitlera ili nacista kako bi izneo poentu ili kritikovao suprotan stav. Vremenom je „Godvinov zakon“ postao poznat internet fenomen. I sam je postao tema brojnih diskusija, članaka, pa čak i akademskih radova u kojima se raspravljalo o tome kako onlajn argumenti eskaliraju i kako se dijalog može prekinuti.

Naglašavajući tedenciju prelaska žestokih debata u ekstremna poređenja, „Godvinov zakon“ ilustruje kako mimovi mogu obuhvatiti ne samo humor, već i društvena zapažanja i komentare i pružiti dobar uvid u komunikacijski ekosistem na internetu. Danas, upotreba „Godvinovog zakona“ označava kraj razgovora, napominjući da je osoba koja je spomenula Hitlera ili naciste „izgubila“ diskusiju.

The Dancing Baby („Beba koja pleše“) ili kako je neki još nazivaju Baby Cha-Cha predstavlja jedan od najranijih virusnih mimova u istoriji interneta. Smatra se jednim od simbola rane internet kulture 90-ih godina prošlog veka i često se navodi kao jedan od prvih primera virusnog fenomena. „Beba koja pleše“ je kreirana 1996. godine kao 3D animacija. Kreirali su je grafički dizajneri Majkl Žirard, Robert Lurije i DŽon Čedvik. U pitanju je viralni kratki video koji prikazuje 3D animiranu fotorealističnu bebu u pelenama koja pleše uz pesmu Hooked on a Feeling švedske rok grupe Blue Swede.

Prvobitno kreirana kako bi se demonstrirale mogućnosti softvera Character Studio for 3D Studio Max i njegove karakteristike animacije, „Beba koja pleše“ brzo se proširila na širu javnost putem e-pošte i deljenja datoteka i postala prava internet sentacija. Status ikone pop kulture postigla je pojavljivanjem u Foksovoj TV seriji Ally McBeal 1998. godine. U njoj je korišćena kao ponavljajuća halucinacija glavne junakinje Ali i predstavljala je njen biološki sat koji otkucava.

Mešajući tehnološku novinu sa humorom, mim „Beba koja pleše“ označava ključni trenutak u evoluciji viralnosti interneta. NJegova dugovečnost i uticaj utrli su put kulturi mima kakvu danas poznajemo, a čiji je jedan od najboljih primera mim Grumpy Cat („Mrzovoljna mačka“), jedan od najpoznatijih internet mimova koji predstavlja mačku sa stalno mrzovoljnim izrazom lica.

Pravo ima mačke je bilo Tardar Sauce, a njen izraz lica rezultat je kombinacije njenog patuljastog oblika tela i podgriza, dajući joj tako trajni „prgav“ izgled. Mim je prvi put postao viralan 2012. godine, kada su vlasnici njegovu sliku postavili na društvenu mrežu Reddit. Objava je brzo postala popularna, a drugi korisnici su počeli da dodaju natpise koji su odražavali izraz stalnog nezadovoljstva „Mrzovoljne mačke“.

Slika mrzovoljne mačke postala je naširoko korišćena i na drugim platformama društvenih mreža, ali i van interneta, u tradicionalnom mim formatu slikovnog makroa gde je njena fotografija bila praćena sarkastičnim tekstom ili negativnim komentarima na račun svakodnevnih ili pak frustrirajućih aspekata života.

Grumpy Cat predstavlja prekretnicu u tome kako internet mimovi mogu da transformišu obične kućne ljubimce u globalne fenomene. Takođe, uspeh ovog mima je pokazao kako se viralnost može pretvoriti u komercijalni uspeh. Na vrhuncu svoje slave „Mrzovoljna mačka“ je imala preko 12 miliona pratilaca na svojim nalozima na društvenim mrežama, pri čemu je Grumpy Cat postao brend vredan više miliona dolara.

(nastaviće se)

Izvori:

https://www.britannica.com/topic/meme

https://www.merriam-webster.com/dictionary/meme

https://buffer.com/social-media-terms/meme

https://www.adobe.com/express/learn/blog/what-is-a-meme

https://contentdetector.ai/articles/meme-statistics/

https://www.enterpriseappstoday.com/stats/memes-statistics.html

https://www.wired.com/1994/10/godwin-if-2/

https://www.nytimes.com/2022/01/26/crosswords/what-is-a-meme.html

https://www.bbc.com/news/blogs-trending-43783521

https://edition.cnn.com/us/first-meme-ever-cec/index.html