Hipotekarna kriza: nastanak, analiza uzroka i posledice krize (drugi deo)

Hipotekarna kriza: nastanak, analiza uzroka i posledice krize (drugi deo)

Autor: Bogdan Kukić, ekonomista

Mešavina više uzroka, kako je objašnjeno u prethodnom radu, dovela je ceo finansijski sistem Amerike, pa samim tim i sveta do ivice kolapsa. Kako američko finansijsko tržište nije bilo regulisano, distribucija primarnog rizika je doživela široke razmere. Obim poslovanja finansijskim derivatima se povećavao i činilo se da ovom lancu nema kraja i da je jedino moguć samo rast. Međutim, tada dolazi do izražaja problem asimetrije informacija i moralnog hazarda. Agencije su zahvaljujući pokriću države preuzimale velike rizike, a rejting agencije su po inerciji finansijske derivate rangirale kao najmanje rizičnu klasu. Investicioni fondovi i banke su bile zaslepljene profitom i zato su ove hartije masovno kupovale.

Tržište hipotekarnih kredita je osetilo prve jače potrese sredinom 2007. godine, kada investitori širom sveta postaju svesni da poseduju dosta rizičnije obveznice, nego što je vladalo opšte uverenje. Ova mala panika je isprva dovela do sve veće prodaje rizičnih hartija od vrednosti. Međutim, ono što je bio okidač za početak veće krize je smanjenje redovnosti otplate drugorazrednih hipotekarnih kredita, zbog rasta kamatnih stopa.

Kako je rastao broj klijenata koji nije bio u stanju da reguliše obaveze prema bankama, banke su usled narasle ponude nekretnina i pada cena na tržištu, postale suočene sa problemom bezvrednih hipoteka. Čak i da ih uspeju prodati, što je malo verovatno usled prezasićenosti tržišta, banke ne mogu nadoknaditi uložena sredstva tako da razlika u njihovim bilansima predstavlja neto gubitak.

Najveće gubitke su imale komercijalne i investicione banke .

Jedna od prvih žrtava bila je Northern Rock, britanska banka srednje veličine. Do panike među investitorima dolazi polovinom septembra 2007. godine. Problemi koje je ova banka imala i njena nemogućnost da nađe rešenje za same probleme su prvi rani pokazatelji velike finansijske krize koja će da zahvati i druge velike investicione banke i finansijske institucije. Na samom početku krize, banke koje su bile najviše pogođene su one koje su direktno učestvovale u gradnji kuća i trgovanju hipotekarnim kreditima, kao što je Northern Rock, koji jednostavno više nije mogao da se finansira preko kreditnog tržišta.

Preko 100 hipotekarnih zajmodavaca su bankrotirali tokom 2007. i 2008. godine. Velika zabrinutost da bi ogromna investiciona banka Bear Stearns mogla doživeti kolaps u martu 2008. godine je dovela do njene prodaje JP Morgan Chase-u. Kriza finansijskih institucija dostiže vrhunac u septembru 2008. godine. Više velikih institucija ili investicionih banaka je propalo ili je bilo subjekt preuzimanja, tj. nacionalizacije od strane američke vlade. Berzansku i bankarsku krizu ilustruju indikatori koji pokazuju dubok pad vrednosti akcija i obveznica na berzi i pad bankarskih kredita, što je dalje dovelo i do pada poverenja investitora da ulažu u privrede.

Sa hipotekarnog tržišta kriza se već početkom 2008. godine prenela na tržište akcija i obveznica. U septembru 2008. godine dolazi do eskalacije finansijske krize i pravog sunovrata američkih giganata. Prva je stečaj proglasila banka Lehman Brothers I Wachowia. Država je nacionalizovala Fannie Mae i Freddie Mac, koje su kontrolisale oko 50% sveukupnih hipotekarnih zajmova u SAD-u. Merrill Lunch je preuzeta od strane Bank of America za približno polovinu stvarne vrednosti, a JP Morgan je preuzeo Wachington Mutual. Morgan Stanley i Goldman Sachs su bili prinuđeni da promene svoj status iz investicionih banaka u regulisanije univerzalnije bankarske institucije. Najveće američko osiguravajuće društvo, American International Group, je spašeno od bankrotstva otkupom duga od strane FED-a.

Tokom septembra 2008. godine, finansijska kriza je bila u najkritičnijoj fazi, jer su dnevna povlačenja sa tržišta iznosila 144 milijarde dolara, dok su nedelju dana ranije iznosila 7-8 milijardi.

Ključna posledica krize u prvoj fazi i kasnije, jeste nelikvidnost. U drugoj polovini 2007. godine došlo je do oštrog pada vrednosti berzanskih indeksa u SAD i drugim razvijenim zemljama i do velikog povećanja međubankarskih kamatnih stopa zbog smanjenog poverenja među finansijskim institucijama. Centralne banke razvijenih zemalja u četvrtom kvartalu 2007. godine, ubacile su likvidna sredstva na tržište da bi ublažile poremećaje na tržištima novca.

Na krizu likvidnosti reagovale su Federalne rezerve SAD-a i Evropska centralna banka ubacivanjem likvidnih sredstava operacijama na otvorenom tržištu, a nacionalne vlade su dokapitalizovale pojedine banke da bi ojačale njihovu solventnost. Sve to nije bilo dovoljno da se ublaže posledice globalne finansijske ekonomske krize.

Investitori su posle kraha američkog hipotekarnog tržišta izvlačili svoja sredstva sa svetskih berzi, što je uslovilo nastavak oštrog pada najznačajnijih berzanskih indeksa u 2008. i 2009. godini. Izvlačili su kapital s rizičnih tržišta i ulagali u državne dužničke hartije od vrednosti. Odliv kapitala iz Istočne Evrope učinio je ranjivim zemlje ovog regiona s visokom spoljnom zaduženošću i visokim deficitom tekućih transakcija zbog visoke zavisnosti većine ovih zemalja od priliva stranog kapitala. Smanjenje priliva stranog kapitala u ove zemlje od oktobra 2008. godine dovelo je do jake deprecijacije njihovih valuta koja je smanjila sposobnost servisiranja dugova realnog sektora i sektora stanovništva i dovela do smanjenja deviznih rezervi.
Druga i treća krupna posledica krize jesu recesija i nezaposlenost.

Usled krize u 2008. godini je ostvarena niža stopa globalnog privrednog rasta (3,4%) u odnosu na prethodnu godinu (5,2%). SAD-u su ostvarile stopu rasta od 1,1%, a EU od 1,3%, što je niže u odnosu na 2007. godinu (2% i 3,1%, respektivno). SAD su ostvarile blagi pad BDP u trećem (-0,1%) i četvrtom (-1,6%) kvartalu 2008. godine koji je nastavljen u prvom (-3,3%) i drugom (-3,2%) kvartalu 2009. godine. Rast svetske trgovine od 4,1% je bio znatno sporiji u odnosu na 2007. godinu (7,2%). Vodeće privrede najrazvijenijih zemalja ušle su u recesiju krajem 2008. i početkom 2009. godine, što pokazuju podaci Eurostata o kretanju BDP i stopi nezaposlenosti.

EU 27 je ostvarila pad BDP-a u drugom (-0,1%), trećem (-0,3%) i četvrtom (-1,5%) kvartalu 2008. godine, koji je nastavljen u prvom (-4,9%) i drugom (-5,1%) kvartalu 2009. godine. Stopa nezaposlenosti u SAD-u je povećana sa 5,8% u decembru 2008. godine na 9,5% u junu 2009. godine. Stopa nezaposlenosti u EU 27 je povećana sa 7,6% u decembru 2008. na 8,9% u junu 2009. godine.

Japanska privreda je zabeležila pad BDP-a u trećem (-0,3%) i četvrtom (-4,5%) kvartalu 2008. godine, kao i u prvom (-8,6%) i drugom (-6,0%) kvartalu 2009. godine, uz nisku stopu nezaposlenosti od 4% u decembru 2008. i 5,2% u maju 2009. godine. Usporavanje globalnog privrednog rasta započeto u 2008. godini, posledica je smanjene tražnje na globalnom nivou i povećane inflacije.

Produbljivanje krize na finansijskom tržištu, usporavanje kreditne funkcije banaka i smanjenje agregatne tražnje oborilo je stopu privrednog rasta na globalnom nivou i na nacionalnim nivoima, uključujući i usporavanje brzo rastuće privrede Kine koja je u 2007. i 2008. godini ostvarila rast po stopama od 13% i 9%, respektivno.

Prema podacima EUROSTAT-a o kretanju realnog BDP-a u pojedinim kvartalima 2008. godini u odnosu na prethodni kvartal, privreda SAD-a je ušla u recesiju u trećem i četvrtom kvartalu 2008. godine (-0,1% i -1,6%), dok su evropske privrede EU 27 ušle u recesiju u drugom (-0,1%), trećem (-0,3%) i četvrtom (-1,5%) kvartalu 2008. godine.

Pad BDP-a u 2009. godini na globalnom i nacionalnom nivou pratio je rast nezaposlenosti. SAD su u 2009. godini zabeležile stopu nezaposlenosti od 9,3%, EU 27 od 9,3%,Evro zona od 9,4%, Nemačka 9,4%, Francuska 7,4%, Italija 7,8%, Španija 18%.

U poslednjoj finansijskoj krizi, najveći udar pretrpelo je američko tržište na kojem je prodaja opala za četvrtinu. Najgore je prošla automobilska industrija koja prema nekim podacima u 2008. godini ima pad od čak 60%.

Ekonomska kriza i kreditni deficit koji je zahvatio kupce automobila, naterali su i ostale proizvođače da smanje proizvodnju, odnosno proizvođači i prodavci automobila bili su prinuđeni upotrebiti ekstremne mere kako bi izašli na kraj sa datom situacijom.

Japanska Tojota (Toyota) je u tromesečju, zaključno sa junom 2009. godine, zabeležila gubitak od 778 milijardi jena (oko 820 miliona dolara).

Tokom tri meseca, zaključno sa junom 2009. godine, ovaj japanski proizvođač je zabeležio i pad prihoda za 38%, što je direktna posledica smanjenja prodaje u čitavom svetu. Tojota je uvela veoma agresivan program smanjenja troškova, koji uključuje smanjenje broja radnih mesta, manje plate za menadžment i smanjenje investicija. Ovakvi drastični rezovi su ipak urodili plodom i dali neke rezultate.

U Evropi je najgore prošao Opel, koji je u sastavu GM-a. Jačina krize kojom je zahvaćeno ovo preduzeće, opisuje odluku rukovodstva da privremeno zatvori pogone u Antverpenu, Bohumu i Ajzenahu.

LITERATURA

1. https://hr.wikipedia.org/wiki/Svjetska_financijska_kriza_od_2007._godine
2. http://www.academia.edu/12426559/Kreditni_derivati
3. http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/uzroci-i-posledice-svetske-ekonomske-krize-i-efekti-na-srbiju.html
4. http://stednja.blogspot.rs/2011/10/hipotekarna-kriza-pocetne-okolnosti.html
5. www.sef.rs ( Svetska ekonomska kriza- uzroci, posledice i politike za prevazilazenje)
6. Charles Morris „ The two trillion dollar meltdown“
7. https://en.wikipedia.org/wiki/Derivative_(finance)
8. https://en.wikipedia.org/wiki/Credit_derivative