Geopolitika haosa

Geopolitika haosa

Autor: Milorad Vukašinović

Da li je svet na korak od trećeg svetskog rata? Hoće li se, ne samo povodom situacije u Siriji, dogoditi direktna vojna konfrontacija dve supersile SAD-a i Rusije? Da li aktuelni događaji pokazuju da je prošlo vreme čvrstih geopolitičkih saveza, ili je sadašnjost samo potvrda reči slavnog francuskog geopolitičara španskog porekla Injasija Ramonea koji je, opisujući atmosferu u međunarodnim odnosima, još devedesetih godina 20. veka koristio sintagmu o „globalnom neredu“?

Situacija u Siriji i na Bliskom istoku jedan je od dokaza prevaziđenosti geopolitičkih šema zasnovanih na postulatima „klasične geopolitike“, čija su istraživanja u osnovi počivala na državi kao osnovnom subjektu međunarodne politike. Posle završetka Hladnog rata dogodio se opasan proces „desuverenizacije svetskog poretka“, što je uslovilo krah ne samo bipolarnih struktura svetske zajednice (poput UN-a) već i pojavu takvih činilaca u međunarodnoj politici, čije je zajedničko obeležje da deluju van legalnih tokova i imaju ogroman uticaj na donosioce ključnih političkih odluka. Reč je o transnacionalnim korporacijama i uticajnim nevladinim organizacijama koje su uspostavile svoju „paralelnu diplomatiju“ koja je često uticajnija od diplomatije država. Ta okolnost svakako je iz osnova promenila naše uobičajene predstave o međunarodnoj politici i ekonomiji, i dovela svet na ivicu sveopšte katastrofe.

Na ovom mestu ukazao bih na jednu od temeljnih zabluda na našim pa i na širim slovenskim (ruskim) prostorima, a to je zabluda o savremenoj američkoj geostrategiji koja je navodno koncipirana na načelu pukog pragmatizma. Posle 11. 9. objavljen je zanimljiv podatak o tome da je uticaj religioznih sekti na donosioce ključnih političkih odluka u SAD-u izuzetno porastao. Da li slučajno ili ne, svojevremeno je saopšteno da sednicama američkog generalštaba prisustvuju i uticajni religiozni propovednici koji u svom „biblijskom ključu“ tumače aktuelne događaje. Uopšte, kada razmatramo stanje društvene svesti u savremenoj Americi,  ne možemo sa sigurnošću da odgovorimo na pitanje koliko je određeni religiozni uticaj osvojio javnog političkog i društvenog prostora, i to su okolnosti koje, naročito u kriznim vremenima, nisu za potcenjivanje. Veoma je indikativno da je svega nekoliko nedelja pre američke agresije na Siriju (petak 13. april 2018. godine po američkom vremenu), potpredsednik SAD-a M. Pens govorio u Izraelu više kao religiozni propovednik, a manje kao potpredsednik jedne nominalno sekularne države koja religiju zvanično tretira kao „privatnu stvar pojedinca“.

Čudna simbioza geopolitičkih interesa transnacionalnog kapitala i radikalnih islamističkih pokreta uočena je još za vreme Arapskog proleća, tokom kojeg su meta neobičnog vojnog, ekonomskog i verskog intervencionizma bile države „islamskog socijalizma“ (Libija, Sirija). Ne zaboravimo da su slični pokušaji zabeleženi i u Egiptu gde je opasna sekta Muslimanske braće (osnovana 1928.) pretila da ovu zemlju gurne u krvavi građanski i verski rat. Da ne govorimo o podršci delova američkih specijalističkih službi stvaranju Islamske države čija je primitivna religiozna interpretacija suštinski usmerena protiv sledbenika „tradicionalističkog islama“. Konačno, da li je ovde reč o pojavi koji je posledica slučajnosti ili se radi o vešto osmišljenom planiranju?

Umesto odgovora, podsetio bih čitaoce na izvanrednu knjigu dr DŽona Kolmana „Komitet 300“ u kojoj ovaj autor, na izuzetno dokumentovan način, piše o planovima za uspostavljanje „novog svetskog poretka“. Prema svedočenju dr Kolmana, plan „Komiteta 300“ je izazivanje potpunog sloma svetske ekonomije, zatim stvaranje stanja masovne nezaposlenosti, i urušavanje tradicionalne socijalne strukture kroz podršku jačanju verskih fundamentalističkih pokreta za koje je procenjeno da slabe unutrašnju koheziju jedne društvene zajednice. Kolman ističe da se na taj način najefikasnije delegitimiše pozicija jedne države i tako stvaraju pretpostavke za prenos klasičnih državnih nadležnosti na određene centre uticaja koji su daleko od očiju javnosti.

Da li je posle izbora Donalda Trampa savremena Amerika možda upravo pozornica ovakvog scenarija? Nije li svega nekoliko dana pred agresiju na Siriju, američki predsednik objavio povlačenje vojske iz ove države? Pod uticajem kojih činilaca je promenio ovu odluku? Ili je možda ipak u pravu popularna analitičarka duhovnih kretanja Kerolin Mejns kada konstatuje da je „svet u godinama krize zahvaćen epidemijom neraspoloženja, a da su Amerikanci nacija rasplamsalih gnevova“, uz podsećanje svima nama da se „nalazimo u stanju krajnjeg haosa i srdžbe bez ijednog isto takvog suprotnog osećanja nade i optimizma“.