Autorka: dr Aleksandra Kolaković
U susret francuskom predsedavanju Savetom EU, koje će biti specifično po tome što će se većim delom odvijati gotovo uporedo sa kampanjom za predsedničke izbore u Francuskoj, postavilo se pitanje šta će se naći u fokusu i koliki će biti kapaciteti Francuske da sprovede planirano. Kada je aprila 2019. godine javno objavljena Strategija Francuske na Zapadnom Balkanu, u javnosti zemalja, koje su imale evrointegracije kao državne prioritete, uvećala se i nada da će Francuska odlučnije podržati ove procese. Ipak, došlo je do zastoja i nove metodologije, koje su zakomplikovale put država Zapadnog Balkana ka EU. Francuska je, pored očiglednih problema procesa, naglašavala svoju posvećenost da pomogne regionu da se približi i na kraju pristupi EU, stoga se na Zapadnom Balkanu, s velikom pažnjom iščekivalo da li će ovaj region biti jedan od prioriteta francuskog predsedavanja EU. Kako se završila era Angele Merkel, a Emanuel Makron pokazuje posebne ambicije u kontekstu EU još od dolaska na mesto predsednika, planovi predsedavanja Francuske u narednih šest meseci su važna tema u širem kontekstu.
Relance, puissance, appartenance – Revitalizacija, moć, pripadnost – slogan pod kojim će Francuska predsedavati Savetom Evropske unije, označava i ciljeve koje će sprovoditi u toku šest meseci 2022. godine. Logo i nova novčanica od 2 evra, koji su kreirani ovim povodom, simboli su slogana i ciljeva, koje je Emanuel Makron, francuski predsednik proklamovao u obraćanju 9. decembra 2020. godine. Dok su u javnosti stručnjaci komentarisali da će ovo predsedavanje biti posebno, kako zbog okolnosti nagomilanih evropskih problema i pandemije koronavirusa, isto i zbog poklapanja predsedavanja sa izborima za predsednika Francuske (april 2022. godine). Stoga, postoje mišljenja da bi ovo moglo biti i „skraćeno“ predsedavanje Francuske, pa se pored diskusije o prioritetima razmišlja i o kapacitetu Francuske da iznese ovo predsedavanje.
Francusko predsedavanje usmereno je na suvereniju Evropu, koja ima moć, koja se razvija, bezbednosno i ekonomski, a istovremeno, nastoji da se otvori diskusija o evropskom zajedništvu, saradnji, mladima i budućnosti. Ovo podrazumeva i zaštitu spoljnih i unutrašnjih granica, kroz mehanizam reforme šengena. Reč je o uspostavljanju „političkog upravljanja“ koje obuhvata redovne sastanke evropskih ministara i stvaranje mehanizama u slučaju vanrednih kriza (na primer na granici jedne države). Kao važan deo planova francuskog predsedavanja pominje se i „revizija“ odnosa Evrope i Afrike – New deal. U ovom kontekstu fokus je na mladima, a u planu je i održavanje Samita. Kako bi se realizovala ideja suverenije Evrope, Francuska naglašava i „posebnu odgovornost“ ka pitanjima Zapadnog Balkana. Ovo podrazumeva razjašnjavanje evropske perspektive, stabilizaciju regiona i učvršćivanje zajedničkih ambicija u narednom periodu. Ovim se može reći da će francusko predsedavanje EU biti period pojačanog interesovanja za Zapadni Balkan, posebno u kontekstu delovanja drugih sila – globalnih i regionalnih na ovom prostoru.
Kao prioritet predsedavanja Francuske EU navodi se i ekonomski razvoj – novi evropski model rasta. Reč je o prevazilaženju krize, novim radnim mestima, jačanju proizvodnje i tehnologija, ali uz ravnotežu između klimatskih ambicija i socijalne pravde. Cilj je da se ostvari rast niskih plata u Evropi, dok će se od prve polovine 2022. godine pristupiti novom vidu oporezivanja proizvoda iz zemalja koje ne ispunjavaju evropske klimatske standarade. Na primer, ovaj novi mehanizam carinjenja može zabraniti uvoz soje, govedine, kakaa, kafe iz zemalja gde proizvodnja ovih proizvoda doprinosi krčenju šuma. Pored izgradnje i jačanja postojećih industrijskih sektora predviđeno je i regulisanje digitalnog tržišta, kojim bi Evropa postala konkuretnija Aziji i Americi.
U svom govoru na Sorboni 2017. godine Emanuel Makron je izneo više ekonomskih (veći budžet i jedinstveni porez finansijskih transakcija), bezbedonosnih (evropski kolektivni sistem bezbednosti) i političkih (reforma institutcija EU, transnacionalne liste, veća mobilnost studenata, kursevi na dva jezika) predloga kojima bi se Evropa „vratila iz ledenog doba ljudima“, stoga i ne čudi da su u fokusu francuskog predsedavanja u prvoj polovini 2022. godine mladi. U planu je i pisanje zajedničke istorije Evropske unije, što je jedna zahtevna ideja, ali koja omogućava afirmaciju ideje pripadnosti. Jedna od prisutnih ideja je i da se osnaži univerzitetska razmena i svi slični okviri koji bi podstakli mobilnost mladih. Predviđena je i konferencija koja će se baviti budućnošću Evrope, a kako će ove najave o Evropi koja se brine o ljudima izgledati u konkretnim akcijama i koliko će duboko ići, videćemo u narednom periodu.
Uporedo sa francuskim preuzimanjem predsedavanja Savetom EU stigao je dokaz da je EU posvećena Balkanu, pre svega u Srbiju, ali i dao nadu za nastavak procesa evrointegracija i u drugim državama regiona. Nakon dve godine zastoja, nastavljeni su pristupni pregovori Srbije sa EU. Otvoren je klaster četiri, koji obuhvata ranije definisana poglavlja: Transportna politika (Poglavlje 14), Energetika (Poglavlje 15), Transevropske mreže (Poglavlje 21) i Životna sredina i klimatske promene (Poglavlje 27). Oliver Varheji, komesar EU za proširenje, ocenio je otvaranje klastera četiri kao izraz posvećenosti EU pridruživanju Srbije, dok je Ursula fon der Lajen rekla da je to signal posvećenosti EU regionu Zapadnog Balkana. Sredinom decembra 2021. godine u Parizu susreli su se Žan le Drijan i Nikola Selaković, francuski i srpski ministri spoljnih poslova. Ovom prilikom pored podsećanja na istorijske veze Francuske i Srbije, francuski ministar je istakao francusku podršku evropskoj perspektivi Srbije, kao i drugim zemljama Zapadnog Balkana, koje su u procesu pridruživanja. Interesantno je da stub političkih odnosa Le Drijan vidi u strateškom partnerstvu Francuske i Srbije, koje je zaključeno 2011. godine, a da je redovnost kontakata na najvišem nivou započela 2019. godine, a posebno rezultirala razvojem ekonomskih odnosa dve države. „Francuska je uz Srbiju kako bi podržala njeno zbližavanje EU, kroz političku podršku, ali i kroz konkretne aktivnosti kao što je stavljanje na raspolaganje ekspertskih kadrova srpskim vlastima kako bi pomogli u radu u oblastima od presudnog značaja za pregovore o pristupanju Evropskoj uniji“, naglasio je Le Drijan u govoru 16. decembra 2021. godine.
Da je Zapadni Balkan u fokusu pažnje Francuske i njenog predsedavanja EU, pored najavljene konferencije o Zapadnom Balkanu u junu 2022. godine, koja će se baviti „specifičnim problemima“ regiona, potvrđuju i informacije da će Francuska zajedno sa Nemačkom nastaviti saradnju oko dijaloga Beograda i Prištine. Ideja je da se nastavi inicijativa Angele Merkel iz aprila 2019. godine, koja je potekla u isto vreme kada je objavljena Strategija za Zapadni Balkana od strane Francuske. Na samom početku francuskog predsedavanja se može uočiti mobilizacija ka rešavanju problema regiona Zapadnog Balkana. Ovo se pre svega odnosi na dijalog Beograda i Prištine koji se u krugovima EU zvaničnika ocenjuje kao „komplikovan“ i „zahtevan“ u diplomatskom smislu. U ovom kontekstu interesantna je jedna izjava diplomate iz Brisela u kojoj se ističe da je Makron „posebno motivisan“ da uloži „svoj politički kapital u rešavanje blokada na Zapadnom Balkanu“. Le Drijan je u svom govoru pred srpskim ministrom spoljnih poslova naglasio podršku daljem dijalogu Beograda i Prištine u cilju „sveobuhvatnog i pravno obavezujućeg sporazuma“.
Otvaranje poglavlja sa Srbijom je stoga za ceo Zapadni Balkan konkretna ilustracija funkcionisanja nove metodologije, kao i podsticaj da se nastave reforme u oblasti vladavine prava. Iz govora Le Drijana prilikom zvanične posete Nikole Selakovića mogu se videti i obrisi francuskog delovanja na Zapadnom Balkanu u periodu predsedavanja EU. Bitno je da je tada još jednom potvrđena posebna zainteresovanost za Zapadni Balkan tokom francuskog predsedavanja Evropskom unijom. Regionalna stabilnost i prisustvo Francuske, odnosno EU, u „konsolidovanju dobrosusedskih odnosa i saradnje u regionu“ glavni su pravci delovanja. Nije u fokusu samo dijalog Beograda i Prištine, već je u planu i rad na rešavanju spora Bugarske i Sevrene Makedonije, kao i posvećivanje pažnje na dešavanja u Bosni i Hercegovini koja se ocenjuju kao kriza koja „vodi destabilizaciji regiona“. Aktuelna politička situacija u Bosni i Hercegovini privlači posebnu pažnju, pri čemu je Francuska izrazila podršku suverenitetu i integritetu Bosne i Hercegovine u skladu sa Dejtonskim/Pariskim sporazumom. Kada se sagledaju ovi ciljevi biće veoma interesantno videti kakva će rešenja Francuska i EU ponuditi regionu u narednih šest meseci, kao i u kakvom će odnosu sa glavnim globalnim akterima koji deluju u regionu (SAD, Rusija i Kina) biti njihove inicijative.
Trinaesto po redu francusko predsedavanje Savetom EU, ujedno je i prvo nakon 2008. godine. Prioriteti francuske politike, usled geopolitičkih okolnosti i kriza (ekonomska kriza, migratorna kriza, teroristički napadi, pandemija koronavirusa) značajno su izmenjeni. Uporedo i EU je izmenjena pridruživanjem novih članica, od kojih je značajan broj prošao duboke tranzicije da bi ušao u evrointegrativne procese i postao članica EU. U međuvremenu, evroskepticizam je porastao u zemljama članicama, što je još jedno bitno pitanje koje će francusko predsedavanje pokušati da amoritizuje isticanjem zajedništva i stavljanjem u središte pažnje mlade i nova radna mesta. Makron stoga nudi „oživljavanje kao odgovor na krizu“ s ciljem da se prepozna pripadnost Evropi i da se razvije moć koja će učvrstiti Evropu „da pravi sopstvene izbore u vojnom, tehnološkom i vrednosnom pogledu“. Zemlje Zapadnog Balkana su u ovom pogledu deo planova koji uključuju „suvereniju Ervopu“, što bi značilo nastavak razvoja dinamičnih odnosa Francuske i njenog, kao i evropskog, prisustva u političkom, ekonomskom i kulturnom smislu u regionu.
Ostavi komentar