Француска и covid-19: последице првог месеца пандемије

21/04/2020

Аутор: др Александра Колаковић

 

            У време док се лекари боре за животе људи, али и појављују прве назнаке смиривања пандемије, анализирају се последице и размишља о њиховом санирању. Промене су већ присутне у животима људи на свим континентима. Неки су изгубили посао или ће ускоро остати без посла, други по први пут раде од куће, деца и млади похађају виртуелне учионице, пословна и туристичка путовања су стопирана, лични контакт је замењен видео позивима путем разних апликација, значајно је умањен директни социјални контакт, а нове информације присутне у медијима већином су повезане са пандемијом коронавируса. Слике из филмова где се људи боре против  катастрофа како би спасили човечанство постале су део свакодневице модерног човека. Траума, лична и колективна, која ће остати као последица коронавируса након месец дана од проглашења пандемије још је магловита, док се убрзано размишља о политичким и економским последицама. Иако је откривена структура вируса, изолована антитела, начин на који се везује у организму и клиничка тела, научници широм света сада истражују шта изазива бурније реакције код пацијената, да ли се  ствара имунитет, зашто долази до диспаритета по регионима и државама, као и зашто више има оболелих мушкараца него жена. Стога је након месец дана потребно указати на досадашње последице пандемије и планове наредних активности.

Француска се на листи европских земаља које су погођене вирусом по броју заражених и преминулих нашла на трећем месту (иза Италије и Шпаније). За месец дана од проглашења пандемије пријављено је 152.894 случајева заразе, излечено је 36.578 особа, а преминуло 19.718 особа. Ове бројке чине Француску и четвртом државом на свету на листи оних које су  највише погођене коронавирусом. Процене су да је између два и шест милиона Француза заражено. Стога су присутне оцене да је након месец дана борбе са пандемијом француска нација још далеко од стварања колективног имунитета. Ипак, чињеница да се смањује број најтежих пацијената, говори у прилог да су мере које је спровела држава почеле да дају и прве резултате. Овде је пре свега реч о мери социјалне дистанце која се у Француској примењује већ месец дана. Током овог периода у Француској је кажњено 800.000 особа због непоштовања карантина или прописаних мера. Ипак и после месец дана наставља се борба против вируса, којом поред водећих политичара руководи и научно национално тело формирано за борбу против covid-19. Као и друге земље, на почетку епидемије Француска се суочила са несташицама заштитне опреме (маске, рукавице, скафандери и сл, пре свега ову несташицу је осетило становништво), као и са проблемима набавке респиратора и друге опреме. Од почетка епидемије једним делом измењен је начин организације и функционисања здравствене заштите грађана. Поред мера социјалне дистанце, изолације, самоизолације, рада од куће и ограниченог изласка на улицу ради куповине хране, лекова, физичке активности или помоћи другима, уведен је и интернет тест за откривање коронавируса, као једна од мера која би потенцијалне пацијенте брже упућивала надлежним лекарима.

Последица анализе броја преминулих од пандемије у Француској, јесте и анализа проблема и недостатака здравственог система. Реч је о почетним хипотезама да је у прошлости више пажње посвећивано развоју праксе изабраних лекара, што је омогућило одређене предности у достизању високог стандарда ефикасне здравствене заштите, али истовремено ослабило развој система болница и клиника, као и довело до  формирања недовољног броја епидемиолога и инфектолога, који чине прву линију медицинских радника у борби против коронавируса. Ипак, француски лекари су у ових месец дана пружили и значајне научне доприносе. Од 860 научних студија које су се спроводиле и спроводе у свету, 30 је у Француској, а већина њих испитује да ли и под којим условима лекови против еболе и маларије лече коронавирус. Француски научници су открили до сада непознате специфичности коронавируса, а у лабораторијама је започета потрага за најефикаснијим начинима лечења. У еминентном Пастеровом институту у Паризу ради се на проналажењу вакцине. Национално удружење дерматолога и венереолога указало је да кожне манифестације (црвенило, лезије на кожи, копривњача, изглед промрзле коже) јесу атипични симптоми коронавируса. Париска универзитетска клиника, Француски завод за трансфузију крви и Државни институт за здравље и медицинско истраживање започели су процес клиничког испитивања лечења covid-19 крвном плазмом (трансфузија плазме пацијената који су преболели covid-19 и која садржи антитела на пацијента који болује од covid-19). Под вођством доктора Дидије Раула, на југу Француске, на Медитеранском инфектолошком институту у Марсеју, над 1061 пацијентом примењена је терапија хидроксихлороквином. Овом методом 91,7% пацијената се успешно излечило у року од 10 дана, док је број преминулих у процентима 0,5%, а реч је о особама старости од 74 до 95 година. За ову методу лечења заинтересоване су и друге болнице у Француској, а др Раул је добио подршку председника Макрона и именован за члана националног научног тела које је формирано у циљу ефикасне борбе против вируса. Први месец пандемије у Француској, показао је да се политичари у значајној мери ослањају на мишљење медицинских стручњака, помоћ нових технологија и мењања здравствене праксе у ходу, као и да су отворени посебни фондови који ће помоћи научницима да дођу до нових открића како би се победио коронавирус. Као једна од последица пандемије забележено је чак 60% мање консултација код специјалиста и 40% мање посета лекарима опште праксе (изабраним лекарима), као и отказивање вакцинација деце и контрола оболелих од канцера. На основу поменутих података, преовлађује сумња да ће након епидемије у Француској бити великих последица по опште здравље становништва. Ово су проблеми који се могу очекивати и у другим земљама.

Појава коронавируса довела је до промене свакодневног живота и навика грађана Француске. У протеклих месец дана у Француској куповине у бутицима су мање за 86%, а продаја у пекарама за 39%. Састанци и рад од куће (одлазак у канцеларије умањен је за 59%), као и потребе становника да дане у карантину, изолацији и/или самоизолацији употпуне културним и забавним садржајима упутили су већину на интернет, дигиталне медије и виртуелну реалност. Апликације за видеоконференције су постале део пословног живота, а и настава и културни садржаји (обиласци музеја, играни и документарни филмови, позоришне представе, радио и телевизијске емисије) постали су доступни милионима људи, не само у Француској већ и целом свету. Сва администрација се обавља путем интернета и апликација, а приметно је да држава ради на усавршавању бројних апликација преко којих се грађани пријављују за помоћ, подносе захтеве за документа и друге услуге државне администрације. Пандемија је утицала и да држава подржи стварање нових апликација. Француска је покренула смартфон апликацију StopCovid која би на мобилним телефонима могла да прати контакте преносилаца вируса и да упозори кориснике ако дођу у контакт са преносиоцем коронавируса. У француској јавности су се већ покренуле дебате како ће увођење нових технологија, а посебно апликација за праћење контаката утицати на грађанске слободе. Француска влада је најавила да би ова апликација, заснована на bluethooth опцији, могла најраније да буде финализована крајем априла или почетком маја, а да би је грађани користили на добровољној основи. Пандемија је свуда, а посебно у француском друштву, обновила дискусије о људским правима, заштити и безбедности.

Месец дана након епидемије, власти у Француској поручују грађанима да борба још траје, као и да ће друштво морати да се навикне да живи са коронавирусом. Настојања са једне стране да се сачувају животи грађана, а са друге да се покрене економија, уводе Француску у нови циклус борбе против вируса. Емануел Макрон, француски председник, обратио се нацији 13. априла, месец дана након увођења ванредне ситуације и почетка спровођења првих мера које су имале за циљ заустављање коронавируса. Овом приликом навео је да Француска „пролази кроз тежак период“, као и да се виде резултати да епидемија посустаје, али ипак Француска није била спремна на овакву кризу. Одлучено је да се настави спровођење мера до 11. маја, када креће нова етапа, која ће подразумевати постепено враћање уобичајеним активностима и „нормалном“ животу, при чему је наглашено отварање обданишта, вртића и школа (осим виших школа), док ресторани, биоскопи и друга места остају затворена. Ипак, није јасно прецизирано када ће и у ком обиму Француска отворити своје границе. Очекује се и да већина Француза настави рад од куће, да ће се носити маске у јавном превозу, као и да се неће препоручивати летовања на удаљеним дестинацијама. Најављено постепено укидање карантина биће засновано на два принципа: заштита здравља грађана и осигуравање континуитета „живота нације“, при чему је економија у средишту пажње. Једно од контроверзних питања у француској јавности јесте наставак школске године, јер има потенцијал за развој другог круга  пандемије. Након месец дана, француске власти и експерти сматрају да ће у будућности главне мере остати социјална дистанца и поштовање хигијенских навика, као и да ће се наставити са тестирањем. До сада је у Француској била пракса да се изведе око 150.000 тестирања недељно, а циљ који је пред француским здравственим радницима јесте 500.000 тестираних до 11. маја. Како ће маске бити обавезне у јавном превозу биће подељено 17 милиона комада у наредном периоду. Додатну забринутост, иако није потврђено да се covid-19 преноси путем воде и хране, изазвала је информација да је градска лабораторија у Паризу пронашла трагове коронавируса на 4 од 27 тачака у мрежи техничке воде париског водовода, која се узима из Сене и канала, ради заливања паркова, чишћења улица и рада декоративних фонтана.

            У Француској су већ након месец дана кризе изазване коронавирусом направљене озбиљне процене економских последица. Такође, и у другим државама пре свега се настоје сагледати последице и предвиђа се највећа рецесија, која неће погодити само Француску, Италију, Шпанију или Грчку, већ и Немачку, Велику Британију, САД као и читаву светску привреду. Стога се о комплексностима проблема и проналазак решења пред министрима финансија и државницима читавог света у овом тренутку може само нагађати. Француски премијер Едуар Филип, као и већина економских експерата оцењују да ће економска криза бити „брутална“ и највећа у Француској од Другог светског рата. Према истраживањима спроведеним у Француској након месец дана борбе против пандемије коронавируса економске активности су смањене за 36%, у индустрији за 43%, грађевини за 88 %, док су највећи губици у хотелијерству и угоститељству где је смањена активност 90%. Процењује се да ће БДП бити умањен за 8%. У Француској је 9,6 милиона запослених тренутно делимично незапослено или скоро сваки други запослени у приватном сектору. Већином је реч на парцијалном плаћеном одсуству. Француска држава је планирала буџет од 24 милијарде евра за ове раднике, при чему је планирано 300 милијарди за покриће банкарских кредита 130.000 предузећа. Упоредо, у Фонд солидарности пристижу захтеви за пословну помоћ за шта је обезбеђено 7 милијарди евра. Министарство рада Француске се нада да ће се ситуација на тржишту рада поправити како се мере буду ублажавале од 11. Маја када се један део радника враћа на посао, при чему се послодавцима саветује да што пре пронађу тржишта где би могли да пласирају своје производе или да пружају своје услуге. Израђени су водичи за сваки привредни сектор (укупно 31) у циљу давања препорука послодавцима о начину рада, поштовању сигурности и здравља радника. Национални фонд за помоћ породицама исплатиће готово милијарду евра за помоћ породицама са малим примањима. Ова мера обухвата 4,1 милиона домаћинстава и 5 милиона деце. Најугроженијим грађанима ће бити исплаћено по 150 евра помоћи, а додатно још по 100 евра за свако дете. Тако ће прималац солидарног додатка који живи сам или у брачном пару са двоје деце добити 350 евра, а помоћ за децу обезбеђена је и за породице које не користе овај додатак. Посебан проблем за Париз и Француску било је збрињавање 64.000 бескућника током пандемије. Доњи дом француског парламента одобрио је, у току ноћи 17. на 18. април 2020. године, 110 милијарди евра за спас економије. Реч је о предлогу Закона кризног буџета (који је потребно да одобри и Сенат), који предвиђа исплату бонуса медицинском особљу, помоћ радницима, угроженим породицама и предузећима. Посебна пажња посвећена је стратешки важним индустријама за Француску као што су ваздухопловна индустрија и производња аутомобила, које су претрпеле велике губитке у протеклих месец дана.

Непуних месец дана од проглашења пандемије дошло је и до договора земаља чланица ЕУ, које је француски министар финансија Бруно Ле Мер оценио као најважнији економски план у историји ЕУ. Министри финансија земаља чланица ЕУ постигли су договор за који верују да ће обезбедити сигурност за радна места, за мала и средња предузећа и државе које су и у ранијем периоду биле у финансијској кризи. Реч је о пакету помоћи вредном 500 милијарди евра за европске земље, које су тешко погођене пандемијом. Планиране су предострожне кредитне линије из ESM фонда (до 240 милијарди евра), као и посебан кредитни програм Европске инвестиционе банке (од 200 милијарди евра) за компаније. За раднике је планирано 100 милијарди евра, као посебан Sure програм Европске комсије. Ипак, упркос овим важним одлукама и позиву Европске централне банке да се одобри пакет помоћи од 1.500 милијарди евра, није постигнут договор око заједничког задуживања путем такозваних корона-обвезница. Десетак дана након што је Емануел Макрон изјавио да ће се Француска „борити за Европу солидарности”, што су пренеле и три италијанске новине,  девет држава се сагласило о задуживању на евопском нивоу, док су четири, међу којима је и Немачка, биле против.

Пандемија коронавируса постала је не само испит европске солидарности већ и мотор геополитичких промена. Након месец дана кризе изазване пандемијом коронавируса у Француској су актуелна сагледавања односа Кине и Француске, односно, Кине и других држава. Након што је на сајту амбасаде Кине у Паризу објављен текст под називом „Писмо једног дипломате“ у коме је наглашено да су у западним земљама допустили да старији људи уласком епидемије у старачке домове изгубе живот, дошло је до дипломатских варница између Париза и Пекинга. Као аутор овог текста наведен је кинески амбасадор Лу Шаје, који је позван на разговор у Министарство спољних послова Француске. Званична Кина сматра да је дошло до неспоразума. Истовремено, САД и Велика Британија су довеле у питање транспаретност Кине у вези избијања епидемије, а Емануел Макрон је речима „догодиле су се ствари о којима се не зна“ довео у питање реаговање Кине на избијање епидемије,  при чему је на питање новинара да ли је кинески одговор на епидемију открио слабости западних земаља и њихових демократија истакао да нема поређења између „отворених друштава и оних у којима се истина потискује“. Ипак, званични став Француске јесте да нема доказа да је вирус настао у лабораторији у Вухану. Иначе, Француска је 2004. године са Кином потписала споразум о оснивању истраживачке лабораторије за заразне болести највишег – био сигурносног нивоа 4 у Вухану (у складу с француским декретом који је потписао Мишел Барније, тада министар спољних послова Француске). Лабораторија описана као „главни елемент француско-кинеске сарадње у домену превенције и борбе против инфективних болести“ изграђена је 2011. године, а последња француска дипломатска посета лабораторији била је 24. јануара 2018. године. Тада су се састали руководиоци лабораторије и француски експерт (који има саветодавну функцију) са француским конзулом у Вухану. Француски министар спољних послова, Жан Ив Ле Дријан, након месец дана од проглашења пандемије, оценио је да пандемија коронавируса продубљује постојеће поделе у свету, кинеско-америчко супарништво и слаби мултилатерализам. У овом смислу Ле Дријан је оценио да се чини како се САД повлаче или оклевају да да преузму улогу вође на светском нивоу, што компликује сваку заједничку акцију у светској политици и охрабрује тежње Кине да то постане, при чему је нагласио да у игри суперсила Европа мора бити један од лидера, а не да се бави преиспитивањем саме себе. Француски министар оценио је да понекад Кина игра на карту поделе унутар Уније.

За Србију и друге земље Западног Балкана, које имају стратешки план придруживање Европској унији, посебно је интересантно како ће се последице пандемије коронавируса рефлектовати на односе унутар Европске уније, дакле, Француске и других држава, као и на односе са државама региона. Иако су се дисонантни тонови и разлике, посебно између северних и јужних земаља, као и потреба реформе ЕУ, уочене и пре појаве вируса covid-19, посебна криза настала је када је дошло до катастрофе у Италији, а потом и Шпанији, као и великих жртава и у Француској, односно настојања да се заједнички одговори на политичке, економске и здравствене аспекте и последице кризе. За сада је извесно да пандемија мења календар бројних догађаја од политичких, до културних и спортских у целом свету, а и функционисање Европске уније у овом погледу није изузетак. Самит у Загребу, који је планиран за почетак маја 2020. године и од кога се очекивало да одреди пут региона ка Европској унији, одложен је за јун, ако развој ситуације буде дозволио да до окупљања дође, а ако не, онда ће се одржати видеоконференција. Корпус битних одговора на питања како ће тећи даљи процес придруживања, као и разматрање социјално-економских тема, климатских промена, као и заједничких безбедносних изазова ЕУ и Западног Балкана одложени су за неколико месеци, али ће сигурно и сагледавање свих последица пандемије и промене које ће она изазвати у међународним односима одредити и домете овог очекиваног и одложеног самита.

Када је реч о Француском интересовању за Србију и регион, приметно је и да пандемија утиче на билатералне односе две државе. Након помоћи из Кине и Русије, почетком априла месеца дошло је до телефонског разговора председника Француске и Србије, у коме је једна од тема била помоћ француске у сировинама за производњу лекова који се примењују у лечењу о оболелих од коронавируса. На основу саопштења за медије сазнајемо и да је разговарано и о евроинтеграцијама. Треба се подсетити да је на безбедносној конференцији у Минхену, пре пандемије, средином фебруара 2020, француски председник Емануел Макрон говорећи о ЕУ интеграцијама региона Западног Балкана рекао да Србија већ пет година води преговоре о чланству у Европској унији, а да су европске инвестиције недовољно видљиве у односу на кинеске и руске. Опет је потврдио промену политике Француске према региону и истакао да Европска унија мора да инвестира много више него до сада у инфраструктуру, културу, знање језика, ако жели да усидри Балкан у Европу. Макрон се и пре кризе посебно залагао за реформу ЕУ, наглашавао да отварање преговарачких поглавља, када је реч о новим чланицама, не мења живот људи, стога се залагао и за нову методологију проширења. Овим интересовањем за Србију у јеку епидемије, Француска се јасно определила да настави спровођење Стратегије прокламоване крајем априла 2019. године, а који подразумевају увећано политичко, економско и културно присуство Француске у региону.

 

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања