Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Шести Акциони програм за животну средину (ЕАП) завршен је у јулу 2012. године, али су се многе мере и акције које су покренуте у оквиру тог програма и даље спроводиле након овог датума. У завршној процени Шестог ЕАП-а закључено је да је програм „донео одређене користи за област животне средине и обезбедио свеобухватно стратешко усмерење за политику заштите животне средине“. Међутим, упркос поменутим достигнућима, неодрживи трендови су и даље присутни у четири приоритетне области: климатске промене, природа и биодиверзитет, животна средина, здравље и квалитет живота, природни ресурси и отпад.
Коначна оцена Шестог ЕАП-а која је уследила одмах по његовом завршетку, указала је на неке недостатке. То је, између осталих, један од разлога да у наредном Акционом програму ЕУ за заштиту животне средине (Седми ЕАП) остваривање претходно дефинисаних циљева захтева пуну посвећеност држава чланица и релевантних институција Уније.
То такође значи да акције, односно, конкретне активности за остваривање приоритетних циљева из Седмог ЕАП-а треба да се спроводе на различитим нивоима управљања, у складу с начелом супсидијарности. Са тим у вези, транспарентно ангажовање невладиних актера је изузетно важно како би се осигурао успех Седмог ЕАП-а.
Током протеклих деценија Европска унија је успоставила широк спектар еколошких закона. Као резултат тога, значајно је смањено загађење ваздуха, воде и земљишта. Законодавство о хемикалијама је модернизовано, а употреба многих токсичних или опасних супстанци је ограничена. Данас грађани ЕУ уживају у једним од најбољих квалитета воде на свету, а преко 18% територије ЕУ је проглашено заштићеним подручјима природе. Међутим, многи изазови и даље постоје и они се морају решавати заједно на кохерентан начин.
Постоји значајан простор за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште и повећање енергетске и ресурсне ефикасности у Унији. То ће олакшати притисак на животну средину и довести до повећања конкурентности и радних места кроз уштеде трошкова захваљујући већој ефикасности, комерцијализацији иновација и бољем управљању ресурсима. Да би се овај потенцијал могао остварити, свеобухватнија политика Уније о климатским променама треба да препозна да сви сектори економије морају допринети борби против климатских промена.
Политика ЕУ у области заштите животне средине треба да настави да се ослања на солидну базу знања и треба да обезбеди да се докази на којима се заснива креирање ове политике, укључујући случајеве у којима се примењује принцип предострожности, могу боље разумети на свим нивоима.
Циљеви политике заштите животне средине и климатске политике треба да буду подржани адекватним инвестицијама, а средства треба да се троше ефикасније у складу са тим циљевима. Интеграција политике заштите животне средине у све релевантне области политике је неопходна како би се смањили притисци на животну средину који су резултат политика и активности других сектора.
Одговарајућа комбинација инструмената омогућила би предузећима и потрошачима да боље разумеју како њихове активности утичу на животну средину. Такви политички инструменти укључују: економске подстицаје, тржишне инструменте, захтеве за информацијама, као и добровољне алате и мере за допуну законодавних оквира и за укључивање заинтересованих актера на различитим нивоима.
Седми ЕАП ступио је на снагу у јануару 2014. године и односио се на период до 31. децембра 2020. године. Овај програм поставио је следеће приоритетне циљеве: 1. да се заштити, очува и унапреди природни капитал Уније; 2. да се Унија претвори у ресурсно ефикасну, зелену и конкурентну економију с ниским уделом угљен-диоксида; 3. да се заштите грађане Уније од притисака и ризика везаних за животну средину и здравље; 4. да се максимизирају користи од еколошког законодавства Уније побољшањем имплементације; 5. да се обезбеде инвестиције за политику заштите животне средине и климатску политику; 6. да се побољша интеграција политике заштите животне средине и усклађеност са другим политикама; 7. да допринесе јачању одрживости градова у Унији; 8. да повећа ефикасност Уније у решавању међународних питања везаних за животну средину и климу.
Многи еколошки изазови су глобални и могу се у потпуности решити само кроз свеобухватни глобални приступ, док други еколошки изазови имају јаку регионалну димензију. То захтева сарадњу са партнерским земљама, укључујући суседне земље. Зато је један од циљева Седмог ЕАП-а да подржи спровођење обавеза на међународном нивоу, преузетих на Конференцији Уједињених нација о одрживом развоју 2012. године (чији је један од циљева трансформација глобалне економије у инклузивну и зелену економију).
Седми ЕАП био је заснован на принципима предострожности, превентивног деловања и исправљања загађења на извору као и на принципу загађивач плаћа. Очекивало се да допринесе високом нивоу заштите животне средине и побољшању квалитета живота и благостања грађана. Релевантне институције Уније и државе чланице су одговорне за предузимање одговарајућих мера, у циљу остваривања приоритетних циљева утврђених у Седмом ЕАП-у.
Седми Акциони програм за животну средину (ЕАП) посматра ствари дугорочно и поставља визију где жели да Унија буде до 2050. године у погледу заштите животне средине: „2050. године живимо добро, у еколошким границама планете. Наш просперитет и здрава животна средина произилазе из иновативне, кружне економије у којој се ништа не расипа и где се природним ресурсима управља одрживо, а биодиверзитет се штити, вреднује и обнавља на начине који унапређују отпорност нашег друштва.“
Четири предуслова треба испунити да би се ова визија и остварила. То су: боља имплементација закона, боље информисање побољшањем базе знања, већа и мудрија улагања у политику заштите животне средине и климатску политику, пуна интеграција еколошких захтева у друге политике.
Европска комисија је била задужена да осигура да се имплементација релевантних елемената Седмог ЕАП-а прати у контексту редовног процеса мониторинга Стратегије Европа 2020. Овај процес је заснован на индикаторима Европске агенције за животну средину о стању животне средине, као и на индикаторима који се користе за праћење напретка и циљева везаних за животну средину и климу, као што су климатски и енергетски циљеви, циљеви биодиверзитета и ефикасност. Комисија је, такође, задужена да спроведе коначну евалуацију Седмог ЕАП-а. Та евалуација се заснива, између осталог, на извештају Европске агенције за животну средину о стању животне средине. Комисија након тога подноси извештај Европском парламенту и Савету на основу претходне евалуације.
Евалуација Седмог ЕАП-а показује да овај програм пружа стратешки оквир који је успешно успоставио наратив да је политика заштите животне средине покретач зеленог раста, здраве планете и пораста благостања за грађане. Поседовање референтног документа на нивоу ЕУ који су сви актери прихватили допринео је већој кохерентности и посвећености остварењу циљева како ЕУ, тако и држава чланица.
У оквиру Седмог ЕАП-а, повећана је општа свест о чињеници да заштита животне средине иде руку под руку са одрживим економским моделом који ствара радна места и просперитет. Политика заштите животне средине ЕУ еволуирала је од циљаних регулаторних интервенција на интеграцију еколошке димензије у друге секторске политике са широм перспективом одрживости, као што су пакет циркуларне економије, климатски и енергетски оквир 2030, стратегија биоекономије и план одрживог финансирања. Консензус изграђен око Седмог ЕАП-а помогао је Европи да говори једним гласом у глобалном контексту мултилатералне сарадње, имајући у виду Агенду 2030 за одрживи развој и Париски споразум за борбу против климатских промена.
Редовно извештавање о стању животне средине у Европи указује на нека побољшања. ЕУ је испунила своје циљеве за гасове са ефектом стаклене баште и обновљиве изворе енергије за 2020. и дефинисала је амбициозне циљеве за 2030. Потребни су даљи напори да би се испунили циљеви енергетске ефикасности. Комисија је представила своју визију ажуриране стратегије биоекономије ЕУ и климатски неутралне економије ЕУ до 2050. године у складу са Париским споразумом. Пословање има користи од циркуларне економије, средства јавног и приватног сектора за климу и животну средину се повећавају, управљање шумама је одрживије, а квалитет воде за купање се побољшава.
Међутим, велики изазови остају, а појављују се нови. Суочавамо се са глобалном еколошком кризом. Документ Комисије Ка одрживој Европи до 2030. препознаје еколошки дуг као главни европски дефицит одрживости. Ова еколошка криза има директан утицај на здравље појединаца. Многи градови у Европи не испуњавају опште договорене и правно обавезујуће стандарде квалитета ваздуха. ЕУ није успела да испуни циљ да се заустави губитак биодиверзитета до 2020. Заустављање ових негативних трендова захтева пре свега континуиране напоре на примени постојећег законодавства. Иако акција има цену и захтева снажне колективне напоре, цена неактивности и повезане друштвене последице би била много већа.
У овом контексту, Седми ЕАП је одиграо важну улогу у обезбеђивању алата за креирање политике животне средине у Европи. Евалуација Седмог ЕАП-а наглашава главна достигнућа и недостатке овог програма. У њој је идентификован низ вредних лекција за будуће акционе програме заштите животне средине. Иако је било напретка у целини, постоји јасна потреба за даљом посвећеношћу.
Поседовање стратегије за креирање еколошке политике ЕУ даје додатну вредност овом програму. Седми ЕАП се сматра солидном стратегијом која има изражене везе са националним стратегијама заштите животне средине. Многе државе чланице су узеле Седми ЕАП као нацрт за сопствене стратегије животне средине или специфичне мере у тој области. Као резултат тога, Седми ЕАП је помогао да се обезбеде предвидљивије, брже и боље координисане акције у политици животне средине.
Седми ЕАП је формулисан као део широког процеса консултација и усвојен је у редовном законодавном поступку (поступак саодлучивања). Ово је резултирало већим прихватањем различитих заинтересованих страна. Међутим, овај ниво активног учешћа пре доношења програма, није се одржао током читавог трајања Седмог ЕАП-а. Седми ЕАП био је у великој мери кохерентан са политичком агендом како у Европи тако и широм света. Међутим, може се рећи да је било простора да се више учини како би се еколошка питања интегрисала у друге области и политике ЕУ.
Остави коментар