Dunavski region kao tačka saradnje zemalja

Autor: Bogdan Kukić

Dunav je, nakon Volge, druga najduža i druga vodom najbogatija reka. Dunav je najznačajnija evropska reka i predstavlja evropski saobraćajni Koridor 7. Dunav je, deo transevropskog plovidbenog sistema Dunav-Rajna-Majna, koji spaja istok i krajnji zapad Evrope. Ovaj transevropski plovidbeni sistem je dugačak čak 3504km, i svojom dužinom spaja Severno more sa Crnim morem. Dunav izvire u Švarcvaldu u Nemačkoj, dugačak 2850 km, protiče kroz nekoliko glavnih centralnoevropskih gradova, pre nego što se ulije u Crno more.

Danas protiče ili čini granicu između 10 država, a to su redom od izvora prema ušću: Nemačka ( 7,5% ), Austrija (10,3% ), Slovačka ( 5,8% ), Hrvatska ( 4,5% ), Srbija (10,3%), Bugarska (5,2%), Rumunija (28,9%), Moldavija (1,7%) i Ukrajina (3,8%).

Kroz Srbiju, Dunav teče u dužini od 588 kilometara, od Bezdana do Prahova i karakterišu ga energetski potencijali, blizina univerzitetskih centara, predeli nedirnute prirode, putevi vina, sudari imperija i prestonica kroz istoriju, put rimskih imperatora, tragovi iz neolita i više srenjovekovnih tvrđava ( među kojima je Golubačka tvrđava, koja se smatra najlepšom na celom toku Dunava).

Dunav je plovan celim svojim tokom kroz Srbiju, dok mu se u Srbiji ulivaju Drava, Tisa, Tamiš, Velika Morava i Timok i Nera. Dunavski region je heterogena oblast u ekonomskom, religijskom, kulturološkom i ekološkom smislu. Region se značajno promenio, sa proširenjima EU i to u tri talasa, najvećem 2004. , pa 2007. i konačno 2013. godine ulaskom Hrvatske. Dunavski region predstavlja najinternacionalniji rečni sliv u svetu i najvećim svojim delom je na prostoru EU. Dunav je na ovaj način EU otvorilo prema njenim bliskom susedima, regionu Crnog Mora, Južnoj Kavkaziji i Centralnoj Aziji.

Ovo je stvorilo potrebu da se formira strategija EU za Dunavski region, po uzoru na već formiranu strategiju za Region Baltičkog mora. Strategija je bila neophodna , jer Dunavski region pokriva jednu petinu prostora EU, a u njemu živi preko 100 miliona ljudi, pa je samim tim blagostanje ljudi koji žive u Dunavskom regionu neraskidivo povezano sa Unijom u celini. Mnogi problemi koji danas opterećuju države ne poznaju nacionalne granice poput: poplava, transportnih veza, trenutno aktuelne izbegličke krize, zaštite životne sredine, bezbednost, borba protiv terorizma, energetski problemi, jednostavno zahtevaju jedan nadnacionalni odgovor i zajednički pristup prevazilaženju istih.

Strategijom Dunavskog regiona obuhvaćene su zemlje kroz koje Dunav teče i zemlje koje imaju prilaz njemu, pa se strategija bavi: Nemačkom ( Baden-Vitemberg i Bavarska), Austrijom, Češkom Republikom, Slovačkom Republikom, Mađarskom, Slovenijom, Hrvatskom, Bugarskom, Rumunijom u okviru EU i Republikom Srbijom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Repulikom Moldavijom i Ukrajnom (ali samo regije uz Dunav).

U Dunavskom regionu postoji potreba za povezivanjem ljudi, njihovih potreba i ideja, slobodnim kretanjem kako ljudi, tako i kapitala. Obezbeđivanje jeftine energije moguće je zahvaljujući prirodnom bogatstvu samog Dunava i njegovog podunavlja. Ovde treba posebno naglasiti zelenu energiju u vidu hidroelektrana, bio-mase, energije sunca i sl. Ovo je pogotovo začajno jer je na taj način rast i održiv razvoj, u skladu sa zahtevnim propisima o zaštiti životne sredine, u čemu EU ima dominantnu ulogu u svetu.

Zajednički rad među državama Dunavskog regiona je neophodna kako bi se minimizirali rizici i katastrofe kao što su industriske nezgode, velesuše i poplave ( kao poplava biblijskih razmera koja je zadesila Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu 2014 godine). Saobraćajne veze koje su u našoj zemlji na žalost u dosta lošem stanju, što zbog sankcija i dugogodišnjeg neulaganja, pa i velike korumpiranosti predhodnih godina, što zbog bombardovanja Srbije i uništenja velikog broja mostova, saobraćajne veze moraju biti modernizovane a pristup internetu i komunikacijama značajno poboljšan. Ukoliko bi se strategija uspešno implementirala, Dunavski region bi mogao da postane sigurno područje, gde se sukobi, diskriminalizacija i kriminal rešavaju na efikasan demokratski način.

Na taj način do 2020. svi građani Dunavskog regiona imaju veću šansu za visoko obrazovanje, sigurno zaposlenje i prosperitet u sopstvenim domovinama. Tako bi Dunavski region postao pravi moderni region 21. veka, koji bi bio jedan od najaktuelnijih za življenje, pa samim tim i jedan od ekonomski najprosperitnijih u Evropi.

Učešćem u strategiji Srbiji se otvaraju velike šanse počev od ekonomskih, zaštite životne sredine, unapređenja zastarele transportne infrastrukture, kao i unapređenja bilateralne i multilateralne saradnje sa svim zemljama dunavskog sliva. Još od samog početka, pripreme strategije, Republika Srbija je učestvovala partnerski, potpuno ravnopravno i u izradi same strategije, sa drugim članicama Dunavskog regiona, odnosno pojedinim državama iz EU. Novi koncept makro-regionalne saradnje, koji je ostvaren kroz izradu Dunavske strategije, Republici Srbiji u dužem periodu i nešto širem kontekstu, pomaže pri jačanju demokratije, ekonomskom prosperitetu, vladavini prava i znatno boljim odnosima u regionu.

Dunavska strategija je opisana u dva dokumenta i to;

1. Saopštenje Evropske komisije drugim institucijama EU i

2. Akcioni plan koji predstavlja dopunu saoštenja

Strategija EU za Dunavski region ima četiri stuba (ili cilja) i 11 prioritetnim oblasti. Četiri cilja predstavljaju samu suštinu, šta se želi ostvariti kroz implementaciju strategije na teritoriji celog Dunavskog regiona.

Ti ciljevi su sledeći¹;

Povezivanje Dunavskog regiona

Unapređenje mobilnosti i kombinatornosti

1. Unutrašnjim plovnim putevima

2. Drumskim, železničkim i vazdušnim vezama

Podsticanje održive energije
Promovisanje kulture i turizma, kontakata među ljudima

Zaštita životne sredine Dunavskog regiona

Restauracija i održavanje kvaliteta voda
Upravljanje rizicima životne sredine
Zaštita bioloških vrsta, pejzaža i kvaliteta vazduha i zemljišta

Izgradnja prosperiteta u Dunavskom regionu

Razvoj društva znanja kroz naučna istraživanja, obrazovanje i informacione tehnologije
Podrška konkurentnosti preduzeća, uključujući i razvoj klastera
Ulagane u ljude i veštine

Jačanje Dunavskog regiona

Jačanje institucionalnih kapaciteta i saradnje
Zajednički rad na promovisanju bezbednosti i borbe protiv organizovanog i ozbiljnog kriminala

Povezivanje Dunavskog regiona

Ova tačka naročito se odnosi na nekoliko strateški bitnih segmenata, a koje podrazumevaju sinergiju u naporima, investicijama, sistemskom pristupu i sinhronizovanom delovanju ne samo međunarodne zajednice i EU, nego i pojedinačnih država. Prevashodno se ti napori odnose na pobošljanje uslova, protoka, brzine, kvaliteta i bezbednosti transporta uz poštovanje ekoloških odredbi, jer se na taj način dolazi do efikasnijeg i delotovornijeg prevoza nego što je to na druge „konvencionalne“ načine (železnica, drumski saobraćaj, vazdušni saobraćaj). Povezivanje se takođe odnosi i na kulturu, turizam i druge neslućene potencijale.

Zaštita životne sredine Dunavskog regiona

Brojni akcioni planovi i zvanične strategije, između ostalog, podvlače nekoliko bitnih ekoloških aspekata: zaštitu biljne i životinjske raznovrsnosti, imajući u vidu da pojačani pritisak na floru i faunu u okolnostima današnjeg poslovanja i povećanog prisustva industrije i pratećih derivata, negativno utiče na opšti život i zdravlje stanovništva, pre svega. Takođe, cilj je zajedničkom strategijom minimalizovati opasnoste od rizika i prirodnih katastrofa (poput poplava) i utanačiti jasno i precizno definisanu, a delotvornu taktiku odbrane od strane EU. Posebno mesto u svim dokumentima strategijskog tipa i naddržavnim konceptima zauzima i kvalitet vode, kao jedno od pitanja koje postaje sve aktuelnije i koje po svojoj problematici, imajući u vidu dinamične okolnosti proizvodnje i odsustvo jasne kontrole, od akutnog, postaje hronično.

Izgradnja prosperiteta u Dunavskom regionu

U svim dokumentima, podjednak značaj, priortet i pažnja, kao ekološkim pitanjima, posvećuje se i pitanju izgradnja ambijenta poverenja u Dunavskom regionu, gde se kao ključne reči ističu podsticanje, negovanje i stimulisanje inovativnosti, kulture znanja i ulaganja. Takođe, ističe se potreba da se kroz klastere, razna esnafska udruženja i formalne, neformalne ili poluformalne poslovne alijanse poboljšaju performanse poslovanja, ali i da se poboljša i unapredi saradnja sa, u pojedinim državama, tradicionalno inertnim i nezainteresovanim institucijama i javnim sektorom, čija bi obaveza morala biti da prepozna potencijale Dunavskog regiona i poslovanja u istom.

Jačanje Dunavskog regiona

Poseban problem predstavlja što je u periodu posle pada Berlinskog zida, došlo i do dramatičnih političkih i socioloških potresa i u Dunavskom regionu, a većina članica koja se oslanja na ovu reku nalazi se u Evropskoj uniji. Međutim, u EU su ulazili u različitim fazama i trenucima, a njihova unutrašnja pitanja, problemi i situacije su raznolike i variraju od veoma uređenih do veoma nestabilnih i nesigurnih. Zato je neophodno uspostaviti zajednička pravila, sinhronizovano delovanje u borbi protiv korupcije, inertne i spore vlasti, nedostatka pravnih regulativa, nepoštovanja istih ili drugih okolnosti koje stopiraju i usporavaju razvoj tržišta i funkcionisanje čitavog regiona. Kao neke od mera koje se nameću kao logične u strategijskim dokumentima, između ostalog se navodi i uvođenje obaveze da je potrebno najviše četiri nedelje za rad i registraciju firmi, uspostavljanje mera za smanjenje prekomerne birokratije, uspostavljanje efikasnije razmene informacija između relevantnih faktora i borba protiv organizovanog kriminala kao pošasti koja uspeva na plodnom Dunavskom tlu.

Kako bi se što bolje realizovali navedeni ciljevi, definisano je 11 prioritetnih oblasti i to²:

Prioritetna oblast 1a . dunavske strategije -Unapređenje mobilnosti i intermodalnosti: unutrašnji plovni putevi. Ova prioritetna oblast je kordinirana od strane Austrije i Rumunije.
Prioritetna oblast 1b dunavske strategije – Unapređenje mobilnosti

i intermodalnosti – železničkog, drumskog i vazdušnog saobraćaja. Ova prioritetna oblast je koordinirana od strane Slovenije i Srbije.

Prioritetna oblast 2 dunavske strategije – Promovisanje održive energije. Ova prioritetna oblast je koordinirana od strane Mađarske i Češke.

Prioritetna oblast 3 dunavske strategije – Promocija kulture i turizma, i kontakt među ljudima. Ova prioritetna oblast je koordinirana od strane Bugarske i Rumunije.

Prioritetna oblast 4 dunavske strategije -obnavljanje i održavanje kvaliteta voda. Ova prioritetna oblast je koordinirana od strane Mađarske i Slovačke.

Prioritetna oblast 5 dunavske strategije – Upravljanje ekološkim rizicima Ova prioritetna oblast je koordinirana od strane Mađarske i Rumunije.

Prioritetna oblast 6 dunavske strategije – očuvanje biodiverziteta, pejzaža i kvaliteta vazduha i zemljišta. Ova prioritetnaoblast je koordinirana od strane Bavarske (Nemačka) i Hrvatske.

Prioritetna oblast 7 dunavske strategije – Razvoj društva znanja (istraživanja, obrazovanje i IKT).Ova prioritetna oblast je koordinirana od strane Slovačke i Srbije.

Prioritetna oblast 8 dunavske strategije – Podrška konkurentnosti preduzeća. Ova prioritetna oblast je koordinirana od strane Baden-Virtemberga (Nemačka) i Hrvatske.

Prioritetna oblast 9 dunavske strategije – Ulaganje u ljude i veštine. Ova prioritetna oblast je koordinirana od strane Austrije i Moldavije.

Prioritetna oblast 10 dunavske strategije – Poboljšanje institucionalnih kapaciteta i saradnje. Ova prioritetna oblast je koordiniran od strane Austrije i Slovenije.

Prioritetna oblast 11 dunavske strategije – Zajednički rad u cilju bezbednosti i borbi protiv organizovanog kriminala. Ova prioritetna oblast je koordinirana od strane Nemačke i Bugarske.

Literatura