Досије ИСЛАНД

Аутор: Данило Копривица, политиколог

—————————————

https://www.youtube.com/watch?v=kl65Jwb_BEQ

——————————————–

Досије ИСЛАНД, зашто баш САД?

Зато што су ови избори без избора, који су нам од Запада као народу и као грађанима наметнути, на Исланду већ одавно разрешени.

Зато што су и они утеривани у НАТО и са разних страна уцењивани да раде у корист своје штете. А одговорили су реално могућим али сувереним и одрживим одлукама.

Зато што је овај поносни народ из земље ватре, леда и нереда ради успостављања реда већ дао исправан одговор на питања која и нас као друштво муче и о којима ја овде већ годинама причам.

Зато што ћемо причајући о Исланду, недовољно упућени, схватити колико заправо имамо шта да научимо.

————————————————

Исландска Слободна Држава, формирана је 930. када су локалне вође основале Алтинг (веће), званично најстарију народну скупштину на свету. Средином 13. века острво постаје прво делом Норвешке Краљевине, потом Калмарске Уније, а од прве половине 16. века и Данске. 1918. острво обнавља своју независност као новооснована Краљевина Исланд. Референдумом грађана из 1944. земља је постала парламентарна република.

Исланђани су доминантно лутерани (89%). Католика је тек 2% а у траговима су остале религиозне скупине, попут припадника германског неопаганизма – Асатру. Лутеранство је постала званична религија острва 1550. када је католичанство забрањено а имовина цркве је секуларизована. Народна црква Исланда, званично Евангеличко лутеранска црква Исланда, има статус државне цркве.

На овом некад готово изолованом острву површине 103.000 км2, на коме данас живи око 360.000 становника, од чега 130.000 у главном граду Рејкјавику, говори се исландски језик. А један од најпознатијих симбола исландске културе су средњовековне исландске саге, а посебно збирка Саге о Исланђанима. Читање и поклањање књига има готово култни статус.

Према Глобалном извештају Светског економског форума (WEF) о родној (не)равноправности за 2022. Исланд је још једном проглашен родно најравноправнијом земљом света. Исланд је, према последњем извештају, смањио више од 90% свог родног јаза и на врху је листе од 146 земаља. И то дванаесту годину заредом.

—————————————————————————————–

ХРОНОЛОГИЈА РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ

1850. изједначена су наследна права мушкараца и жена.
1851. удовице и неудате жене добијају локално право гласа.
1852. жене старије од 40 година стекле су опште право гласа.
1853. исландски парламент је добио прву изабрану посланицу.
1854. Исланд је постао прва земља света која је легализовала право на абортус.
1855. изабрана је прва градоначелница на острву.
1856. одржан је штрајк 90% свих Исланђанки уз велики улични протест око 25.000 жена у Рејкјавику.
1857. изабрана је прва непосредно бирана председница државе на свету, задржавши се на тој дужности пуних шеснаест година (1980‒1996).
1858. изабрана је прва исландска премијерка. И прва јавно декларисана хомосексуална особа на тој позицији.
1859. одржан је марш против сексуалног насиља и неравноправности, назван „Жене узвраћају ударац“, уз учешће 50.000 жена тј. 1/3 укупне женске популације на острву.
1860. за бискупа је изабрана прва жена у историји Народне цркве Исланда.

Више о овој теми: https://www.kcns.org.rs/agora/island-ostrvo-hrabrih-zena/

————————————————————————————-

ИСЛАНД И НАТО

Упркос противљењу хиљада људи на улицама Рејкјавика, 30. 3. 1949. Парламент доноси резолуцију о прикључењу земље НАТО, чиме се ова острвска земља сврстала у ред оснивача ове организације. 1951. САД званично преузима поморску базу Кефлавик, која је коришћена и током Другог светског рата. Током дугог низа година присуство америчке војске на острву праћено је низом демонстрација, како због америчке агресије у Вијетнаму, тако и током састанка Горбачов‒Реган 1986, који је ту и одржан.

Под притиском упорне исландске јавности, с намером да релаксира ситуацију која је претила организовањем референдума о изласку из Алијансе, 2006. САД затварају базу Кефлавик, да би истовремено у потаји планирали њено осавремењивање и стационирање антиподморничких авиона П-8А, што се десило 2016. када база наново оживљава.

Када смо код спомињања оружане силе, напоменућемо да Исланд од наоружаних формација има Обалску стражу и специјалну јединицу тзв. Викиншки одред.

ИСЛАНД БРИСЕЛУ НЕ ВЕРУЈЕ

Исланд је поднео захтев за чланство у ЕУ 2009. а већ наредне године отпочели су званични преговори. Констатујући да је Исланд обуставио преговоре 2013. Европско веће је саопштило да су преговори с Исландом у поодмаклој фази и да очекују њихов брз наставак. Две године касније, 2015. МИП Исланда је поновио да земља нема намеру да настави преговоре: „Интересе Исланда најбоље ћемо бранити ако нисмо у ЕУ.“ Да је у питању дугорочна дистанца од прикључења ЕУ, напокон је 2021. након избора нова коалициона влада Исланда наново потврдила незаинтересованост. И такво расположење је на острву присутно и данас, када је свега 25% грађана за прикључење ЕУ. Три су разлога за овакво расположење острвљања: питања суверенитета и идентитета, нека за острво важна економска питања попут риболова али и држање ЕУ током исландске финансијске кризе из 2008. која је заправо показала несолидарно европско лице.

ИСЛАНДСКИ СЛОМ 2008.

Све до првих година овог века Исланд је био стабилна земља, са стопом раста од 4% годишње и са малом незапосленошћу (1%). По индексу хуманог развоја УН био је на врху. 2003. у складу са неолибералном доктрином су приватизоване домаће банке, што је уз либерализацију пословања омогућило похлепну трку приватних банкара. У другој половини 2008. дошло је до колапса. Акције приватних банака пале су за више од 90%, а вредност исландске круне је пала за 85% у односу на евро.

Социјал-демократска владајућа коалиција преговарала је о енормном задужењу у иностранству како би спасла приватне банке. Због незадовољства грађана је поднела оставку 2009. Али ерупција незадовољства десила се са програмом „велике штедње“ који је исландски парламент, на предлог новоизабране левичарске владе, усвојио у форми закона јануара 2010. Тим законом држава је преузела обавезу да намири обавезе пропалих исландских банака. И то према клијентима из Велике Британије и Холандије који су положили новац у исландске банке, привучени нереалним каматама. Тако је влада под притиском из иностранства прихватила обавезу у име грађана да сваки грађанин треба да отплати 18.000 евра због похлепе и спекулантског пословања приватних банкара. Али поменути закон није само довео до усијања на протестима грађана, већ је изазвао и поделу у друштвеним елитама и у стручној јавности. Одлуком Врховног суда у јуну 2010. зајмови везани уз стране валуте су проглашени незаконитим.

БОЉЕ КУБА, НЕГО ХАИТИ

Под јаким јавним притиском председник Исланда се позвао на своје уставно право и није потписао закон, те је оставио грађанима да се о томе изјасне на референдуму. Уследио је огроман притисак из иностранства, пре свега од стране ММФ-а и влада Холандије и Велике Британије. Упркос  иностраном притиску, а можда и захваљујући њему, велика већина грађана од преко 90% на референдуму се изјаснила против поменутог закона. Таква демонстрација суверености дала је надахнуће и за многе оригиналне економске мере које ће бити примењене. Тако је Исланд увео, за разлику од остатка Европе, привремену рестрикцију кретања капитала с иностранством. А насупрот саветима ММФ додатно је проширена социјална заштита најугроженијих ради бољег амортизовања кризе.

Уместо да је држава дала новац пореских обвезника за спасавање пропалих банака, она је повериоцима, махом странцима, предложила да постану власници капитала у тим банкама.

Суђено је банкарима и политичарима. Донети су закони и прописи којима је одузимана пословна способност за бављење одговорним пословима у сектору финансија.

Истине ради, све ово је реализовано и уз значајну подршку иностраних финансијских институција, које су показале значајну флексибилност када су увиделе да Исланд зна како да се избори са финансијским колапсом.

——————————————————————

Досије ИСЛАНД, зашто баш САД ?

Зато што су ови избори без избора, који су нам од запада као народу и као грађанима наметнути, на Исланду већ одавно разрешени. Велика већина становника ове земље, баш као и њена премијерка Катрин Јакобсдоутир, противе се чланству Исланда у НАТО, као и придруживању ЕУ али њени коалициони партнери одбијају да подрже одржавање обавезујућег референдума о овим питањима.

Зато што је овај поносни народ из земље ватре, леда, и нереда ради успостављања реда, већ дао исправан одговор на питања која нас муче и о којима ја овде већ годинама причам.

Рекох вам на почетку: причамо о Исланду, недовољно упућени, колико заправо имамо шта да научимо.

Колонизација, отуђење елита, криминал, корупција и сиромаштво, као и све што подстиче деградацију друштва и личности нису несавладиви за друштво које је спремно да се обавеже на поштен, јасан и ослобађајући друштвени договор.