Dosije HIROŠIMA

Autor: Danilo Koprivica, politikolog

„Dosije HIROŠIMA“  dvadeseto  je predavanje iz serijala Suočavanje sa prošlošću

https://www.youtube.com/watch?v=w7t1oqnpRwI

Hirošima i Nagasaki, smrt i patnja stotina hiljada nevinih Japanaca. Nagasaki i Hirošima, sloboda i prestanak ratnog terora za milione ljudi širom Azije i Pacifika.  Da li je do kraja rata moralo doći na tako strašan način? Kao čovek, ne mogu da prihvatim  da su ove mračne slike sumraka civilizacije bile ratna neminovnost. Kao objektivan pripovedač, iznosim vam činjenice.

Bez namere da opravdam upotrebu atomskog oružja, pokušaću da pojasnim  društveni ambijent u kome se bormardovanje odigralo. Vodi me najiskrenije ljudsko osećanje, da pijetet prema nevinim japanskim građanima nije moguće dostojno iskazati bez pijeteta prema nevinim žrtvama japanske carske vojske stradalim tokom operacija: Silovanje Nankinga, Jedinica 731, Batanski marš smrti…

BATANSKI MARŠ je forsirani pokret ratnih zarobljenika koje su Japanci naterali da kroz džungle i močvare prevale put sa jasnim ciljem da na tom putu bude što više žrtava. Tokom marša u kome je učestvovalo oko 76.000 vojnih zarobljenika, umrlo je 26.000 Filipinaca i 7.000 Amerikanaca.

JEDINICA  731 je kroz svoje morbidne i užasavajuće aktivnosti na tlu Kine odgovorna za smrt više od 100.000 ljudi. Upotreba bakteriološkog oružja na tlu Kine, kao i nebrojani neopisivo jezivi eksperimenti nad kineskim civilima, ispisali su najmračniju stranicu japanske vojne istorije. Smatra se da su dejstva ove jedinice uveliko nadmašila nacističke eksperimente i zločine.  Nažalost, odgovornost je mimoišla većinu glavnokomandujućih, jer se za njihov imunitet, u zamenu za podatke o biološkom ratovanju, založio lično general Daglas Mekartur, prvi okupacioni guverner Japana, oficir koji je primio japansku predaju.

SILOVANJE NANKINGA

Na početku kinesko-japanskog rata 1937. g., Japan je izvršio invaziju na glavni grad Nanking i počinio nezapamćen masakr. U neviđenim zverstvima bilo je oko 200.000-300.000 žrtava, među kojima mnogo žena i dece, ubijanih na ulicama na najsvirepiji način. Bilo je oko 80.000 silovanih žena. Čak su i japanski saveznici bili zgroženi količinom svireposti, a ostalo je zapamćeno da su neke nemačke diplomate pomagale spašavanje kineskih civila, zahtevajući prestanak terora.

SPALJENA PRESTONICA – NAJSMRTONOSNIJE BOMBARDOVANJE JAPANA

Tokio je 9. i 10. marta 1945. g. bombardovan zapaljivim kasetnim bombama, od kojih je tokom dana u najstrašnijim mukama umrlo najmanje 100.000 a možda i 200.000 ljudi. Srušeno je preko 266.000 kuća. Ovo se smatra napadom sa najvećim brojem žrtava u istoriji čovečanstva.

Kasno noću 9. marta, za suvog i vetrovitog vremena, koje je planski izabrano, prvi talas od 334 bombardera B-29, tokom tri sata, ispustio je hiljade zapaljivih bombi na gotovo nebranjeni glavni grad Japana, spalivši 41 kvadratni kilometar grada u kome su dominirale stambene četvrti na drvenim konstrukcijama.

Tokom 1945. g. SAD su konvencionalnim oružjem u potpunosti zbrisale 68 gradova, sa 300.000 mrtvih, 750.000 ranjenih i povređenih, ostavljajući bez krova nad glavom oko 1,7 miliona Japanaca. Posle atomskih bombardovanja, samo četiri japanska grada veća od 100.000 stanovnika, ostala su netaknuta.

Onda je armija SAD prešla na suptilnija bombardovanja radio talasima.

Mornarička obaveštajna služba je zadužila odeljenje za psihološko ratovanje (OP-16-W) za program namenjen višim ešalonima japanskih oružanih snaga i državne uprave, a prema planu i pod vođstvom kapetana Elisa Zachariasa. Putem radija, japanskim slušaocima se objašnjavalo kako Amerikanci ne žele iskoreniti japanski narod, ni uništiti njegovu kulturu, već ga razoružati, kazniti militarističke zločince i ostati u Japanu dok se ne uspostavi miroljubiva vlast kakvu narod odabere.

Pretnja likvidacijom oko 100.000 savezničkih vojnih zarobljenika, ulazak Sovjeta u rat i njihova ekspresna pobeda nad Kvantung armijom, kao i milijarde uložene u projekat Menhetn, ubrzale su američku odluku.

Američki vojni generali Daglas Mekartur i Dvajt D. Ajzenhauer su bili  kritičari upotrebe atomskog oružja. Jedan od post-festum kritičara upotrebe atomskog naoružanja bio je i Albert Ajnštajn. On je ranije, u strahu da bi nacisti mogli da naprave atomsku bombu, zajedno sa drugim istaknutim fizičarima potpisao pismo u kojem se zahteva od predsednika Ruzvelta da usavrši atomsko naoružanje. Kada je kasnije video pustoš i razaranje na mestu atomskih bombardovanja, predomislio se.

„MALIŠA“ I „DEBELJKO“

Šestog avgusta 1945. g. u osam časova i petnaest minuta, „Mališa”, težak 4 tone i dug 3 m je svojom razornom snagom od oko 15.000 tona TNT-a zbrisao 13 kvadratnih kilometara centra Hirošime,  razvijajući temperaturu od 5000 C i izazivajući vetrove brzine 800 km/č.

Raniji podaci su govorili o  90.000-120.000 direktno poginulih i do 200.000 poginulih sa posledicama radijacije. U to vreme, grad  je imao oko 350.000 stanovnika.

Devetog avgusta u dva minuta posle jedanaest časova, „Debeljko”, plutonijumska bomba teška 4,6 tona, ekvivalentna  22 K tona TNT-a, još jača od one u Hirošimi, stigla je na svoje neplanirano odredište. Kažem neplanirano jer su vremenske prilike spasile Kokuru, grad koji je bio primarni cilj atomske kaznene ekspedicije.

Eksplozija je izazvala direktnu smrt oko 40.000 ljudi a krajnja brojka je oko 74.000 nastradalih. Nagasaki je od većeg razaranja spasila konfiguracija terena, kao i činjenica, da je bomba promašila zacrtani cilj za oko 2 km.

Nagasaki je bio centar japanske trgovačke i kulturne veze sa svetom i do zabrane katoličanstva, najveći katolički grad u Japanu. Uoči bombardovanja, Nagasaki je imao status katoličkog verskog centra.

TOKIJSKI PROCES

Sudski proces kojim se sudilo japanskim ratnim zločinima trajao je dve godine (1946-1948). Sudile su sudije iz 11 zemalja.  Optuženo je 28 ljudi, među njima premijer, generali, ambasadori i jedan pisac. Učestvovalo je 419 svedoka a prihvaćen dokazni materijal su sačinjavala 4336 dokumenata. Optužnice su zasnivane na događajima kao što su Silovanje Nankinga, Batanski marš smrti, zločini Jedinice 731 i Masakr u Manili.

U senci upotrebe atomskog oružja, proces je protekao uz mnoge sumnje. Ostale su zapamćene reči jednog visokog američkog oficira: „Ovaj proces je najveće licemerstvo u istoriji čovečanstva!“

Poznati američki časopis je grmeo: „Daćemo im pravičan proces, a zatim ćemo ih obesiti!“

Kako god, izrečene presude usled „odgovornosti zbog nehata“ obeležile su ovaj proces, isto kao i u slučaju suđenja generalu Jamašiti u Manili. On je tada osuđen na smrt, po nekima nepravedno jer je do masakra došlo po naredbi generala Ivabučija, koji je izvršio sepuku (harakiri) pri kraju bitke za Manilu.

Članovi carske porodice su na intervenciju generala Daglasa Mekartura, bili izuzeti od umešanosti u ratne zločine. Bila je to, vreme će pokazati, strateška politička odluka za SAD.

Za razliku od Tokijskog procesa, sovjetska suđenja za ratne zločine u Habarovsku 1949. g. polazila su od toga da je praksom dat dokaz da je car izdao direktne naredbe za upotrebu bakteriološkog oružja protiv Kine.

Krajem 1945. g. savezničke vojne komisije su pred sud izvele 5.700 Japanaca, Tajvanaca i Korejanaca. Oko 4.300 je bilo osuđeno, od toga skoro 1.000 na smrt.

HRAM JASUKUNI, GINKO BILOBA, VERA I NADA

U Japanu su podeljena mišljenja o nacionalnoj odgovornosti u oceni navedenih zločina. Mišljenja variraju od potpunog negiranja zločina, do priznavanja civilnih žrtava tokom  Japanskog vojnog terora u desetostruko manjim brojkama.

Zvaničnici grada Hirošime su 2013. g.  objavili nove podatke. Nastradalo je ukupno 557.478 osoba, od čega je 277.996 direktnih žrtava eksplozije, dok su ostale žrtve radijacije.

Ipak, danas u Japanu ne žale svi samo nevine žrtve atomskih bombardovanja. Hram Jasukuni je Šintuistički hram, kuća duhova 2,5 mil. japanskih vojnika ali i preko 1000 optuženih za ratne zločine i 14 zločinaca sa vrha vojne i društvene piramide.

Oleander i ginko biloba su simboli vaskrsle Hirošime. Ginko je drvo dedova i unuka, srebrna kajsija, najstarije drvo na zemlji. Ostaje da se nadamo da se Hirošima i Nagasaki nikad više neće ponoviti, bilo gde na svetu. I da verujemo da će životo-slavna priroda i duša Japana prevladati. I da se mračni japanski vojni kultovi neće ponovo pojaviti na istorijskoj sceni.