Autor: Željko Injac, novinar
Lažna nada Srba u Trampovu pravednost, pa gotovo i mesijanstvo, dodatno je podgrevana pisanjem domaćih tabloida. A ovi su zbog svoje klik-Bejt politike išli niz dlaku čitaocima željnim oslobođenja stigme večitog krivca, koja je do juče u svetu bila namenjena jedino Jevrejima. Tramp se zaista učinio u jednom momentu kao svetlo na kraju tunela, decenijskog pritiska na Srbe da se odreknu sebe, pobede u Prvom svetskom ratu i ujedinjenja, što su tada postigli uz milionske žrtve i svega čemu su težili prethodnih vekova. Putin je to u srpskim očima odavno prestao da bude. Naročito nakon nikakve reakcije na stradanje Rusa u Ukrajini. Domaći mediji su naglo napravili zaokret sa Putina ka Trampu i napravili su od njega novog prosrpskog imperatora, iako istina ni jedan ni drugi to nikad nisu bili.
Besmisleno bi bilo išta zamerati tabloidima, pa ni to podgrevanje lažne nade u Trampa jer posao tabloida nije da vode nacionalnu politiku već da zarade pare za svoj opstanak u žestokoj medijskoj konkurenciji. Problem je što su se i mnogi nacionalni intelektualci upecali na tu priču kako se Tramp bori protiv globalista, a samim tim ide na ruku Srbima koji su nepravedno propatili od istih i čiju su zlu sudbinu ovi unapred odredili.
Tramp zapravo nikad nije bio protivnik globalizma, niti na strani Srba. Trampu su koristili glasovi američkih Srba na izborima i zbog tih glasova je imao po koju izjavu koja bi se mogla učiniti kao naklonjenost Srbima.
Fejk vest koju je plasirao satirični sajt „Zicer“ o tome kako se Tramp navodno izvinio Srbima za bombardovanje a koju su kasnije preuzeli domaći tabloidi, pre svega „Nedeljnik“, jeste bio okidač za takvo raspoloženje prema njemu no ipak je to bila lažna vest. Satirični sajt je u stvari i pre nego je Tramp postao predsednik poslao poruku, u svom maniru, da ni Tramp zapravo nije drugačiji od ostalih američkih predsednika i globalista jer realno on tako nešto nikad nije izjavio, naprotiv i njegove izjave tokom NATO agresije su bile više ili manje slične onima koje su davali tadašnji predstavnici globalne elite i svetski vladari. Nikada se ni jedan globalista, niti predsednik, niti kandidat za predsednika Amerike neće izviniti Srbima zbog bombardovanja pa taman sva međunarodna javnost osudila NATO agresiju. Zapravo je tokom izborne kampanje od pre 5 godina Tramp, zbog pritiska izbornog štaba Hilari Klinton do kojeg je došla ta fejk vest o izvinjenju, demantovao da se izvinio Srbima.
Pojava Trampa jeste izvestan fenomen američke politike. Više pokazatelj urušavanja mita o demokratiji i slabljenja uloge senata, nego neki projektovani globalistički predah od jednoobraznih intervencionističkih lidera Amerike. Ali je to ipak isključivo unutrašnji američki politički fenomen. Trampova spoljna politika, sem što nije pokretao nove ratove (mada nije ni prekidao započete), se gotovo u malo čemu razlikovala od politike njegovih prethodnika. Od Trampove spoljne politike Amerika nije imala mnogo koristi ali nije imao koristi ni kao drugi u svetu. Čak i Izraelci za koje je Tramp svesrdno lobirao nisu imali previše koristi od njega, izuzev nekih detalja oko prihvatanja Jerusalima za glavni grad, što je više simbolika nego realpolitika. Tim pre je srpska nada u Trampa bila nerealna.
Nada koja je u međuvremenu porasla kod Srbalja naglo je potonula nakon aklamativnog izglasavanja Bajdena za predsednika SAD. Srbi su Trampov poraz doživeli kao lični poraz i dok će Tramp možda jednog dana ipak priznati da je izgubio izbore, Srbi to neće priznati nikad. Zanimljivo je da je isto tako, samo obratno, Trampov uspon doživljen kao lični poraz nama susednih naroda.
Cenzura na društvenim mrežama je uvedena par godina ranije, istina intenzivirana je negde oko i pred inauguraciju Bajdena za predsednika, ali se ne može tvrditi da je nije bilo i pre toga. Fejsbuk, od kako je uveo algoritme koji su navodno trebali da poboljšaju oglašavanje na toj platformi, prepolovio je slobodu izražavanja i mogućnost kritičkog mišljenja. Dodatno uvedeni fakt čekeri (fact-checking), pre svega zbog korone, ili im je barem korona bila izgovor, doživljeni su od domaćih korisnika Fejsbuka kao Gestapo, mada ih i u ostatku sveta tretiraju na isti način. Na žalost, oni se zaista tako i ponašaju. Fakt čekeri ne samo da sankcionišu neistinite objave ili barem ono što oni smatraju neistinitim, nego sankcionišu prozu, poeziju, fikciju pa čak i satiru. Fakt čekeri su najnoviji izraz licemerja korporacijske cenzure i navodne borbe protiv lažnih vesti. Pod izgovorom borbe protiv lažnih vesti zapravo se sprovodi gušenje kritičke misli. Posebna je priča što je administracija Fejsbuka za Srbiju stacionirana u Zagrebu, te revnosni Hrvati nemačkog kulturnog obrasca, ne propuštaju priliku da kazne srpske korisnike Fejsbuka ukoliko ne prihvataju da su genocidan narod. Međutim, ne radi se to samo iz Zagreba, već i iz Sarajeva, pa i iz Podgorice. Fakt čekeri iz celog regiona se doslovno ponašaju kao tokom Drugog svetskog rata ono što smo zvali „kolaboracionisti i domaći izdajnici“. Sajtovi sa domenom u regionu i nazivom „Raskrinkavanje“ sprovode ovu torturu na društvenim mrežama, kažnjavajući uticajne pojedince, čije mišljenje se ne uklapa u globalističku priču. Tako su sankcionisani mnogi alternativni sajtovi, blogovi, brojni influenseri, jednom rečju vrši se odstrel svih slobodnomislećih na internetu i pre svega na društvenim mrežama.
Fejsbuk i Tviter cenzura kao i Trampov poraz na izborima, naglo su osvestili Srbe i naterali ih da prihvate da ne žive u svetu pravde gde globalisti povremeno izazovu poneki rat, kao i da internet nije slobodna teritorija, kako su zamišljali. Nakon što je Tviter suspendovao Trampov nalog a Fejsbuk ga ograničio, Srbi su naprasno postali svesni da vreme provode na društvenim mrežama (realno je pitanje i zašto toliko vremena provode na ovim platformama) koje su oličenje korporativne diktature i tehnokratije. No, veći je problem za Fejsbuk i Tviter srpsku zajednicu očekivanje da će odneti pobedu na društvenim mrežama koje su u vlasništvu zapadnih korporacija. To očekivanje i nije baš bez povoda. Srpska mim scena je odnela izvesne pobede, naročito tokom litija u Crnoj Gori. Sada joj je fokus usmeren na Tviter, gde se rve, mora se priznati, veoma uspešno, sa autošovinistima i krugo-dvojkašima. Ipak je preterano očekivanje da će zavladati Tviterom, mada to mimerima i nije krajnji cilj. Zbog uzajamnog blokiranja na Tviteru, pre se može očekivati da će liberali i autošovinisti na jednu stranu, a nacionalisti na drugu, oformiti svoje društvene balone koji ili neće imati međusobno ikakvog dodira ili će se tek povremeno ili namenski, preko fejk profila koji još nisu izblokirani, sukobljavati. No, nakon zatvaranja u svoje društvene balone, tih sukobljavanja i interakcija će biti sve manje. Već su takve prilike da gotovo polovina tviteraša ne vidi onu drugu polovinu.
Još jedan internet fenomen vezan za srpsku zajednicu na društvenim mrežama je interesantan. Nije novijeg datuma ali je ovih dana intenziviran. Od kako je Fejsbuk počeo da uvodi nove algoritme i zagrebačka centrala da ograničava i cenzuriše čak i korisnike koji objavljuju fotografije stradale srpske dece u Jasenovcu, pojavila se potreba za jednom novom društvenom mrežom. Bilo je ideja i inicijativa da se pokrene jedna samostalna srpska društvena mreža ali takav projekat je veoma skup, a njegova budućnost je neizvesna. Niko ne želi da uloži ogromne novce u neizvestan projekat. Takav projekat bi uspeo kada bi iza njega stala neka ozbiljna nacionalna institucija. „Kupujmo domaće“ nikad nije zaživelo kod Srba, što ujedno pokazuje da Srbi i nisu zapravo toliki nacionalisti kakvim ih drugi predstavljaju, ali realno nisu ni ujedinjeni oko nekog zajedničkog cilja ili se veoma teško ujedinjuju. Jedina institucija u Srba koja je u stanju da ih ujedini je SPC, pa je valjda stoga toliko često meta napada stranih medija u Srbiji na kojima dominiraju autošovinisti. No, za sad je SPC na nivou radio medija, a internet joj je gotovo nepoznanica. Zbog svega navedenog srpska internet zajednica, odnosno onaj njen deo koji je pogođen korporativnom cenzurom, rešio je da migrira na društvenu mrežu koja se čini približno slobodna i po srpskom ukusu. Migracija je počela nekih par nedelja pred novu 2021. godinu. Prve tri nedelje januara 2021. seoba na „novu“ društvenu mrežu, a zapravo stari ruski „Fejsbuk“ koji se zove VKontakte (U kontaktu) je dostigla kulminaciju. Gotovo svi korisnici Fejsbuka kojima ova mreža ne odgovara zbog cenzure su se počeli seliti na VKontakte. Neko je u šali ovu virtuelnu migraciju proglasio najnovijom seobom Srba.
Opstanak srpske internet zajednice na ruskoj društvenoj mreži VKontakte svakako zavisi od masovnosti ovih virtuelnih seoba. Primetno je da seoba ne jenjava, mada je takođe primetno da nema ni prevelike angažovanosti na VKontakte. Većina korisnika iako je otvorila nalog na VKontakte i dalje uredno koristi i Tviter i Fejsbuk, sem onih koji su potpuno blokirani na ovim zapadnim društvenim mrežama.
S obzirom da je tendencija cenzure na zapadnim društvenim mrežama takva da se zapravo povećava iz godine u godinu, a algoritmi dodatno otežavaju slobodu izražavanje, ne bi bilo iznenađenje ne samo da većina srpskih korisnika potpuno pređe na rusku društvenu mrežu i uopšte na ruski deo interneta, već da to učine i oni slobodoljubivi pojedinci sa Zapada kojima je dojadila globalistička cenzura. Zapravo, ovo je veoma moguć ishod. Lako se može dogoditi da Rusija, koja je na Zapadu pojam nedemokratičnosti, autokratije i cenzure, za korisnike interneta postane oaza slobode.
Ostavi komentar