Долазак Бајдена, цензура интернета, порушене наде и сеоба Срба

31/01/2021

Аутор: Жељко Ињац, новинар

Лажна нада Срба у Трампову праведност, па готово и месијанство, додатно је подгревана писањем домаћих таблоида. А ови су због своје кликбејт политике ишли низ длаку читаоцима жељним ослобођења стигме вечитог кривца, која је до јуче у свету била намењена једино Јеврејима. Трамп се заиста учинио у једном моменту као светло на крају тунела, деценијског притиска на Србе да се одрекну себе, победе у Првом светском рату и уједињења, што су тада постигли уз милионске жртве и свега чему су тежили претходних векова. Путин је то у српским очима одавно престао да буде. Нарочито након никакве реакције на страдање Руса у Украјини. Домаћи медији су нагло направили заокрет са Путина ка Трампу и направили су од њега новог просрпског императора, иако истина ни један ни други то никад нису били.

Бесмислено би било ишта замерати таблоидима, па ни то подгревање лажне наде у Трампа јер посао таблоида није да воде националну политику већ да зараде паре за свој опстанак у жестокој медијској конкуренцији. Проблем је што су се и многи национални интелектуалци упецали на ту причу како се Трамп бори против глобалиста, а самим тим иде на руку Србима који су неправедно пропатили од истих и чију су злу судбину ови унапред одредили.

Трамп заправо никад није био противник глобализма, нити на страни Срба. Трампу су користили гласови америчких Срба на изборима и због тих гласова је имао по коју изјаву која би се могла учинити као наклоњеност Србима.

Фејк вест коју је пласирао сатирични сајт „Зицер“ о томе како се Трамп наводно извинио Србима за бомбардовање а коју су касније преузели домаћи таблоиди, пре свега „Недељник“, јесте био окидач за такво расположење према њему но ипак је то била лажна вест.  Сатирични сајт је у ствари и пре него је Трамп постао председник послао поруку, у свом маниру, да ни Трамп заправо није другачији од осталих америчких председника и глобалиста јер реално он тако нешто никад није изјавио, напротив и његове изјаве током НАТО агресије су биле више или мање сличне онима које су давали тадашњи представници глобалне елите и светски владари. Никада се ни један глобалиста, нити председник, нити кандидат за председника Америке неће извинити Србима због бомбардовања па таман сва међународна јавност осудила НАТО агресију. Заправо је током изборне кампање од пре 5 година Трамп, због притиска изборног штаба Хилари Клинтон до којег је дошла та фејк вест о извињењу, демантовао да се извинио Србима.

Појава Трампа јесте известан феномен америчке политике. Више показатељ урушавања мита о демократији и слабљења улоге сената, него неки пројектовани глобалистички предах од једнообразних интервенционистичких лидера Америке. Али је то ипак искључиво унутрашњи амерички политички феномен. Трампова спољна политика, сем што није покретао нове ратове (мада није ни прекидао започете), се готово у мало чему разликовала од политике његових претходника. Од Трампове спољне политике Америка није имала много користи али није имао користи ни као други у свету. Чак и Израелци за које је Трамп свесрдно лобирао нису имали превише користи од њега, изузев неких детаља око прихватања Јерусалима за главни град, што је више симболика него реалполитика. Тим пре је српска нада у Трампа била нереална.

Нада која је у међувремену порасла код Србаља нагло је потонула након акламативног изгласавања Бајдена за председника САД. Срби су Трампов пораз доживели као лични пораз и док ће Трамп можда једног дана ипак признати да је изгубио изборе, Срби то неће признати никад. Занимљиво је да је исто тако, само обратно, Трампов успон доживљен као лични пораз нама суседних народа.

Цензура на друштвеним мрежама је уведена пар година раније, истина интензивирана је негде око и пред инаугурацију Бајдена за председника, али се не може тврдити да је није било и пре тога. Фејсбук, од како је увео алгоритме који су наводно требали да побољшају оглашавање на тој платформи, преполовио је слободу изражавања и могућност критичког мишљења. Додатно уведени факт чекери (fact-checking), пре свега због короне, или им је барем корона била изговор, доживљени су од домаћих корисника Фејсбука као Гестапо, мада их и у остатку света третирају на исти начин. На жалост, они се заиста тако и понашају. Факт чекери не само да санкционишу неистините објаве или барем оно што они сматрају неистинитим, него санкционишу прозу, поезију, фикцију па чак и сатиру. Факт чекери су најновији израз лицемерја корпорацијске цензуре и наводне борбе против лажних вести. Под изговором борбе против лажних вести заправо се спроводи гушење критичке мисли. Посебна је прича што је администрација Фејсбука за Србију стационирана у Загребу, те ревносни Хрвати немачког културног обрасца, не пропуштају прилику да казне српске кориснике Фејсбука уколико не прихватају да су геноцидан народ. Међутим, не ради се то само из Загреба, већ и из Сарајева, па и из Подгорице. Факт чекери из целог региона се дословно понашају као током Другог светског рата оно што смо звали „колаборационисти и домаћи издајници“. Сајтови са доменом у региону и називом „Раскринкавање“ спроводе ову тортуру на друштвеним мрежама, кажњавајући утицајне појединце, чије мишљење се не уклапа у глобалистичку причу. Тако су санкционисани многи алтернативни сајтови, блогови, бројни инфлуенсери, једном речју врши се одстрел свих слободномислећих на интернету и пре свега на друштвеним мрежама.

Фејсбук и Твитер цензура као и Трампов пораз на изборима, нагло су освестили Србе и натерали их да прихвате да не живе у свету правде где глобалисти повремено изазову понеки рат, као и да интернет није слободна територија, како су замишљали. Након што је Твитер суспендовао Трампов налог а Фејсбук га ограничио, Срби су напрасно постали свесни да време проводе на друштвеним мрежама (реално је питање и зашто толико времена проводе на овим платформама) које су оличење корпоративне диктатуре и технократије. Но, већи је проблем за Фејсбук и Твитер српску заједницу очекивање да ће однети победу на друштвеним мрежама које су у власништву западних корпорација. То очекивање и није баш без повода. Српска мим сцена је однела извесне победе, нарочито током литија у Црној Гори. Сада јој је фокус усмерен на Твитер, где се рве, мора се признати, веома успешно, са аутошовинистима и кругдвојкашима. Ипак је претерано очекивање да ће завладати Твитером, мада то мимерима и није крајњи циљ. Због узајамног блокирања на Твитеру, пре се може очекивати да ће либерали и аутошовинисти на једну страну, а националисти на другу, оформити своје друштвене балоне који или неће имати међусобно икаквог додира или ће се тек повремено или наменски, преко фејк профила који још нису изблокирани, сукобљавати. Но, након затварања у своје друштвене балоне, тих сукобљавања и интеракција ће бити све мање. Већ су такве прилике да готово половина твитераша не види ону другу половину.

Још један интернет феномен везан за српску заједницу на друштвеним мрежама је интересантан. Није новијег датума али је ових дана интензивиран. Од како је Фејсбук почео да уводи нове алгоритме и загребачка централа да ограничава и цензурише чак и кориснике који објављују фотографије страдале српске деце у Јасеновцу, појавила се потреба за једном новом друштвеном мрежом. Било је идеја и иницијатива да се покрене једна самостална српска друштвена мрежа али такав пројекат је веома скуп, а његова будућност је неизвесна. Нико не жели да уложи огромне новце у неизвесан пројекат. Такав пројекат би успео када би иза њега стала нека озбиљна национална институција. „Купујмо домаће“ никад није заживело код Срба, што уједно показује да Срби и нису заправо толики националисти каквим их други представљају, али реално нису ни уједињени око неког заједничког циља или се веома тешко уједињују. Једина институција у Срба која је у стању да их уједини је СПЦ, па је ваљда стога толико често мета напада страних медија у Србији на којима доминирају аутошовинисти. Но, за сад је СПЦ на нивоу радио медија, а интернет јој је готово непознаница. Због свега наведеног српска интернет заједница, односно онај њен део који је погођен корпоративном цензуром, решио је да мигрира на друштвену мрежу која се чини приближно слободна и по српском укусу. Миграција је почела неких пар недеља пред нову 2021. годину. Прве три недеље јануара 2021. сеоба на „нову“ друштвену мрежу, а заправо стари руски „Фејсбук“ који се зове ВКонтакте (У контакту) је достигла кулминацију. Готово сви корисници Фејсбука којима ова мрежа не одговара због цензуре су се почели селити на ВКонтакте. Неко је у шали ову виртуелну миграцију прогласио најновијом сеобом Срба.

Опстанак српске интернет заједнице на руској друштвеној мрежи ВКонтакте свакако зависи од масовности ових виртуелних сеоба. Приметно је да сеоба не јењава, мада је такође приметно да нема ни превелике ангажованости на ВКонтакте. Већина корисника иако је отворила налог на ВКонтакте и даље уредно користи и Твитер и Фејсбук, сем оних који су потпуно блокирани на овим западним друштвеним мрежама.

С обзиром да је тенденција цензуре на западним друштвеним мрежама таква да се заправо повећава из године у годину, а алгоритми додатно отежавају слободу изражавање, не би било изненађење не само да већина српских корисника потпуно пређе на руску друштвену мрежу и уопште на руски део интернета, већ да то учине и они слободољубиви појединци са Запада којима је дојадила глобалистичка цензура. Заправо, ово је веома могућ исход. Лако се може догодити да Русија, која је на Западу појам недемократичности, аутократије и цензуре, за кориснике интернета постане оаза слободе.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања