Autor: Stevan Stojkov
Društvene mreže koriste svi. Da ovo nije floskula koju često možemo čuti ubedljivo nam dokazuje statistika. Naime, statistički podaci nam pokazuju da, zaključno sa oktobrom 2021. godine, društvene mreže imaju 4,55 milijardi korisnika širom sveta, što predstavlja 57,6% ukupne svetske populacije.
Ove brojke nam sugerišu da najmanje 9 od 10 korisnika interneta koristi neku od društvenih platformi svakog meseca. Složićete se da ovaj podatak upečatljivo svedoči o konstantnom usponu koji beleže društvene mreže na globalnom nivou.
U poslednjih 12 meseci, broj korisnika društenih mreža beleži snažan rast. Od početka godine pa do oktobra 2021. postojećim pridružilo se 409 miliona novih korisnika. Iliti, društvene mreže su dobijale u proseku 13 novih korisnika svake sekunde. Najpopularnija društvena mreža je i dalje Facebook koji ima 2,89 milijardi aktivnih korisnika mesečno.
Proteklih dana upravo je Facebook bio u žiži interesovanja javnosti. Razlog nije bila njegova velika popularnost. Matična kompanija koja pored njega poseduje i Instagram, Messenger i WhatsApp promenila je ime i sada se zove Meta.
Kako je medijima saopštio njen osnivač i direktor Mark Zakerberg, promena imena je posledica velikog rebrendiranja kompanije i njene namere da svoj domet proširi izvan društvenih medija. Međutim, najveći deo javnosti veruje da je pravi motiv želja da se kompanija oslobodi niza negativnih priča koje se vezuju za nju, a koje su zasnovane na internim dokumnetima koje je obelodanila njihova bivša radnica.
Profit iznad sigurnosti
Prema rečima Frensis Haugen, doskorašnjeg vodećeg menadžera u timu za građanski integritet u kompaniji Facebook, lideri ove kompanije znaju kako da svoje proizvode učine sigurnijim, ali ne žele da to urade. Kako je ona navela: „Oni su svoj ogromni profit stavili ispred ljudi.“
Nažalost, ovo nisu prve optužbe na račun velikih internet kompanija i društvenih mreža po pitanju narušavanja bezbednosti i privatnosti svojih korisnika. Praktično od samog njihovog nastanka deo javnosti optužuje društvene mreže za, na prvom mestu, špijuniranje svojih korisnika, tj. neovlašćeno prikupljanje i analiziranje njihovih privatnih podataka, a zatim i za komercijalnu upotrebu i prodaju skupljenih i obrađenih podataka zainteresovanim trećim licima.
Upravo sa ovakvom vrstom optužbi Facebook se već susreo. Zajedno sa britanskom konsultantskom kompanijom Cambridge Analytica on je bio u centru skandala vezanog za korišćenje privatnih podataka svojih korisnika u svrhe političkog marketinga, a bez njihovog znanja. Kako je na sudu i dokazano, Facebook je dozvolio ozbiljno kršenje zakona, jer nije uspeo da zaštiti privatne podatke 87 miliona ljudi koji su koristili njegove usluge.
Zanimljivo je da nakon dokazane krivice na sudu, popularnost ove društvene mreže nije pala. Štaviše, ona je porasla, što nesumnjivo dokazuju gore navedene brojke. Budući da nije teško pretpostaviti da se i većina ostalih internet kompanija i društvenih mreža po pitanju bezbednosti podataka svojih korisnika ponaša slično kao Facebook, pitanje koje se nekako samo nameće je zašto ljudi nastavljaju da koriste društvene platforme sa jasnim znanjem da ih one „špijuniraju“?
Vidi i budi viđen
Preko društvenih mreža se svakodnevno povezujemo sa drugim ljudima. Komuniciramo i razmenjujemo informacije i podatke sa njima. NJihova upotreba je sveprisutna i obuhvata sve starosne grupe, društvene klase i kulture. Društvene mreže su postale najefikasnije sredstvo za širenje informacija različitoj publici.
Virtuelna prijateljstva i „alatke“ koje su olakšale razmenu podataka u mnogome su promenile komunikacijski pejzaž, što je rezultiralo i promenama u etičkim normama i ponašanju pojedinaca na internetu i društvenim platformama. Za veliki broj korisnika društvenih mreža osnovno pravilo njihovog „života“ na njima je: vidi i budi viđen.
Sadržaj koji generišu korisnici uglavnom se sastoji od mišljenja, iskustva i znanja, ali veoma često uključuje i lične podatke. Kako njih definišemo?
Lični podaci predstavljaju sve one podatke koji se odnose na osobu, a na osnovu kojih se ona može identifikovati (direktno ili indirektno) i ugroziti njena privatnost. Pod njima se podrazumevaju:
- ime i prezime osobe,
- adresa stanovanja,
- imejl adresa,
- fotografija,
- IP adresa,
- lokacija na kojoj se osoba nalazi,
- podaci koji služe za analizu i izradu profila korisnika (radne sposobnosti, ekonomsko stanje, lična interesovanja, ponašanje, potrošačke navike, kretanje itd.),
- onlajn ponašanje osobe (podaci koji se prikupljaju posredstvom kolačića).
Pružanje ove vrste podataka na društvenim mrežama može se smatrati samootkrivanjem. Ono uključuje svaku poruku o sebi koju jedna osoba saopštava drugima i njega ne možemo izbeći. Samootkrivanje se redovno dešava u procesu komunikacije među ljudima. Drugim rečima, ono predstavlja preduslov za svaki društveni odnos.
Koliko informacija o sebi, svojim mislima i osećanjima će osoba u procesu komunikacije svojevoljno „otkriti“ drugima obično zavisi od rezultata razmatranja rizika i korisnosti. Donošenje ove odluke podrazumeva razrešenje tenzije između želje za samootkrivanjem s jedne strane i želje za zaštitom privatnosti s druge strane.
Privatnost u digitalnoj eri
Pravo na zaštitu ličnih podataka i privatnost predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava. Međutim, digitalna revolucija je redefinisala pitanje privatnosti. Izuzetno brzim razvojem digitalnih tehnologija i interneta ostvarenje ovog prava je ozbiljno dovedeno u pitanje.
Digitalna tehnologija je smanjila i učinila teže prepoznatljivom granicu između javnog i privatnog prostora i tako dovela do čestog izlaganja privatnih podataka pogrešnoj publici. Takođe, omogućivši stalan nadzor ona je postizanje i zaštitu privatnosti u današnjem umreženom društvu dodatno otežala.
Slabe pojedinačne mere zaštite privatnosti u digitalnom okruženju dovele su do neetičkog i nepoželjnog ponašanja određenih njegovih činilaca. Naime, budući da u digitalnom društvu podaci predstavljaju jedan od najvrednijih resursa, velike tehnološke i internet kompanije, razne organizacije, pa čak i vlade prikupljale su i pohranjivale u baze podataka lične podatke velikog broja korisnika interneta bez njihove saglasnosti.
Da bi se uspešno suočili za izazovom privatnosti u digitalnom okruženju, na prvom mesto moramo je definisati. Šta je privatnost? Prema rečima Helen Nisenbaum, profesorke informatike na Univerzitetu Kornel, privatnost nije pravo na tajnost, niti na kontrolu, već pravo na odgovarajući protok ličnih podataka.
Mi kao korisnici interneta i društvenih platformi imamo pravo da znamo kako i u koje svrhe se koriste naši podaci. Zatim, ko ih i koliko dugo čuva, ko sve njima raspolaže. Takođe, mi imamo pravo i da zatražimo brisanje ličnih podataka ili ispravku netačnih podataka.
Privatnost na društvenim mrežama
Na društvenim mrežama, usled delovanja jačeg osećaja pripadnosti zajednici, obično smo spremni da damo više ličnih podataka nego bilo gde drugde na internetu. Isto tako, samo učešće na njima od nas zahteva da ignorišemo pojedina lična ograničenja privatnosti, što može dovesti do određene ranjivosti.
Iako su društvene mreže pozitivno delovale na određene aspekte svakodnevice, njihovi korisnici bi trebali da budu svesni i rizika koji sa sobom nosi učešće na njima. Navešćemo samo neke od mogućih zloupotreba ličnih podataka na društvenim mrežama:
- nanošenje štete ugledu osobe,
- zastrašivanje,
- ucenjivanje,
- lažno predstavljanje,
- krađa identiteta,
- krađa pomoću informacija prikupljenih sa mreže,
- uhođenje i industrijska špijunaža.
Zaštita privatnosti, u njenom punom smislu, kako smo je malopre definisali, na društvenim mrežama predstavlja veoma težak zadatak, jer su ove platforme upravo dizajnirane za deljenje podataka.
Poznato je da društvene platforme grade svoje poslovne modele na prikupljanju i monetizaciji korisničkih podataka. Da bi pojedinac postao korisnik određene društvene mreže, on na njoj mora kreirati svoj profil. Tom prilikom od njega će se tražiti da pruži određene lične podatke koje inače možda ne bi želeo da otkrije. Popularnost društvene mreže i želja da se poveže sa svojim prijateljima koji je već koriste verovatno će ga „pogurati“ da bez mnogo udubljivanja u odeljak politika privatnosti i čitanja smernica za zaštitu podataka prihvati sve uslove korišćenja i dobrovoljno se odrekne dela svoje privatnosti.
Paradoks privatnosti
Većina korisnika društvenih mreža je svesna da ih prisustvo na njima i njihovo aktivno korišćenje može dovesti do gubitka privatnosti. Nije im nepoznato ni da se njihovi lični podaci veoma lako mogu eksploatisati u komercijalne svrhe. I pored toga, uprkos deklerativnoj zabrinutosti za svoju privatnost, najveći broj njih nije voljan da preduzme stvarne korake u pravcu zaštite svoje privatnosti.
Ovakovo ponašanje korisnika društvenih platformi, kada zabrinutost za svoju privatnost ne prati i preduzimanje mera kojim bi se ona zaštitila, dobro je poznato i naziva se paradoks privatnosti.
Razlozi koji dovode do paradoksa privatnosti su višestruki, a glavni razlog se krije u činjenici da su ljudi loši u proceni rizika. Naša intuitivna reakcija na opasnost je često pod velikim uticajem emocija. Takođe, ona je podložna i kognitivnim pristrasnostima, što sveukupno za posledicu ima da korisnici društvenih mreža imaju tedenciju da potcene opasnost od samootkrivanja ličnih podataka.
Ne procenjujući adekvatno odnos između rizika i koristi od korišćenja društvenih mreža, korisnici smatraju da je sasvim prihvatljivo da kompanije u čijem su vlasništvu ove mreže koriste njihove lične podatke u zamenu za besplatan pristup svojim uslugama. Prema istraživanjima rađenim u SAD, 51% korisnika društvenih platformi ima ovakav stav.
Kao što vidimo, dobar deo korisnika upravlja svojim onlajn identitetom na način koji ugrožava njihovu privatnost na mreži. Mada znaju da su im na raspolaganju razne opcije za podešavanje privatnosti, njihovo ponašanje prilikom deljenja sadržaja na mrežama nije povezano sa njihovom zabrinutošću za privatnost.
Individualne razlike
I pored toga što ljudi dobrovoljno ostavljaju sve više svojih „digitalnih otisaka“, pitanje privatnosti na društvenim mrežama se ne sme smatrati precenjenim. Efekti protoka velike količine ličnih podataka na društvenim platformama mogu biti veoma složeni, a neki od njih se mogu negativno odraziti i na samu bezbednost korisnika.
Većina njih zaštiti barem određene delove svog profila. Međutim, motivi upravljanja utiscima na mreži ili narcizam dovode do manje restriktivnih postavki privatnosti, te samo mali broj korisnika promeni podrazumevana podešavanja privatnosti.
Na zabrinutost za privatnost na društvenim mrežama, ponašanje u vezi njene zaštite i nivo samootkrivanja najviše utiču individualne razlike korisnika.
Odavno je poznato da se ljudi razlikuju u početnoj otvorenosti sa strancima i stepenu intimnosti između prijatelja. Neki ljudi vole da njihovo okruženje zna dosta stvari o njima, dok drugi prave oštru psihološku granicu između sebe i drugih i više vole da budu sami. Opšta spremnost da drugi saznaju nešto više o nama može se posmatrati kao dispoziciona lična karakteristika. Ona podjednako utiče na naše ponašanje i u stvarnom životu i na internetu.
Opšta spremnost na samootkrivanje najviše utiče na samootkrivanje pojedinaca na društvenim mrežama. Ova crta ličnosti i samootkrivanje na mrežama su direktno pozitivno povezane. To su dokazale i brojne studije.
Prema rezultatima tih studija, korisnici koji su generalno voljni da otkriju mnogo ličnih podataka, najviše su se i samootkrivali na društvenim platformama. Nasuprot njima, korisnici koji više vole da ostanu „zatvoreni“ prema drugima, manje su se otkrivali, tj. nisu bili voljni da dele svoje lične i osetljive podatke na društvenim mrežama. Drugim rečima, njihova zabrinutost da se previše ličnih podataka može pronaći na mreži je visoka.
Faktor koji takođe utiče na nivo samootkrivanja je i broj društvenih mreža koji osoba koristi. Retko koja osoba koristi samo jednu društvenu mrežu. Raznolikost mreža podrazumeva i otkrivanje različitih ličnih podataka, te je bilo očekivano pretpostaviti da se broj korišćenih mreža i nivo samootkrivanja nalaze u direktno pozitivnoj vezi.
Zanimljivo je da su rezultati studija pokazali da je pretpostavka pogrešna. Nivo samootkrivanja i broj mreža koje osoba koristi su značajno negativno povezani. Korisnici koji koriste manji broj društvenih platformi otkrivaju više ličnih podataka, dok su korisnici koji poseduju naloge na većem broju mreža više „budni“ po pitanju privatnosti.
Životna dob korisnika je još jedan od faktora za koji se pretpostavljalo da ima velikog uticaja na nivo samootkrivanja. Smatralo se da su starije osobe, budući da su im društvene mreže „novost“, obazrivije po pitanju svoje privatnosti. Za razliku od njih, za mlađe korisnike, koji su praktično odrastali na mrežama, se verovalo da su neoprezniji i već naviknuti na procese otkrivanja ličnih podataka manje zabrinuti za svoju privatnost i samim tim skloniji većem samootkrivanju.
Ispostavilo se da mladi, mada imaju donekle drugačiji pojam privatnosti, nisu bez brige o rizicima privatnosti na društvenim mrežama, te se na osnovu studija pokazalo da životna dob ima neznatan uticaj na nivo samootkrivanja.
Istraživače koji su se bavili ovom temom zanimalo je i da li pol utiče na odnos između zabrinutosti za privatnost i nivoa samootkrivanja. Pokazalo se da su žene generalno spremnije da otkriju lične podatke od muškaraca. Međutim, ove rodne razlike postoje samo u otkrivanju osetljivih podataka poznatim osobama.
Iako žene češće otkrivaju svoje omiljene knjige, omiljenu muziku i sl., veoma retko otkrivaju osetljive informacije kao što je, na primer, broj telefona nepoznatim osobama. Štaviše, pokazalo se da žene češće od muškaraca svoje profile na mrežama podešavaju kao „privatne“ sa ograničenim pristupom drugim korisnicima, pa se može zaključiti da se one ponašaju razumnije po pitanju privatnosti.
Društvena relevantnost
LJudi su društvena bića. Ostvarivanje odnosa sa drugim ljudima je naša svakodnevna potreba. Budući da su međuljudski odnosi veoma složeni, njihova uspešna izgradnja često od nas zahteva određena prilagođavanja i prihvatanja grupnih normi. Prema teoriji društvenog uticaja na stavove i ponašanje pojedinaca utiču stavovi i ponašanje drugih, naročito bliskih i važnih grupa kao što su vršnjaci. Kako se ovo odražava na nivo samootkrivanja na mrežama?
Nivo ličnih podataka koje neka osoba otkriva na društvenim mrežama, pored njenih individualnih karakteristika, zavisi i od drugih korisnika koji učestvuju u komunikaciji, kao i od situacionih i interakcijskih varijabli. Drugim rečima, na podešavanje privatnosti određene osobe utiče i podešavanje privatnosti njenih prijatelja na mreži.
Od ranije je poznato da ljude više privlače osobe koje se otkrivaju u procesu komunikacije i da imaju tedenciju da im uzvrate svojim otkrivanjem. Ovaj svojevrsni reciprocitet samootkrivanja odvija se na principu quid pro quo – ti meni, ja tebi i predstavlja važan podsticaj otkrivanju ličnih podataka na mrežama.
Osim ovog principa, jak društveni pritisak na samootkrivanje vrši društvena procena relevantnosti određene mreže. Ako naše blisko okruženje oceni određenu društvenu platformu kao važnu, raste verovatnoća da ćemo je i mi koristiti i otkriti se na njoj.
Da je društvena relevantnost pozitivno povezana sa nivoom samootkrivanja pokazale su brojne studije. Uzimajući u obzir uticaj bliskih grupa i percipirane društvene relevantnosti, korisnici su imali tendenciju da sami otkriju više ličnih podataka na mrežama koje su koristili njihovi prijatelji i poznanici. Putem objavljivanja ovih podataka oni su pokušavali da izgrade određen stepen popularnosti na društvenoj platformi koju su njihovi prijatelji i vršnjaci smatrali važnom.
*
Povećana upotreba svih internet i društvenih medija mora biti adekvatno ispraćena pitanjima zaštite privatnosti njihovih korisnika. Nije dovoljno pretpostaviti da su korisnici postali iskusniji u njihovom korišćenju i da su naučili kako da se nose sa izazovima bezdenosti u digitalnom okruženju.
Služeći se internetom i koristeći društvene mreže mi moramo biti oprezni i odgovorni. Potrebno je da dobro razmislimo pre nego što objavimo neki lični podatak na mreži. Sve što se jednom objavi na internetu na njemu i ostaje. I to trajno, bez obzira da li smo u nekom trenutku taj sadržaj obrisali.
Pitanja privatnosti na društvenim mrežama mogu imati brojne i dalekosežne lične, profesionalne i bezbednosne implikacije. S druge strane, kupovinom pojedinih društvenim mreža i medija od strane velikih internet i tehnoloških kompanija (Google je kupio YouTube 2006, Microsoft je kupio Skype 2011, a zatim i LinkedIn 2016, Facebook je kupio WhatsApp 2014. godine) sve je manje mogućnosti da budete na mreži bez razmene podataka sa njima.
Upravo zbog toga je postizanje prihvatljivog nivoa privatnosti na društvenim mrežama veoma teško i zahteva mnogo truda od strane svakog pojedinačnog korisnika.
Izvori:
https://academic.oup.com/jcmc/article/19/2/248/4067550
https://www.intechopen.com/chapters/70973
https://cyberpsychology.eu/article/view/4223/3265
https://datareportal.com/social-media-users
https://digitalni-vodic.ucpd.rs/zastita-licnih-podataka-i-privatnosti-na-internetu/?lng=cir
https://ec.europa.eu/croatia/secure_privacy_on_social_networks_hr
https://blog.mozilla.org/en/products/firefox/the-privacy-paradox-is-a-privacy-dilemma/
https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-54733002
https://www.bbc.com/news/technology-59083601
Ostavi komentar