Autor: Stevan Stojkov
Digitalna tehnologija je duboko ukorenjena u savremenom društvu. Praktično, ona je postala deo nas. Internet, računari, pametni telefoni kao i veliki broj elektronskih, praktičnih spravica povezanih sa njima (mislimo da upotreba engleske reči „gadgetˮ para uši) promenili su način na koji živimo i radimo više od bilo kog drugog tehnološkog otkrića.
Digitalno doba bez sumnje predstavlja najpovezaniju eru u ljudskoj istoriji. Internet je naše živote učinio mnogo lakšim. I tu ne mislimo samo na povezanost koja je izbrisala sve vremenske i prostorne granice, već i na trenutnu dostupnost ogromne količine podataka i informacija. Zahvaljujući njemu, računarima i pametnim telefonima odgovor na skoro svako pitanje koje nam padne na pamet je na dohvat ruke. Međutim, to je samo jedna strana medalje, ona pozitivna.
Razvoj i širenje upotrebe digitalne tehnologije je doveo i do svojevrsne kulturne revolucije, tj. promene u navikama ljudi, u njihovim odnosima i načinu na koji međusobno komuniciraju. Sve rasprostranjenija upotreba digitalnih uređaja je olakšala komunikaciju i dostupnost podataka i time omogućila značajan napredak u različitim oblastima, ali je u isto vreme, postepeno dovela do toga da se ljudi osećaju zarobljeni u virtuelnom svetu, stvarajući kod njih obavezu da uvek budu dostupni (Always-on culture).
Savremeni način života je veliki broj ljudi „postavio” da satima sede ispred ekrana računara, ne ostavljajući im priliku da se zapitaju koliko zapravo vremena provode u virtuelnom svetu. Istraživači koji su se bavili ovim pitanjem su saglasni i njihov odgovor je – previše. Dnevno pred različitim ekranima provodimo više vremena nego što spavamo. Prema istraživanju Nielsena, prosečna odrasla osoba provede oko 11 sati dnevno slušajući, gledajući, čitajući ili komunicirajući uz pomoć digitalnih medija.
Na poslu koristimo računar (personalni, laptop, tablet). Kod kuće, odmarajući se od posla ili pak u želji da ubijemo dosadu koristimo računar: gledamo filmove, igramo video-igrice, surfujemo internetom, družimo se preko društvenih mreža… Na putu od posla do kuće, ili bilo gde drugde da krenemo uz nas je skoro uvek pametni telefon.
Najviše informacija nalazimo pretražujući internet upravo pomoću pametnog telefona. Štaviše, pametni telefon je po pravilu prva stvar koju ujutro uzmemo u ruke, jer većini on služi kao budilnik, a veoma često s njim u ruci kasno uveče ležemo i u krevet.
U suštini, više vremena provodimo u virtuelnom, nego u stvarnom svetu. Digitalna tehnologija, kao uostalom i svaka druga, sama po sebi nije loša, ali njena prekomerna upotreba može imati neželjene posledice. Dug boravak u digitalnom okruženju često izaziva više stresa nego što donosi koristi. Istraživanje Američkog psihološkog udruženja, objavljeno 2017. godine, pokazalo je da skoro jedna petina ljudi kaže da je za njih tehnologija izvor stresa.
Takođe, stalna povezanost koju omogućuje, ali dobrim delom i nameće tehnologija može uticati na kvalitet života i preopterećenost čula. NJena prekomerna upotreba može izazvati posledice po zdravlje, a u krajnjem slučaju kod određenog broja ljudi ona može stvoriti zavisnost od interneta i tehnologije.
Studija objavljena u junu 2020. godine u Dialogues in Clinical Neuroscience navodi da je česta upotreba tehnologije povezana sa pojačanim simptomima nedostatka pažnje, oštećenom emocionalnom i socijalnom inteligencijom, zavisnošću od tehnologije, socijalnom izolacijom, poremećenim razvojem mozga i poremećajem spavanja u nekim slučajevima.
Ravnoteža između upotrebe tehnologije i stvarnog života je narušena. Toga smo svesni svi mi. Brojna istraživanja to nedvosmisleno pokazuju. Prema jednom od njih 43% ispitanika je izjavilo da proverava svoje imejlove, poruke i društvene mreže „stalnoˮ, a studija koju je sproveo GlobalWebIndex je otkrila da je trećina ispitanika zabrinuta za svoje zdravlje i svoju dobrobit zbog preterane upotrebe pametnih telefona.
Da li je moguće povratiti ravnotežu ili je ta bitka unapred izgubljena? Koje korake treba da preduzmemo ako se ipak rešimo da je vodimo? Pre nego što potražimo odgovore na ova pitanja, mislimo da je neophodno odgovoriti prvo na sledeće – da li zavisnost od interneta i tehnologije zaista postoji?
Zavisnost
Odgovor je potvrdan, postoji. Prekomerna upotreba digitalnih tehnologija kod određenog broja ljudi vremenom može izazvati zavisnost koja postaje sve veći problem sa kojim se suočava moderno društvo. Istraživanja pokazuju da oko 61% ljudi priznaje da previše vremena provodi na internetu i ispred svojih digitalnih ekrana.
U stručnim krugovima se još uvek vodi debata da li zavisnost od interneta i tehnologije treba označiti kao mentalni poremećaj. Zavisnost od tehnologije trenutno nije uključena u Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje (Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders–DSM) Američkog psihijatrijskog udruženja.
S druge strane, Kina i Južna Koreja su zavisnost od interneta identifikovale kao značajnu pretnju po javno zdravlje. U Kini je još 2008. godine zavisnost od interneta klasifikovana kao mentalni poremećaj i kroz kampove za odvikavanje već je prošlo 24 miliona mladih koji su se suočili sa ovim problemom.
Profesionalci koji prepoznaju zavisnost od interneta i tehnologije kao mentalni poremećaj imaju tendenciju da je klasifikuju ili kao opsesivno-kompulzivni poremećaj ili kao poremećaj kontrole impulsa. Oni se takođe zalažu i za razvoj jedinstvenih dijagnostičkih kriterijuma, što bi u mnogome unapredilo borbu protiv ovog poremećaja, jer bi olakšalo njegovo prepoznavanje i definisanje.
Tehnološka zavisnost se može definisati kao „poremećaj kontrole impulsa koji uključuje opsesivnu upotrebu mobilnih uređaja, interneta ili video igrica, uprkos negativnim posledicama po korisnika tehnologije. Ovaj poremećaj se takođe može nazvati digitalnom zavisnošću ili zavisnošću od interneta”.
Zavisnost od interneta uključuje: zavisnost od društvenih mreža, pametnih telefona, striming video ili audio sadržaja, video igrica, vesti, pornografije, aplikacija za upoznavanje, onlajn kupovine ili bilo koje druge digitalne aktivnosti koje vremenom postaju kompulzivne i problematične po blagostanje korisnika.
Ideja da prekomerno i problematično korišćenje interneta i računara ispunjava kriterijume za zavisnost nije novijeg datuma. Za neke će to možda predstavljati iznenađenje, zavisnost od interneta kao problem istražuje se od 90-tih godina prošlog veka.
Zavisnost od upotrebe interneta kao poseban psihološki poremećaj prvi put je identifikovan 1995. godine. Koristeći sveobuhvatan slučaj studije korisnika interneta, to je učinila dr Kimberli S. Jang. Iste godine ona je osnovala i Centar za zavisnost od interneta, a 1998. godine je razvila „Test zavisnosti od interneta” (The Internet Addiction Test-IAT).
Test čini upitnik od 20 stavki koje uključuju pitanja kao što su:
– Koliko često otkrijete da ostajete na mreži duže nego što ste nameravali?
– Koliko često vam se drugi u vašem životu žale na količinu vremena koje provodite na mreži?
– Koliko često iščekujete kada ćete ponovo biti na mreži?
Na ova pitanja ispitanici odgovaraju sa jednim od 6 ponuđenih odgovora po Likertovoj skali. Po završetku testa, sve vrednosti odgovora se sabiraju, a rezultat se izračunava i koristi za određivanje prisustva ili težine zavisnosti od interneta.
Vremenom razvijeni su i drugi testovi zavisnosti od interneta koji su takođe postali popularni. Mogu se pronaći na internet stranicama brojnih udruženja i organizacija koja se bave ovim problemom. Ovi testovi mogu poslužiti kao odličan instrument samoprocene, lako se koriste i brzo pokazuju rezultate. Svako ko posumnja da se previše vremena „druži” sa digitalnim uređajima trebalo bi da uradi neki od ovih testova.
Prekid
Svesni smo da previše vremena provodimo u digitalnom okruženju i primećujemo da to negativno utiče na naše mentalno i fizičko zdravlje, na rezultate koje postižemo na poslu ili školi, na odnose sa bliskim prijateljima… Kako da se uzdržimo od korišćenja digitalnih uređaja? Kako da prekinemo „vezu” sa našim pametnim telefonom kada se, kako su to istraživanja pokazala, često čak i pretvaramo da proveravamo svoj telefon kako bi skratili ili izbegli razgovor sa ljudima?
U februaru ove godine mediji su preneli vest da je izvršni direktor Salesforce, Mark Beniof, preduzeo „digitalnu detoksikaciju”: 10 dana bez tehnologije u francuskom polinezijskom letovalištu. Da li je to rešenje – prekid, bar privremen, bez korišćenja interneta i digitalnih uređaja? Šta je zapravo digitalna detoksikacija?
Poslednjih godina termin „digitalna detoksikacija” je postao veoma popularan i privlači pažnju ljudi koji traže načine da se smanji prekomerno korišćenje tehnologije i povrati ravnoteža u životu. Prvi put je upotrebljen oko 2012. godine, iako je, kao što smo videli, ideja o smanjivanju korišćenja tehnologije postojala i pre toga.
Pored njega u upotrebi su i sledeći termini: prekid, apstinencija, isključenje, vremensko isključenje. Ipak, digitalna detoksikacija se „odomaćila” kao krovni termin za različite aktivnosti i mehanizme ograničavanja korišćenja elektronskih uređaja, bilo u potpunosti ili njihovih određenih funkcija.
U Oksfordskom rečniku digitalna detoksikacija se definiše kao „vremenski period tokom kojeg se osoba uzdržava od korišćenja svojih elektronskih uređaja, što se smatra mogućnošću da se smanji stres ili da se fokusira na društvene interakcije u fizičkom svetu”.
Dakle, digitalna detoksikacija predstavlja koncept koji podrazumeva periodično isključivanje ili smanjivanje korišćenja interneta i elektronskih uređaja kao što su računari, pametni telefoni i sl. Ideja vodilja je da se tokom ovog vremenskog perioda smanji stres, poboljša pažnja i poveća koncentracija, unapredi komunikacija i odnosi sa ljudima i poboljša opšte zdravstveno stanje.
Period digitalne detoksikacije može biti kratkotrajan, recimo par sati u toku dana, a može da traje i nekoliko dana, nedelja, pa čak i meseci. Zbog negativnih posledica koje može izazvati prekomerna upotreba interneta i tehnologije, s jedne strane, i pozitivnih efekata koje donosi njihova smanjena upotreba, digitalna detoksikacija je za mnoge postala željeni izazov.
Brojne studije su pokazale da prekomerna upotreba tehnologije može negativno uticati na naše fizičko i mentalno zdravlje. Previše vremena provedenog ispred digitalnih ekrana može prouzrokovati sindrom kompjuterskog vida. Ovo stanje se odnosi na razne probleme sa očima i poremećaje vida, a poznato je i pod nazivom digitalni stres. Najčešći simptomi digitalnog stresa su: naprezanje očiju, njihova suvoća, zamagljen vid, bolovi u vratu i ramenima, glavobolje.
Istraživanje Journal of Public Health sprovedeno 2019. godine je pokazalo da preterano slanje poruka može da izazove sindrom „tekstualnog vrata” i „palac pametnog telefona”. Sindrom tekstualnog vrata se javlja kada se mišići vrata naprežu da bi držali glavu gore dok gledate dole u telefon. Dugo držanje pametnog telefona i stalno slanje poruka može dovesti do bola i grčenja palca i prstiju.
Studije su otkrile da samo prisustvo pametnog telefona u neposrednoj blizini, čak i ako se aktivno ne koristi, smanjuje nivo empatije i kvalitet razgovora u interakciji sa drugim ljudima. Istraživači su ovaj fenomen nazvali The iphone effect. Koliko je veliki strah kod pojedinih da će izgubiti svoj telefon ili ostati bez signala, najbolje opisuje činjenica da je on dobio posebno ime – nomofobija.
Prekomerna upotreba interneta i tehnologije često se koristi kao mehanizam za borbu protiv dosade ili izbegavanje neprijatnih životnih situacija. Slabo smo svesni protoka vremena naročito dok smo na društvenim mrežama. Trend korišćenja društvenih mreža je u stalnom porastu. One su nam omogućile stalnu povezanost, ali su u mnogome promenile način na koji komuniciramo. Takođe, one pred nas postavljaju veštačke ciljeve (lajkovi, novi pratioci) koji se nikada do kraja ne ispunjavaju.
Zarobljenost u lavirintu društvenih mreža čini ljude sve usamljenijim i nesrećnijim. U stalnom takmičenju za socijalnim opravdavanjem na društvenim mrežama, ljudi postaju sve anksiozniji i depresivniji. Zbog nametnute stalne dostupnosti i osećanja pritiska da treba odmah da reaguju na svako obaveštenje ili poruku, mnogi se od svojih digitalnih uređaja ne odvajaju ni kad krenu na spavanje, što veoma negativno utiče na dužinu i kvalitet sna.
Prekomerna upotreba interneta i tehnologije može dovesti do zavisnosti koja izaziva neurološke komplikacije, psihološke poremećaje i socijalne probleme. Da bi se to izbeglo veoma je važno obratiti pažnju na znake koji upućuju na moguću zavisnost od tehnologije. Neki od njih su:
– Preokupacija razmišljanjem o korišćenju tehnoloških uređaja.
– Kompulzivna tehnološka upotreba ili osećanje žudnje i poriva za korišćenjem digitalnih uređaja.
– Zanemarivanje važnih životnih oblasti kao što su posao, škola ili odnosi na račun tehnologije.
– Gubitak interesovanja za društvene i slobodne aktivnosti u kojima ste nekada uživali na račun tehnologije.
– Korišćenje digitalnih uređaja u opasnim situacijama kao što je vožnja automobila ili šetnja gradskom ulicom.
– Korišćenje digitalnih uređaja za izazivanje zadovoljstva ili doživljaja zadovoljstva.
Sveobuhvatnije liste simptoma i znakova zavisnosti od interneta i tehnologije mogu se pronaći na sajtovima brojnih organizacija i udruženja, poput Technology Addicts Anonymous (sa kojeg smo za ilustraciju preuzeli navedenih 6 znakova), koji nude pomoć i podršku u oslobađanju od ove zavisnosti.
Koraci
Šta treba da urade pojedinci koji kod sebe prepoznaju ove znake? Kako da povrate kontrolu i vreme koje uobičajeno provode pred digitalnim ekranima i iskoriste ga na mnogo bolji način? Jedinstveno rešenje – ono koje bi svima garantovalo uspeh – ne postoji, a potpuno isključenje to svakako nije.
Potpuno odustajanje od tehnologije se neće dogoditi. Za veliku većinu ljudi to jednostavno više nije izvodljivo. Treba biti realističniji i postaviti razumniji cilj – smanjenje upotrebe interneta i tehnologije. Mada se u borbi za povratak kontrole nad svojim slobodnim vremenom, smanjenje korišćenja tehnologije može činiti kao skroman cilj, ne treba smetnuti s uma da veoma često male stvari čine veliku razliku.
Tačan odgovor na pitanje koja količina vremena provedena ispred digitalnih ekrana je dobra ili loša je nemoguće utvrditi. To zavisi od osobe do osobe. Stoga bi prvi korak bio dobijanje jasne slike o upotrebi tehnologije na individualnom nivou. Kako je to vreme podeljeno na različite aplikacije na vašem telefonu je odlično mesto za početak. Postoje brojne aplikacije koje će vam pomoći da to brzo utvrdite. Kada to učinite, jednostavno podesite telefon i ograničite aplikacije koje vam kradu najviše slobodnog vremena.
Isključite obaveštenja (notifikacije) na telefonu. Istraživanja pokazuju da će trećina obaveštenja na telefonu pokvariti vaše raspoloženje. Isključivanjem obaveštenja svih nevažnih aplikacija, manje ćete proveravati telefon i više ćete uživati u stvarnom svetu.
U nevažne aplikacije svakako spadaju aplikacije društvenih mreža. Na društvenim mrežama se, u stvarnosti, ne dešava ništa hitno, a ako imaju nešto zaista važno da vam saopšte, prijatelji to neće učiniti preko njih. Nevažne aplikacije možete slobodno i obrisati, a umesto njih instalirati one koje će vam omogućiti da blokirate sve lokacije koje vam odvlače pažnju na vašem telefonu ili računaru.
Odrediti vreme tokom dana kada uopšte nećete koristiti internet i tehnologiju. Rezervišite taj period za šetnju ili bavljenje hobijem. Ako rešite da u to vreme trenirate u nekom fitnes klubu, na trening krenite bez telefona. U slučaju da vam je to teško, za početak – jedite na miru, odložite telefon i nemojte gledati televizor za vreme obroka.
U borbi protiv dosade knjige mogu da budu odličan saveznik. Ako volite da čitate, radite to na „staromodan” način. Čitanje s knjigom u ruci je daleko prijatnije nego preko računara. Recenzija objavljena u Journal of Research in Reading 2019. godine sugeriše da smo, kada čitamo na papiru, efikasniji i svesniji nego kada čitamo na ekranu.
Opuštanje uz knjige nas može na pravi način pripremiti za spavanje. Istraživanjima je pokazano da sve duže vreme provedeno pred ekranima svakog dana je definitivno povezano sa skraćenim snom. Gledanje serija preko računara pred spavanje ili proveravanje telefona pred neposredni odlazak u krevet, loše utiče na trajanje i kvalitet sna. Veštačko plavo svetlo koje emituju digitalni ekrani povećava budnost i potiskuje hormon melatonin do 22% što negativno utiče na san.
Budući da većina ljudi koristi pametni telefon umesto budilnika, nekima to dobro dođe da odmah po otvaranju očiju, kad im je telefon već u ruci, obiđu društvene mreže i informativne portale. Da se ne bi baš odmah po buđenju obreli u digitalnom svetu, rešenje je jednostavno – ograničite upotrebu telefona na njegovu osnovnu funkciju, te, ako nemate, nabavite pravi budilnik.
Prema zagovornicima digitalne detoksikacije, i ove male promene u svakodnevnom korišćenju interneta i tehnologije imaće pozitivnog efekta – učiniće ljude smirenijim i opuštenijim, zadovoljnijim sobom, spavaće bolje, biće zdraviji, produktivniji i manje izloženi stresu.
***
Međutim, postoje i drugačija mišljenja o digitalnoj detoksikaciji. Određen broj stručnjaka digitalnoj detoksikaciji nije davao šanse za uspeh ni u vreme kad se ovaj termin prvi put pojavio, pre skoro 10 godina. Danas je oni smatraju ne samo zastarelom, već i gotovo nemogućom za sprovođenje. Da li su u pravu?
Mali broj istraživanja se bavio efektima digitalne detoksikacije. Prema jednom od njih, od ljudi koji se odluče na detoksikaciju, čak 80% kaže da se oseća „oslobođenoˮ, ali ipak 50% ispitanika priznaje da ima osećaj da nešto propušta.
Druga studija koja se bavila efektima digitalne detoksikacije je pokazala da ona može delovati: pozitivno, neutralno, ali, u slučajevima njene radikalne primene, i negativno na fizičko i mentalno zdravlje ljudi.
Internet i tehnologija kod ljudi, bez svake sumnje, izaziva osećaj hitnosti i potrebu za stalnom dostupnošću, što može biti veoma stresno. Stoga, naš zaključak je da pravljenje malih korekcija i pauza u upotrebi interneta, pametnih telefona i ostalih elektronskih spravica ne može da škodi.
Izvori:
https://www.techtarget.com/searchcio/definition/Internet-addiction
https://internetaddictsanonymous.org/
https://www.addictioncenter.com/drugs/internet-addiction/
https://www.psychguides.com/behavioral-disorders/computer-internet-addiction/
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3480687/
https://www.health.com/mind-body/digital-detox
https://www.itstimetologoff.com/digital-detox-facts/
https://journals.sagepub.com/doi/full/10.1177/20501579211028647
https://www.familyaddictionspecialist.com/blog/the-6-most-common-types-of-technology-addiction
Ostavi komentar