Autor: Jovanka Simić, novinar
Za manje od tri godine obeležićemo dva veka Matice srpske, naše najstarije institucije knjige, umetnosti i nauke, panteona srpskog pamćenja i košnice naše kulture. Godine 2026. navršiće se 200 godina otkako su Srbi od znanja, obrazovanja i nacionalne svesti, u Pešti 4. februara po starom, a 16. istog meseca po novom kalendaru, osnovali Maticu srpsku.
Ideju o osnivanju Lukijana Mušickog, uobličio je i uz pomoć bogatih srpskih trgovaca naklonjenih književnosti, realizovao Jovan Hadžić, a svi zajedno poručili su da Maticu osnivaju „na polzu srpskog roda”.
Nepune četiri decenije po osnivanju, aprila 1864. godine doneta je odluka da se Matica iz dvospratne peštanske zadužbine dobrotvora Save Tekelije preseli u Novi Sad. Ideja o preseljenju bila je odvažna, dalekovida i spasonosna u tadašnjem istorijskom trenutku, nimalo povoljnom po naše sunarodnike. S obzirom da je Beč ukinuo Srpsko vojvodstvo 1859. godine, Srbi su se suočili sa slabljenjem svog značaja u Pešti. Novi Sad, kao važno kulturno središte, sam se nametnuo kao nova adresa.
O svom trošku Maticu je iz Pešte u Novi Sad preselio bečkerečki trgovac Jovan Forović na parobrodu „Napredak”. U 61 sanduk stala je kompletna prva javna naučna biblioteka u Srba. Doseljenjem Matice, Novi Sad je postao žiža srpske kulture i sabiralište srpske političke pameti. U njemu se, kako je zapisao Jovan Skerlić, mislilo za ceo srpski narod. Razvijani su knjižarstvo, novinarstvo i štamparstvo. Da preseljenja ne beše, mnoga su mišljenja da verovatno danas ni Matice srpske ne bi bilo. Zahvaljujući dalekovidosti predaka, Matica je preživela sedam država i nekoliko različitih političkih sistema.
Počevši od Jovana Hadžića pa danas, do prof. dr Dragana Stanića, od 1826. godine na čelo ove institucije birano je 28 predsednika. Svi oni ostavili su i u drugim oblastima značajan trag u istoriji svog naroda.
Književnik i pravnik Jovan Hadžić (Sombor, 1799 – Novi Sad, 1869) jedan od osnivača i prvi Matičin predsednik, u svetu književnosti poznat pod pseudonimom Miloš Svetić, bio je tvorac prvog Srpskog građanskog zakonika obnarodovanog 1844. godine i trećeg zakonika te vrste u Evropi. Ostao je upamćen i kao veliki protivnik Vukove reforme. Posle Hadžića, Maticom je do 1838. godine predsedavao Mihailo Jovanović, trgovac i dobrotvor. Nasledio ga je jedan od najuglednijih Srba toga doba Sava Popović Tekelija (Arad, 1761 – Pešta, 1842), prvi Matičin doživotni predsednik, prvi Srbin doktor pravnih nauka i osnivač Tekelijanuma, najveće zadužbine izvan Srbije. Bio je i pisac, borac za očuvanje srpskog duha, jezika, kulture i tradicije.
Sve svoje snage Tekelija je usmerio u korist Matice i za opštenarodno dobro. Smogao je snage da i pred samu smrt dolazi na sednice i da im predsedava. Svoju ličnu biblioteku darovao je Matici. Uspeo je da pribavi i štampariju, pokrenuo je ediciju knjiga i neprestano potpomagao mnoge poduhvate ove kulturne institucije.
Pred sam kraj života, svoju celokupnu imovinu: imanje, kuće i 150.000 forinti Tekelija je zaveštao Matici srpskoj. U Galeriji u Novom Sadu, nastaloj u Matičinom okrilju pre 175 godina, čuva se njegova „Poklon zbirka” sa jedanaest portreta članova porodice i album crteža koji je izradio tokom svojih putovanja po srednjoj Evropi. NJegov doživotni predsednički mandat, bez sumnje, trajao bi mnogo duže od četiri godine da se njegov prebogati život nije ugasio 1842. godine.
Episkop budimski, a docnije i bački, Platon Atanacković, svetovnog imena Pavle (Sombor, 1788 – Novi Sad, 1867) bio je plodan pisac i veliki dobrotvor srpske prosvete. Istakavši se kao izvrstan pedagog, postao je prvi profesor Preparandije, škole za obrazovanje učitelja u Sentandreji.
Na tom položaju ostao je sedamnaest godina, uključujući i period pošto je Preparandija 1815. preseljena u Sombor. Predavao je veronauku i crkveno pojanje. Godine 1829. zamonašio se u manastiru Krušedolu, a službovao je i u Šišatovcu i Bezdinu.
O neizmernom rodoljublju vladike Platona svedoče njegovi darovi prosvetnim ustanovama. Kuću vrednu 40.000 forinti poklonio je Fondu za osnivanje Srpske pravne akademije u Novom Sadu. Otkupio je štampariju Danila Medakovića i darovao je Srpskoj novosadskoj gimnaziji, a u Somboru je osnovao Platoneum, internat za stanovanje i ishranu siromašnih đaka Preparandije.
Od 1844. do preseljenja Matice u Novi Sad 1864. godine na čelu Matice bili su Pavle Trifunac (Velika Kikinda, 1796 – Beč, 1882), pravnik, sudija i ministarski savetnik, zatim Pavle Kojić (Stari Vrbas, 1800 – Budim, 1879), jedan od prvih srpskih advokata. Po preseljenju Matice u Novi Sad, Kojić je na mesto upravnika Tekelijanuma postavio pesnika dr Jovana Jovanovića Zmaja.
Pravnik, političar i jedan od osnivača Srpskog narodnog pozorišta Stevan Branovački (Senta, 1804 – Novi Sad, 1880), prvi put je postao predsednik Matice 1867, a zatim je dobio još jedan trogodišnji mandat do 1880. godine. Četiri godine (1868–1872) Maticom je rukovodio Jovan Subotić (Dobrinci, 1817 – Zemun, 1886) advokat, pesnik i političar. Do 1953. godine, Matičini predsednici nizali su se ovim redosledom: Stevan Pavlović (1880–1881), Đorđe Natošević (1881–1887) Laza Stanojević (1888), a Miloš Dimitrijević proveo je na čelu ove institucije osam godina (1888–1896). Najduži predsednički staž koji je trajao deceniju i po, ostvario je dramaturg, pozorišni reditelj, urednik i činovnik Antonije Hadžić. Rukovodio je Maticom od 1896. do 1911. godine.
Dve godine kraći mandat od Hadžićevog na čelu Matice proveo je Radomir Radujkov, direktor lista „Dnevnik” i osnivač Sterijinog pozorja, dok je akademik Mladen Leskovac, istoričar književnosti, pisac i prevodilac na tom mestu bio celu deceniju (1969–1979).
Tokom devet godina, Gedeon Geda Dunđerski, začetnik bogatstva ove veleposedničke porodice, svojim znanjem i energičnim istupanjem upravljao je Maticom u teškom periodu (1911–1920). Uspeo je da sredi zloupotrebama uzdrmane finansije ove institucije i da svojim ugledom otkloni pripremanu intervenciju mađarskih vlasti.
Zahvaljujući njegovom angažovanju i odlučnosti tokom Velikog rata spasen je značajan deo Matičine imovine, kao i fondacije kojima je ona rukovala, a koju su mađarske vlasti nameravale da pretvore u ratne zajmove. Uspeo je Dunđerski i u nameri da zadužbina pod upravom Matice srpske ne potpadne pod agrarnu reformu. Najzad, pod njegovim predsedavanjem izrađen je novi nacrt ustava Matice srpske.
U nizu uglednika i predsednika na čelu ove najstarije institucije kulture i nauke su i: Radivoje Vrhovec, pedagog, filolog, književni istoričar i direktor Karlovačke gimnazije; Vasa Stajić, filozof, istoričar i pisac (1920–1922); Aleksandar Moč, advokat i političar (1936–1945); Milan Petrović (1946–1952), profesor Srpske pravoslavne gimnazije u Novom Sadu; akademik i književnik Veljko Petrović (1953–1956); slikar Milivoj Nikolajević (1979–1983) i akademik i pisac Živan Milisavac (1983–1991).
Period od devedesetih do danas obeležili su: akademik Boško Petrović (1991–1999), prof. dr Božidar Kovaček (1999–2007) i akademik Čedomir Popov (2008–2012). Od 2012. do danas Maticom predsedava prof. dr Dragan Stanić koji je trenutno na polovini svog trećeg mandata.
Danas Matica srpska ima oko 2.000 saradnika. Oni su uključeni u više desetina naučnih i razvojnih projekata, u okviru Odeljenja za književnost i jezik, Leksikografskog odeljenja, Odeljenja za društvene nauke, Odeljenja za prirodne nauke, Odeljenja za likovne umetnosti, Odeljenja za scenske umetnosti i muziku i Rukopisnog odeljenja. Saradnici pripremaju priloge za deset Matičinih naučnih časopisa i rade na pripremi publikacija od kapitalnog značaja za srpsku kulturu i nauku. To su Srpska enciklopedija, Srpski biografski rečnik, Rečnik srpskog jezika, Pravopis i drugo. Biblioteka MS ima više od 3,5 miliona publikacija, a Galerija bogatu zbirku u kojoj je predstavljeno srpsko slikarstvo od XVIII do XX veka.
Izdavački centar nastavlja tradiciju nekadašnjeg Izdavačkog preduzeća Matice srpske, čija su izdanja u Jugoistočnoj Evropi decenijama bila prepoznatljiva po amblemu MS, iza kojeg je stajala kvalitetna i brižljivo odabrana literatura iz različitih oblasti. Matica srpska svake godine dodeljuje nagrade za dostignuća u različitim oblastima kulture i nauke.
Uz sve navedeno, Matica srpska je bila uzor mnogim narodima. Po ugledu na nju osnovane su: Matica češka 1831. godine; Matica ilirska 1842. (koja je 1874. preimenovana u Maticu hrvatsku); Matica lužičkosrpska 1847; Matica galičko-ruska u Lavovu 1848; Matica moravska 1849; Matica dalmatinska u Zadru 1861; Matica slovačka 1863; Matica slovenačka 1864; Matica opavska 1877. i Matica u Tešinskoj kneževini 1898. (iz koje je 1968. godine nastala Matica šleska); Matica poljska u Lavovu 1882; Matica školska u Tešinskoj kneževini 1885; Matica školska u Varšavi 1905; Matica bugarska u Carigradu 1909. i nova Matica bugarska 1989. godine .
Danas Matica srpska sarađuje sa mnogim institucijama i pojedincima iz svih krajeva sveta.
Ostavi komentar