Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Климатске промене представљају такав процес чији ће утицаји вероватно бити све јачи у наредним годинама, узрокујући еколошку, друштвену и економску штету. Град Виљнус има једну од најдужих временских серија праћења температуре у Европи, започет 1778. године на Универзитету у Виљнусу, стога се процена утицаја климатских промена заснива на чврстим подацима. Сценарији климатских промена, ризици и рањивости процењени су током припреме првог општинског извештаја о емисији гасова са ефектом стаклене баште. Мере за прилагођавање климатским променама идентификоване су 2017. године у оквиру Споразума градоначелника, фокусирајући се на решења заснована на природи у урбанистичком планирању, обезбеђујући разуман однос тврдих и водопропусних покривача и нудећи мере за регулисање кишнице на крововима зграда.
Последњих година температуре су више у Виљнусу у свим годишњим добима, са просечном годишњом температуром ваздуха вишом за 0,7°C у поређењу са оном од краја прошлог века. Пројекције показују потенцијално повећање од 3°C до 9,8°C до 2100. године у поређењу са периодом 1981–2010, при чему ће зимске температуре доживети највећу промену. До 2085. године, предвиђа се да ће просечна зимска температура порасти за 3,7°C у поређењу са периодом 1981–2010, што ће резултирати мањом потрошњом енергије, али повећаним здравственим ризицима као што је крпељни енцефалитис. Јавно здравље је велика брига јер повећање топлотних таласа може довести до веће стопе смртности, посебно међу рањивим групама попут старијих особа. Урбана подручја у Виљнусу имају већу преваленцију крпељног енцефалитиса у поређењу са руралним подручјима.
Промена температуре утиче на нивое река и периоде поплава, што резултира мањим пролећним поплавама, али и мање предвидивим поплавама током остатка године. Лети и зими се јављају неочекивано велике поплаве што отежава управљање. За град Виљнус, управљање поплавама и обезбеђивање јавне безбедности представља значајан проблем. Очекује се да ће просечне летње температуре порасти за 2,6 °C до краја 21. века, што ће резултирати дуготрајним сушама које утичу на пољопривреду и екосистеме.
Вероватноћа екстремних хидрометеоролошких догађаја повећаће се за 27% у 21. веку, а такви догађаји ће се дешавати скоро сваке године. Предвиђа се да ће се вероватноћа периода ниског и екстремно ниског водостаја у реци Нерис повећати, што ће резултирати просечним смањењем њеног отицања за 11%. Топлотни таласи и дуготрајни периоди суше повећавају вишак смртних случајева, посебно међу рањивим становништвом. Топлотни таласи се сматрају растућим проблемом у граду Виљнусу са становишта климатских промена, стога се град, у настојању да се прилагоди и повећа отпорност, фокусирао на зелену и плаву инфраструктуру, инсталирајући више вештачких водених површина, језера, јавних фонтана.
У оквиру иницијативе „Зелени талас Виљнуса” засађен је низ биљака, а почело се и са израчунавањем Зеленог индекса. Недавно је град имплементирао нови приступ управљању јавним травњацима, претварајући травњаке у цветне ливаде. Кошењем ливада само једном или два пута током сезоне, град помаже у успостављању богатог биодиверзитета, хватању и складиштењу угљеника у земљишту, смањењу ефекта топлотног острва и управљању нивоом воде.
Решења заснована на природи за ублажавање климатских промена, смањење емисија су међу приоритетима у Виљнусу, а биће предузете и иновативније мере. Саобраћај и инфраструктура су подједнако угрожени јер повећане падавине већ утичу на путну инфраструктуру и грађевинске конструкције. Применом градског пројекта „Дизајн улица Виљнуса”, Виљнус повећава зелене површине које могу брже да апсорбују воду и помаже у управљању нивоима воде.
Укључивање јавности је подстакнуто кроз спровођење пројеката које финансира ЕУ, као што је „Урбана пољопривреда за отпорне градове” (RU:RBAN), где се у градовима саде заједничке баште како би се смањила топлотна острва и повећала аутономија у снабдевању храном. Заједнички пројекти омогућавају становницима градова да развијају округе кроз друштвене активности и негују друштвену кохезију у областима где јавни простор није доступан.
Подизањем свести становника о проблемима климатских промена, начинима прилагођавања њима и развијањем нових одрживијих навика, град Виљнус очекује транзицију ка отпорнијем граду. Континуирано се одржавају састанци и презентације како би се унапредила обнова стамбених зграда, а само ове године је планирано реновирање 100 стамбених зграда. Организују се догађаји Европске недеље одрживе мобилности који подстичу грађане да смање употребу приватних аутомобила, а у образовним установама се спроводе разни програми еколошког образовања. Град активно дели своје знање о спровођењу различитих иницијатива и мера за унапређење еколошке одрживости града на националном и међународном нивоу на конференцијама, семинарима, радионицама или билатералним састанцима.
Платформа Интелигентна енергетска лабораторија, која укључује различите заинтересоване стране, укључујући академску заједницу, фокусира се на повећање ефикасности управљања енергијом коришћењем одрживе енергије.
Градско веће Виљнуса основало је 2022. године јавну институцију „Климатски неутрални Виљнус”. То је координациона институција у оквиру општинске администрације Виљнуса која је фокусирана на ублажавање климатских промена и прилагођавање. Институција ће посредовати у раду између различитих одељења по овом питању како би се осигурала доследна примена планираних мера.
Тренутно, Виљнус нема Акциони план за прилагођавање климатским променама, али су пројекције климатских промена до 2050. и 2100. године припремљене на националном нивоу. Припрема Акционог плана за прилагођавање климатским променама укључиваће индикаторе и оквир за праћење и процену ризика. Док је план још увек у припреми, Виљнус прати политике управљања климатским променама и прилагођавања на националном нивоу, као што су Национална агенда за управљање климатским променама, Стратегија за националну политику управљања климатским променама, Рањивост на климатске промене појединачних сектора, Процена ризика и могућности.
Град Виљнус је 2021. године изабран међу 100 градова за учешће у Мисији градова у оквиру пројекта Net Zero Cities, стога Виљнус израђује Акциони план за климатску неутралност до 2030. године, који ће укључивати мере за прилагођавање климатским променама, укључујући и прогнозиране сценарије климатских промена Министарства животне средине Републике Литваније. Такође, постоје предлози да се ажурира општински План за управљање ванредним ситуацијама који укључује мере прилагођавања климатским променама.
У протеклих десет година, Виљнус се суочио са изазовима због растућег насеља; стара мрежа за сакупљање кишнице имала је потешкоћа у управљању повећаним интензитетом падавина које су плавиле улице. Као резултат тога, спроведено је пет пројеката за реконструкцију мрежа за кишницу, чиме се повећава отпорност инфраструктуре на интензивне падавине. Од 2021. године, Виљнус ствара дигитални клон система за кишницу што ће омогућити анализу функционисања система за кишницу, симулацију развоја градске инфраструктуре и проналажење одговора на стратешки релевантна инжењерска питања града. Пошто су топлотни таласи једна од највећих брига у Виљнусу, предузети су кораци за прилагођавање, нпр. постављање више вештачких водених површина (фонтана), паркова и других зелених површина. Растући обновљиви извори енергије повећавају аутономију града, растуће и здраве зелене површине смањују утицај екстремних временских догађаја и помажу у хватању и складиштењу угљеника. Ово су само неки примери како су ублажавање климатских промена и прилагођавање испреплетени и могу се постићи истим акцијама.
Климатске акције у Виљнусу су интегрални процес који обезбеђује вишеструке акције и мере. Са новим Акционим планом за прилагођавање климатским променама, биће извршена одговарајућа буџетска средства. Ресурси који се разматрају за спровођење мера биће издвојени из локалног и националног буџета, финансирани програмима и фондовима ЕУ, Програмом инвестиционих акција фондова ЕУ 2021–2027, Програмом за опоравак и отпорност у борби против климатских промена (CCP) – пројекти финансирани из CCP-а који се односе на ублажавање климатских промена, енергетску ефикасност и пројекте побољшања производње (нпр. модернизација више стамбених зграда, јавних зграда, реновирање/модернизација једностамбених и двостамбених објеката појединаца), пројекти за промоцију коришћења обновљивих извора енергије и увођење еколошки прихватљивих технологија (нпр. уградња котлова на биогориво, топлотних пумпи или соларних електрана за физичка и правна лица (школе, вртићи, болнице, домови за старе)).
Град Виљнус је имплементирао нови приступ управљању јавним травњацима, претварајући травњаке у цветне ливаде. Кошењем ливада само једном или два пута током сезоне, град помаже у успостављању богатог биодиверзитета, смањењу ефекта топлотног острва и управљању нивоом воде. Подручја која се не користе активно за шетњу или разоноду трансформисана су у цветне ливаде, чиме се пружа естетска вредност, станиште за опрашиваче и побољшава биодиверзитет. Удаљенија травната подручја се још екстензивније управљају како би се одржао дивљи свет. Нека заштићена станишта укључују испашу оваца како би се одржао повољан статус очувања заштићених врста и предела високе природне вредности. Решења заснована на природи за ублажавање климатских промена, смањење емисија и компензацију су међу приоритетима у Виљнусу, а у плану су и иновативније мере.
Принципи управљања градом Виљнусом укључују отвореност и активно ангажовање становника града у спровођењу активности заштите животне средине. Ангажовање становника може се посматрати на три нивоа:
- ангажовање у стратешкој и политичкој имплементацији кроз процес партиципативног буџетирања где грађани могу допринети својим идејама о планирању ресурса за озелењавање Виљнуса;
- неколико онлајн алата доступних јавности где град Виљнус обавештава становнике о тренутном стању животне средине у граду, као и функционалност која омогућава становницима да пријаве све уочене проблеме на интерактивној мапи и/или да дају предлоге у вези са управљањем градом (нпр. зелене површине);
- директно ангажовање становника Виљнуса у развоју зелених површина кроз иницијативу „Зелени талас”.
Град Виљнус одржава посебне веб странице: www.tvarkaumiesta.lt која је намењена за извештавање о уоченим проблемима и предлозима и https://maps.vilnius.lt/ која служи за пружање ажурираних информација о стању животне средине Виљнуса. Иницијатива „Зелени талас” је укључивала позиве становницима и предузећима са територије града да посаде 68.000 дрвећа и жбуња. Сам град је посадио 2500, док су остатак посадила локална предузећа и грађани. Генерално, ове иницијативе града Виљнуса подстичу осећај да становници управљају градом и активно учешће заједнице у градском животу.
Остави коментар