Балкан виђен очима дневника Le Monde (2019‒2020)

29/07/2022

Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић

Током 2019. године у дневном листу Le Monde појавило се 12 текстова у којима се помиње Балкан, при чему треба напоменути да је њих 11 било у вези са проширењем, док један текст говори о односу Србије и Косова и Метохије. Први текст објављен у 2019. години не бави се проширењем. Текст је објављен 29. априла под насловом „Макрон‒Меркел, стратегија напетости“. У њему се говори о предстојећем Самиту о Балкану који се одржава у Берлину и истиче се да Француска и Немачка нису сагласне око свих тачака на дневном реду, нарочито нису сагласне око идеје која подразумева размену територија између Србије и Косова и Метохије. Ову идеју која се појавила на лето 2018. Француска не одбацује априори, док Немачка испољава одређене резерве јер се прибојава да таква идеја може постати преседан с озбиљним последицама.

Други текст у 2019. години објављен је 23. маја под насловом „Да ли су основане оптужбе Републиканаца на рачун Макронових ставова о проширењу ЕУ и Шенгену?“. У њему се разматрају узајамне оптужбе које су изнели представник Републиканаца, Франсоа Белами, те посланица Макронове партије и бивша министарка за европске послове Натали Лоазо о томе да ли је Макрон лагао када је говорио о проширењу и Шенгену. Белами тврди да председник у својим говорима током 2017. није искључивао могућност даљег проширења и отварање преговора са државама Западног Балкана, као ни улазак Румуније и Бугарске у Шенген, али је током 2018. а нарочито 2019. драстично променио ставове тако што је затворио врата будућих проширења како ЕУ, тако и Шенген зоне.

Трећи текст објављен је 5. јуна под насловом „Комисија поново покреће питање проширења на Балкан“. У њему се наглашава да Комисија жели да се отворе преговори с Албанијом и Северном Македонијом јер сматра да су ове две државе испуниле услове за почетак преговора у јуну али се неколико држава, међу којима је и Француска, противе томе. Комесар за проширење Јоханес Хан дао је све од себе да убеди Савет да се преговори отворе али је добио изричито негативан одговор Француза; државе попут Холандије, Данске и Шпаније нису криле своје противљење, док је Немачка била резервисана.

Следећи је текст под насловом „Проширење ЕУ на Западни Балкан блокирали Париз, Берлин и Хаг“ објављен 19. јуна. Он се бави питањем неотварања преговора са Северном Македонијом и Албанијом, односно чињеницом да су Француска, Немачка и Холандија дан раније блокирале отварање преговора. У тексту се истиче да је питање проширења на Западни Балкан питање око кога постоје поделе међу државама чланицама пошто, поред овог блока држава које се противе, постоји и група држава које се залажу за проширење ‒ државе Централне и Источне Европе. Поред тога, наводи се и детаљан приказ колико је свака од држава Западног Балкана појединачно одмакла у процесу приступања Унији.

Пети текст под насловом „Француска и Холандија затвориле врата за Северну Македонију и Албанију“ објављен је 16. октобра. У њему се говори о томе да је састанак министара европских послова држава чланица дан раније протекао у напетој атмосфери и да договор око отварања преговора с Албанијом и Северном Македонијом није остварен, имајући у виду неопходну једногласност међу државама чланицама. За разлику од јунског одлучивања када је Немачка била међу државама које блокирају отварање, она га је сада подржала али уз списак од 9 услова у вези с владавином права који се односе на Албанију. Истиче се да је Комисија овакву одлуку дочекала разочарана и у страху да државе Западног Балкана могу пасти под утицај неких других сила јер се ЕУ не понаша кредибилно према њима. Следећи текст под насловом „Макрон оптужен да је направио историјску грешку јер је затворио врата ЕУ за Северну Македонију и Албанију“ објављен је 23. октобра. У њему се наглашава да је став Париза против проширења жестоко критикован, како на Балкану, тако и међу државама Централне Европе. Зоран Заев, премијер Северне Македоније, највише разочаран оваквом одлуком, тврди да је његова држава жртва историјске грешке. Овај текст носи и једну дозу песимизма јер говори о томе да оваква политика према Балкану може водити у нестабилност.

Истог датума, 23. октобра, објављен је још један текст под насловом „Не држећи реч према Македонији, Француска и ЕУ губе кредибилитет“. Овај текст се налази у рубрици „Трибине“ и у њему своје мишљење износе Жак Рупник и Пјер Мирел. Ова двојица еминентних стручњака и познавалаца Балкана износе тезу да се одбијање отварања преговора не може посматрати само као грешка, већ таква одлука поткопава кредибилитет како Француске, тако и ЕУ. Главни аргумент је то што је Влада Македоније донела историјску и политичку одлуку о промени имена зарад посвећености европској перспективи а није награђена за то.  Следећи текст под насловом „У Паризу председник Северне Македоније ишчекује Макронов предлог за реформу процеса придруживања ЕУ“ објављен је 12. новембра. У њему се истиче да је председник Северне Македоније Пендаровски прихватио позив да дође у Париз у нади да ће ЕУ ипак пристати да отвори врата његовој земљи с образложењем да су они урадили више него било која друга држава у ери модерне дипломатије. За разлику од првобитне реакције на одлуку о неотварању преговора која је укључивала бес, сада је циљ да се Македонци понашају прагматично.

Девети текст за 2019. годину под насловом „Француска жели да се поједноставе и ојачају процедуре у оквиру ЕУ пре било ког будућег проширења“, објављен је 18. новембра. У њему се акценат ставља на инсистирање Француске да се мора реформисати процес проширења пре нових отварања преговора, иако се не спори подршка европској перспективи државама Западног Балкана. Француска је 15. новембра послала текст у Брисел у коме се каже да владавина права мора бити услов свих услова за државе кандидате и за то добила подршку, пре свих Холандије и Данске. Као пример за спорост процеса проширења наводи се пример Србије и каже се да је од 2009. кандидат а да је до краја 2019. отворено само 18 од 35 преговарачких поглавља. Следећи текст објављен је 20. новембра и тематски се наставља на претходни. Текст под насловом „Проширење Европе: Париз жели да то буде боље а нарочито ‒ другачије него до сада“ говори о томе да је започела расправа међу министрима држава чланица задуженим за европске послова о могућности реформе процеса проширења. Француска тврди да је досадашњи процес сувише бирократски, једносмеран и ненапредан али и да се од држава Западног Балкана мора захтевати боља примена владавине права. Макрон предлаже да реформисани процес проширења буде постепен, строг, конкретан, двосмеран и да има 7 фаза, при чему би се из једне у другу фазу прелазило само ако се испуне све претходне обавезе.

Претпоследњи текст за 2019. годину објављен је 21. новембра под насловом „Нова политика Макрона према Истоку изазива љутњу држава Централне Европе“. У овом тексту фокус је на реакцијама у Бечу и осталим престоницама централне Европе на изјаву председника Макрона о имиграцији која долази из илегалних бугарских и украјинских канала, и као и на његову блокаду преговора с Албанијом и Северном Македонијом. С тим у вези преноси се и изјава српског политиколога Ивана Вејводе да је таква  одлука озбиљна грешка која је у великој мери разочарала регион. Последњи, дванаести текст у 2019. години, објављен је 3. децембра под насловом „НАТО, Русија, проширење: Макрон доводи до напетости међу Европљанима“. У њему се говори о томе да ставови председника Макрона о НАТО-у (да се налази у стању мождане смрти), о Русији (позивање на преиспитвање стратешког односа) и проширењу (вето на отварање преговора с Албанијом и Северном Македонијом) изазивају реакције партнера из Брисела али узокују и дебату међу њима. Наиме, разлог за то је што он упорно представља ставове Француске као да су то истовремено и ставови читаве ЕУ,  па такав приступ љути Немачку али и друге европске партнере.

Током 2020. године у француском дневном листу, појмови Западни Балкан или Балкан појављују се у 6 текстова. То је, укупно посматрано, значајно мањи број текстова него што је био случај током 2019. (12), 2018. (9) и 2017. (11). У поменутим годинама био је забележен очигледан пораст у односу на период 2013‒2016. када се Западни Балкан, односно Балкан, помињао ретко, осим када се говорило о мигрантској балканској рути. Важан аргумент у прилог смањеном интересовању француског дневног листа за Западни Балкан током 2020. године лежи и у пандемији Ковида 19 која је драматично променила приоритете и обликовала догађаје, како на глобалном, тако и на европском нивоу. Смањено интересовање било је израженије у другој половини године, будући да су се појавила само два текста с тематиком Западног Балкана, док у првој половини 2020. године можемо пронаћи 4 таква текста. У 5 од 6 текстова ради се о проширењу Европске уније, односно приступању држава Западног Балкана Унији. Један текст посвећен је нормализацији односа Србије и њене јужне покрајине (Косова и Метохије).

Први текст за 2020. годину јесте текст који је објављен 10. јануара под насловом „ЕУ: Француска је спремна за наставак проширења“. У њему се истиче да Париз жели да се процедура приступних преговора реформише пре него што се да зелено светло за отварање преговора с Албанијом и Северном Македонијом. Већ сада преговори предуго трају и држава која приступа ЕУ све време има утисак да се налази ван Европе, што може довести до незадовољства код њених грађана и у тексту се за то наводи пример Србије. Паралелно с тим, наглашава се да је Француска спремна да преиспита свој став по питању блокаде преговора са Северном Македонијом и Албанијом из јесени 2019. али под условом да се процедура, односно методологија проширења пре тога промени. Следећи текст у коме се појављује Западни Балкан објављен је 5. фебруара под насловом „Проширење Европе: нови метод који би умирио и Париз и државе Балкана“. У њему се истиче да је Комисија формулисала предлог за реформу преговарачког процеса, узимајући у обзир сугестије које је дала Француска као и претходну француску блокаду али је акценат и на томе да циљ ове реформе треба да буде покретање процеса проширења с мртве тачке.

Трећи текст објављен је 26. марта у периоду када је већ проглашена пандемија. Текст под насловом „Северна Македонија и Албанија: удаљена перспектива приступања Европској унији“ говори о томе да је након дуготрајног оклевања и блокаде коју је предводио Париз, а подржале Немачка и Холандија у јесен 2019, коначно известан договор међу ЕУ 27 око отварања преговора са Северном Македонијом и Албанијом. Поред тога, у тексту се наводи да чак и ако се проширење врати на колосек, тај процес ће бити доста дуг, јер обе државе имају великих проблема у домену владавине права која је сада смештена у први кластер као најважнији услов за напредовање једне државе у приступним преговорима. Четврти текст с тематиком Западног Балкана појавио се 7. маја под насловом „Мало о проширењу, више о подршци Европске уније државама Балкана током пандемије“. Оно што прво упада у очи у овом тексту јесте да је пандемија преузела примат над проширењем. У тексту се истиче да је на Самиту ЕУ и Западног Балкана, који је одржан у Загребу 6. маја, донета одлука да се издвоје 3,3 милијарде еура из ЕУ буџета за „крхке државе региона којима се удварају Русија и Кина“ и њихову борбу за санирање последица пандемије. Симболика овог Самита је у томе што је Процес стабилизације и придруживања који је обухватио државе Западног Балкана започео на истом месту, у Загребу 1999. године. Борба против пандемије је ипак тема која је искочила у први план док је проширење скрајнуто. Хрватска и Аустрија и даље пружају подршку наставку процеса проширења, али је велика број држава резервисан.

Пети текст објављен је 10. јула и први је у 2020. години који не помиње ни проширење ни пандемију, већ се бави односима Србије и Косова и Метохије. Наслов текста је „Париз и Берлин гледају ка новом покретању српско-косовског дијалога“. Емануел Макрон и Ангела Меркел одржали су видео-конференцију с лидерима Београда и Приштине у покушају да се обнови дијалог. У тексту се истиче да је ЕУ дозволила да се Балкан окрене другим актерима (Кина, Русија, Турска), што није први пут да се оваква теза помиње у текстовима које објављује Le Monde с тематиком Западног Балкана. Поред тога, наглашава се важност нормализације односа између Србије и Косова и Метохије јер је то предуслов за наставак процеса приступања и да размена територија тренутно није опција.

 Последњи текст за 2020. годину објављен је 18. новембра под насловом „Зашто Бугарска не жели да се Северна Македонија придружи Европској унији?“. У овом тексту Софија представља историјски спор са својим суседом како би оправдала вето који је ставила на отварање преговора са Северном Македонијом. Након решавања свог старог спора са Грчком 2019. године, Република Северна Македонија (2,12 милиона становника) суочава се са новом свађом која спречава њен пут ка Европској унији. Овог пута Бугарска је та која спречава почетак преговора о чланству. У основи ове блокаде коју је поставила Бугарска јесте стари спор око идентитета, историје и језика, па се и у тексту истиче да историчари морају помоћи да се реши ова полемика.

Како је Балкан виђен очима француског дневног листа Le Monde у периоду 2013‒2020 покушали смо да представимо користећи анализу дискурса коју смо применили на 58 текстова објављених у дневнику у којима се помињу појмови Балкана, Западног Балкана, Србије и осталих држава и територија које припадају овом региону. Оно што се прво може приметити јесте да се у овим текстовима преплићу две тачке гледишта: угао Француске и угао Европске уније, чак се може закључити да је угао Европске уније видљивији јер је објављено више текстова у којима се на регион гледа кроз европску перспективу, било да се ради о проширењу Уније или мигрантској кризи и балканској рути.

Када је реч о француским погледима на Западни Балкан, у поменутом периоду можемо посматрати два раздобља: 2013‒2017 и 2017‒2020. Ова раздобља одговарају председничким мандатима Франсоа Оланда и Емануела Макрона. За администрацију Франсоа Оланда Западни Балкан је био у другом плану. Оно по чему је овај регион повремено долазио на дневни ред у Јелисејској палати јесте мигрантска криза и ситуација на балканској рути, али је по овим питањима француски председник следио ставове Немачке као и неуспеле покушаје примене заједничке европске политике према азилантима. Може се рећи да у периоду Оландовог боравка на месту председника није било француских специфичности кад је реч о ставовима према овом региону.

Изнете ставове потврђује и анализа текстова објављених у периоду од 1. јула 2013. до маја 2017. и доласка на власт Емануела Макрона. У другој половини 2013. објављена су 3 текста, током 2014. године 4, док је током 2015. објављено 8 текстова од којих је чак 7 посвећено мигрантској кризи и балканској рути. За анализу дискурса важно је напоменути да је један од ових текстова имао негативан призвук када представља услове у којима се дочекују мигранти у Србији али овај текст представља изузетак. Наиме одмах у следећем угледни француски професор Рупник хвали услове за мигранте у Србији и критикује државе Вишеградске групе. Током 2016. објављено је 5 текстова, од којих се 2 надовезују на мигрантску кризу, 1 говори о проширењу ЕУ, док се један значајно разликује јер говори о виђењу бивше Југославије из угла једног филмског хроничара који је кроз филм Балканска трилогија покушао да критички представи улогу западних сила у разбијању Југославије. До француских председничких избора одржаних 2017. године објављена су 3 текста. Један се надовезује на мигрантску кризу а следећа два говоре о порасту утицаја Русије и Кине у региону Западног Балкана. Укупно, у посматраном периоду од јула 2013. до маја 2017. године објављена су 23 текста с тематиком Западног Балкана.

Од половине 2017. улазимо у друго раздобље када на чело администрације долази Емануел Макрон. С њим долази ново поглавље у односима Француске и овог региона које ће се у великој мери разликовати у поређењу с претходним. Макрон враћа регион у фокус пажње тако што изражава подршку евроинтеграцијама и превазилажењу наслеђа прошлости, али он истиче и неопходност да се реформише процес проширења. У вези с тим, Француска доноси Стратегију за Западни Балкан где се наглашава повратак Француске у регион, у коме је била само делимично присутна дужи низ година. Поред овог новог француског погледа на Западни Балкан имамо и нови француски поглед на ЕУ проширење ка региону кроз Макроново инсистирање на усвајању нове методологије проширења, коју је на крају Европска комисија и усвојила 2020. године. Такође, француски председник испољава амбиције да буде посредник у завршетку дијалога Београда и Приштине кроз заједничку иницијативу с Немачком.

Враћање Западног Балкана у фокус француске администрације потврђује и пораст броја текстова објављених у другом раздобљу од маја 2017. до децембра 2020. (укупно 35), што је значајно повећање у односу на прво раздобље. У другој половини 2017. године објављено је 8 текстова. Од тога, 5 текстова је објављено у рубрици „Трибина“ где су ставове о актуелностима на Западном Балкану износили књижевници из региона али и француски професори, историчари чак и британски лабуристи. У 2018. години објављено је 9 текстова, од којих се 7 бави темом проширења ЕУ. Током 2019. објављен је највећи број текстова на годишњем нивоу – 12, од којих се 11 односи на проширење. Број текстова је драстично опао током 2020. године али томе је у великој мери кумовала пандемија Ковида 19. Објављено је свега 6 текстова.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања