135 ГОДИНА ПРУГЕ СУБОТИЦА – НОВИ САД – ЗЕМУН – БУДУЋИ РАЗВОЈ И УТИЦАЈ НА ДРУШТВЕНО – ПОЛИТИЧКА И КУЛТУРНА ДЕШАВАЊА

27/09/2018

135 ГОДИНА ПРУГЕ СУБОТИЦА – НОВИ САД – ЗЕМУН – БУДУЋИ РАЗВОЈ И УТИЦАЈ НА ДРУШТВЕНО – ПОЛИТИЧКА И КУЛТУРНА ДЕШАВАЊА

 

Аутор: Предраг Ђурановић, дипл. инж.

 

Ове године навршава се 135 година од како је у саобраћај пуштена пруга Суботица – Нови Сад – Земун. Деоница Суботица – Нови Сад пуштена је у саобраћај у четвртак 05. марта 1883., а наставак од Новог Сада до Земуна 10.12.1883.

Одлука о изградњи пруге Будимпешта – Земун донета је на Берлинском мировном конгресу одржаном 1878. године. Том приликом закључена је конвенција између Србије и Аустроугарске, по којој је Србија имала обавезу да изгради пругу од Београда са краковима до аустријске, бугарске и турске границе у року од три године. Аустро – Угарска је истовремено требала да обезбеди везу Будимпеште са границом Србије на Сави код Београда.

Пругу Суботица – Нови Сад – Земун – Савски мост градиле су мађарске државне железнице, а у циљу изградњe ове пруге угарска влада је склопила уговор са финансијском групом аустријске ”Лендербанке” и француске фирме ”Лил”. Током изградње пруге прокопан је тунел испод Петроварадинске тврђаве и Чортановачки тунел, такође су изграђена и два моста, један у Новом Саду преко Дунава и један преко Саве између Земуна и Београда који је рађен о заједничком трошку влада Угарске и Србије.

Колико је била значајна изградња ове пруге, која ће да замени транспорт коњима и мазгама  по тадашњим путевима који су били у лошем стањем, односно може се рећи да је владало стање безпутости, ”Српско коло”пише:

”Свршена је ствар да ће се скорим отпочети живо градити нова железница између Будимпеште – Новог Сада – Земуна – Београда и Ниша. Србија је закључила уговор о грађењу, у Пешти се живо преговара са предузимачима, утробу града Варадина и Чортановачког Брега прорива већ барут и динамит; неће дакле више дуго трајати, па ће се свом снагом отпочети рад на целој прузи.

Овај пут довешће нас у брзу свезу са целим светом…

…Где год се чује разговор о тој новој железници, врзе се тај разговор обично само око тога, како ће једном већ доћи време, када нећемо зими бити одсечени блатом и рђавим путевима од целог света…” [1]

На самом почетку обичном свету и сељацима нове могућности, које нуди железница, нису значиле много. Новца за ”шеткање” по Београду, Пешти и Бечу нису имали, а послови им никад нису ишли даље од суседног места. Железницом би једино у случају рата, брже стизали до фронта. Опет са друге стране, била је то изузетна шанса за пословне људе, трговце и предузетнике, да склапају нове послове у вези са самом изградњом пруге, али и да због олакшаног транспорта прошире тржиште и дођу до редовнијих испорука и конкурентнијих цена.

Илустративан пример наведеног је апел трговаца и завода из Бачке жупаније да се суботичко – новосадска железница отвори и пре предвиђеног рока у мају 1883., односно пре зиме 1882. године, пошто се у том периоду не могу користити бачки путеви, а водени пут Дунавом постаје неупотребљив због магле.

Коришћењем железнице брзина превоза увећава се за око 10 пута, а цена превоза се смањује неколико пута. Број несрећних случајева смањен је 17 пута. Транспортне могућности су неограничене, превоз робе је четири пута био јефтинији и бржи.

Железницом се превозе пољопривредни производи, жива стока концентрати руде за извоз у разне државе Европе, пре свега за Аустрију и Немачку.

Извоз је из године у годину растао, што ће довести до велике потражње за теретним железничким саобраћајем. Долази до наглог развоја путничког саобраћаја и огроман број људи се превози железницом ради задовољења својих личних, економских, образовних и културних потреба.

Нови Сад доласком железнице доживљава свој привредни, економски и културни препород и његови тадашњи становници постају свесни једног долазећег преломног тренутка у економском и културном смислу.

Железничка пруга Суботица – Нови Сад – Земун – Београд имала је свој огроман утицај како у предратном периоду, периоду између два рата, тако и у послератном периоду. За све ово време она се развијала, напредовала и позитивно утицала на привреду и културу контактима и комуникацијом међу људима.

Данас, први пут након 135 година експлоатације, на овој прузи се изводе радови који ће у потпуности променити њене тренутно техничко-експлоатационе карактеристике. По значају са овим радовима донекле може да се пореди електрификација пруге која је рађена седамдесетих година прошлог века. Ова деоница је део пруге за возове великих брзина у дужини од 350 километара која треба да повеже Београд и Будимешту и налази се на новом путу свиле. Циљ овог пута је повезивање Кине с Европом, Блиским истоком и Африком у оквиру пројекта „Економски појас Пута свиле“, савременим пругама којима би се кретали брзи теретни возови.

Поред новог моста на Дунаву код Новог Сада који је за железнички саобраћај пуштен у месецу априлу, тренутно се изводе радови на најзахтевнијој деоници пруге Београд–Будимпешта између Старе Пазове и Новог Сада. Руска фирма “РЖД Интернешенел” са домаћим подизвођачима врши пробијање две нове тунелске цеви, укупне дужине око 2.250 метара и гради вијадукт. Како су тунел „Чортановци” и вијадукт у плавном делу Дунава, ради заштите од клизишта врши се побијање шипова, а укупна дужина свих шипова износиће око 80 км, што чини више од дупле дужине деонице Стара Пазова – Нови Сад. Вијадукт који се гради од Чортановаца до Сремских Карловаца биће дугачак три километра са два колосека и биће постављен изнад обале Дунава на 59 стубова, од којих је највиши  28 метара.

На овој прузи максимална брзина возова ће бити и до 200 км/ч. Ове брзине захтевају и већу безбедност, па ће читава деоница пруге бити ограђена, а уместо пружних прелаза на њој ће се налазити надвожњаци и подвожњаци. Сви дотрајали објекти биће замењени.

Рок за завршетак вијадукта и тунела је четири године, а током друге фазе радова на овој деоници биће реконструисана постојећа пруга и изградиће се нови колосек у дужини од 40 километара. У оквиру овог пројекта предвиђена је и изградња савременог диспечерског центра за управљање саобраћајем, као и нови систем одржавања инфраструктуре који захтевају пруге којима се возови крећу брзином од 200 км/ч.

Тренутно су у завршној фази радови на траси пруге између Инђије и Старе Пазове чије се пуштање очекује у новембру.

У наредном периоду очекује се почетак интензивних радова на деоници Нови Београд – Стара Пазова, као и отпочињање радова на деоници Нови Сад – Суботица, које ће изводити кинеске фирме.

Поред знатног скраћења времена путовања између Београда и Будимпеште, ова пруга је значајна и зато што је део линије ”копно – море” која би повезала Кину с грчком луком Пиреј. Кинези су ову луку купили зато што се морска варијанта новог пута свиле завршава у Грчкој. Без железничке везе Београда и Будимпеште, као дела будућег железничког пута свиле, Кина би имала проблем да извози производе железницом до луке Пиреј, а потом даље преко мора у друге европске и афричке земље. Због тога и подржава унапређење комуникација између Егејског мора и Дунава – где се налази Србија, која тако добија шансу да постане кључно регионално трговинско чвориште..

Поводом изградње ове пруге током месеца септембра у Кини је боравило двадесет стручњака из “Инфраструктуре железнице Србије“, других железничких компанија и Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре на Семинару о железничком пројекту Србија – Мађарска. Домаћин овог семинара је Универзитет Јоатонг у Пекингу, а покровитељ је Министарство трговине НР Кине. Семинар је организован са циљем да се наши железнички стручњаци упознају са модерним технологијама кинеских железница и савременим технолошким решењима која ће бити примењена приликом изградње пруге за возове великих брзина између Београда и Будимпеште.

Кинези су заинтересовани за радове на прузи и из разлога да би се ван Кине обрнуо капитал и добила референца за радове у Европској унији. Иако је циљ да се ојача кинеска привреда, Кина обећава да ће и привреде земаља дуж руте да профитирају од нових могућности за приступ тржишту.

Геополитичка ситуација поводом изградње новог пута свиле врло је слична ситуацији након берлинског конгреса 1878. на коме је донета одлука о изградњи пруге Београд – Ниш и њене везе са пругом Будимпешта – Земун. Тада је нова железничка веза требала да омогући продирање Немачке и њеног капитала на Балкан најкраћим путем преко Србије и њено повезивање са солунским пристаништем. Тиме се требало спречити ширење руског утицаја, што би значило широм отворени пут за продирање на Блиски исток под геслом Берлин – Багдад и крилатицом ”Drang nach Osten” (нем. – продор на исток). Међутим овог пута се дешава сасвим супротно, долази до продирања источног (на првом месту кинеског капитала) на запад. И овог пута Немачка има значајну улогу у овим дешавањима пошто иако је нови железнички пут свиле кинески пројекат, за реализацију има њену пуну подршку. Немачки превасходни интерес се огледа у транспорту готових возила брзим железницама до Кине, који се тренутно реализује преко Русије и Казахстана и дужи је 7 дана у односу на на превоз новим путем свиле. Интересантно је да се путовање у односу на морски транспорт скраћује за читаве три недеље.

Како се некад сматрало да су пруге грађене за време Аустро – Угарске представљале железне ланце које треба да овековече ропство нашег народа који је живео на територији двојне монархије, тако се и данас предвиђа да ће од модернизације пруга искључиву корист имати кинески капитал.

Да су ове тврдње ипак претеране показало се у протеклим временима, пошто и када су пруге грађене искључиво ради експлоатације природних богатстава, вршења процеса националне асимилације и војно-стратешких интереса, након распада великих царстава и држава, завршетка ратова, нико није успео да ”однесе” пруге са собом или да их у потпуности уништи и она су увек имале мање негативан, а више позитиван утицај на друштвени, привредни и културни развитак подручја кроз која су пролазиле.

Поред наведних геополитичких и привредно – економских аспеката, пруга Суботица – Нови Сад – Београд као саставни део новог железничког пута свиле имаће сигурно огроман утицај на развој и упознавање са различитим културама земаља. Нови пут свиле повезиваће дијаметрално супротне културе запада и истока и омогућиће комуникацију међу људима као основни услов за развој културе, науке, друштва, ширење цивилизација и сл.

Будућност коришћења пруге Суботица – Нови Сад – Београд, као дела новог железничког пута је сигурно позитивна и допринеће развоју и напретку нашег друштва у размерама којих у овом моменту можда и нисмо свесни.

Литература:

  1. Чонкић Милорад., 100 година железница у Војводини, ”НИН”, Београд 1958.
  2. Николић Јездимир., Историја железница Србије, Војводине, Црне Горе и Косова, Београд 1980.
  3. http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/179159/U-toku-izgradnja-tunela-i-vijadukta-kod-Cortanovaca.html
  4. http://infrazs.rs/2018/09/zeleznicki-strucnjaci-iz-srbije-gosti-kine-na-seminaru-o-zeleznickom-projektu-srbija-madjarska/
  5. http://plutonlogistics.com/zeleznicki-transport/pruga-stara-pazova-novi-sad-bice-zavrsena-do-novembra-2021/
  6. http://plutonlogistics.com/zeleznicki-transport/ugovor-za-izgradnju-dispecerskog-centra-srpskih-zeleznica-do-kraja-2018-godine/
  7. http://www.politika.rs/sr/clanak/309058/Pogledi/Novi-put-svile
  8. https://rs-lat.sputniknews.com

[1] ”Српско коло” од 05.04.1881., стр. 243

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања