Izložba grafika Vanje Borić „Složilica 1” biće otvorena u utorak 7. juna u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada u 19 časova i moći će da se pogleda do 16. juna.
„SLOŽENA“ JEDNOSTAVNOST LEPOTE
(Povodom likovne izložbe „Složilica 1“ Vanje Borić u Kulturnom centru Novog Sada)
Vanja Borić pripada onoj retkoj grupi likovnih autodidaktâ koji svoj talenat nisu sveli samo na uzbudljivo putešestvije od mašte ka veštoj ruci, već su celim svojim bićem i duhovnim usmerenjem posvećeni umetnosti. To podrazumeva: rast i sazrevanje uz obimnu a probranu lektiru u gotovo svim područjima stvaralaštva, to podrazumeva spontanu estetičku refleksiju nad lepotom prirode i kritički usmerenu refleksiju ka umetnički lepom, to podrazumeva i obavezuje na perfekcionizam i nepristrasnu procenu svoga rada i dela.
Područja Vanjinog stvaralaštva jesu: modelovanje lutaka i dizajn njihove odeće, grafički dizajn (digitalna grafika), crtež, akvarel, ulje na platnu, umetnička fotografija i asemblaž. Ovde se ona predstavlja kao koautor didaktičke igračke „Složilica“, ali prvenstveno, kao autor digitalnih grafikâ izvedenih iz tog koncepta.
„Složilica“ je didaktička, inventivna i inovativna igračka koja je namenjena, koliko deci uzrasta od 5 godina, toliko i svakom odraslom „crtaču“ – upravo zbog svoje intelektualne zahtevnosti i nebrojenih kreativnih mogućnosti. Reč je o kompletu koji se sastoji od 122 komada, po veličini i obliku različitih grafičkih „objekata“ koji međusobnim grupisanjem, odnosno, slaganjem, predstavljaju crtež. Sâmo ime „Složilica“ upućuje na slaganje doslovno „svega što nas okružuje“, a jezička igra unutar naslova „Složi-lica“ upućuje na slaganje emotikona ljudskih fizionomija. Za razliku od igračaka sličnog tipa u kojima su likovne celine već definisane kao delovi nečega što već ima svoj jasan identitet, delovi „Složice“ su apstraktni. Stoga, oni mogu da budu doslovno „bilo šta“, te je njihov aluzivni karakter neograničen. Fenomen paraidolije ovde je od presudne poetičke važnosti. On, pre svega, dolazi do izražaja u slaganju emotikonâ i fizionomijâ, ali ne manje ni u svim drugim temama gde je crtež apstraktan ili aluzivan. Ukoliko ono što nazivamo crtanjem „slobodnom rukom“ u ontološkom smislu predstavlja najviši domet kreativnosti, slobode i originalnosti, onda je crtanje „Složilicom“ nešto poput „prevođenja“ crtanja. Otprilike, kao što prevodilac poezije, koji je i sâm pesnik – sastavljajući, „slažući“ prevod pesme-originala, ispisuje, kao koautor, originalnu pesmu u unapred zadatim smisaonim i poetički koordinatama. „Složilica“ jeste taj skup unapred zadatih koordinata koje neminovno diktiraju jednu stranu likovnog identiteta novonastalih crtežâ. Druga strana jeste upravo osobenost samog crtača, odnosno, „slagača“. Delovi „Složilice“, poput neobičnih i razigranih mikroorganizama pod mikroskopom, najčešće daju karakter infantilnosti crtežima, a neretko i jasnoću i izražajnost raznih ikoničkih znakova poput piktograma i logotipa. Slaganje siluetâ, na primer, samo je jedan od podskupova te grupe crtežâ.
A, da se likovni arsenal „Složilice“ ne iscrpljuje ovim pomenutim poetikama, dokazjuju same grafike Vanje Borić, prezentovane na ovoj izložbi. Kao prvo, logo igračke je semantički višeslojan. Recimo da on predstvalja lik nasmešenog i zanesenog, mladog zlatokosog princa iz neke slovenske bajke. Ali, on istovremeno predstavlja i kuću. Zabat te kuće, dalje, pojavljuje se kao zimska kapa na glavi tog princa, dok se, opet, cela kuća može sagledati kao kratka, šarena i zašiljena grafitna olovka – simbol crtanja. (Namerno ne navodimo pisanje, jer ono je tek jedan naročit vid crtanja uopšte) A, ovde se crta slaganjem. Složenost siluete „Bicikliste“ ukazuje na mogućnost da se dosetljivo i na minimalistički način objekat predstavi trodimenzionalno. Upoređujući „Baku“ i „Vandrokaša“, možemo da uočimo suptilne razlike između jedne izražajne fizionomije i jednog kompozicono nadograđenog emotikona. „Lokomotiva“, „Pčelica i saće“ i „Ptica i cvet“ svedoče o onom već spomenutom infantilnom karakteru, dok „Sat Petrovaradinske tvrđave“ može da se posmatra i kao originalna varijacija na temu logotipa.
Sve u svemu, vođeni autorkinom idejom, slažimo i preslažimo slike u spostvenom duhu – drugim rečima – igrajmo se!
Damir Malešev
maj 2022.
Vanja Borić je rođena u Virovitici 1970. gde je završila srednju ekonomsku školu i studirala na Pravnom fakultetu u Osijeku. Kao likovni autodidakt bavi se asemlažima, modeliranjem lutaka od raznovrsnih materijala, fotografijom ali i grafičkim dizajnom. Koautor je didaktičke igračke „Složilica“ koja se, suštinski, zasniva na crtanju. Učesnik je izložbe „Mala grafika–Novi Sad 2021.“ u kategoriji digitalni print. Živi i radi kao preduzetnik u Novom Sadu.
Komentari
Ponosna sam što Vanju znam, i što mogu time da se pohvalim!
Umetnica, pre svega ČOVEK!
Bravo Vanja!
Sve čestitke
Ponosna sam što si sa nama u timu FRD. Sve čestitke i još mnogo inovacija.
Ostavi komentar