Tribina „Nikola Pašić i radikali u Srbiji“, održana je u četvrtak 15. novembra u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je dr LJubiša Despotović.
Na početku tribine, Despotović je kazao da su Radikalna stranka i njen vođa Nikola Pašić paradigmatičan primer političkog razvoja kroz koji je ova najznačajnija i najorganizovanija srpska politička stranka, kao i srpsko društvo, prošla u rasponu od socijalističkog narodnjaštva, populističke demokratije do malograđanskog konzervativizma.
– Ona će svojom političkom delatnošću snažno obeležiti poslednje tri decenije 19. veka i u velikoj meri uticati na konačni izgled srpskog društva na početku 20. veka – objasnio je autor tribine.
Govoreći o počecima stranke, Despotović je rekao da je njen idejni tvorac bio Svetozar Marković i da je ona u to vreme bila prva i prava moderna politička stranka u Srbiji.
– Prva faza nastanka stranke vezana je za početak 70-ih godina 19. veka i za ideologiju Markovićevog agrarnog socijalizma. To je izvorni program na kome će radikali stasati kao mlad naraštaj i formirati svoju stranku – rekao je autor tribine.
Liberali i naprednjaci, iako formirani pre radikala, nisu imali takvu stranačku strukturu i tako jasno definisanu ideologiju, organizaciju i partijsku i propagandnu mašineriju kao Radikalna stranka.
Iako su se po svojoj socijalnoj i političkoj snazi izdvajali kao stranka, radikali nisu uvek bili u prilici da upravljaju državnim kormilom. Uvek u sukobu sa srpskom krunom, čak i onda kada to nisu želeli, koristili su svaki svoj dolazak na vlast da u Srbiju unesu što više političkih novina iz svog stranačkog programa.
Kralj Milan Obrenović, a kasnije i njegov sin Aleksandar i naprednjačka vlada, sprovodili su žestoko političko nasilje nad radikalima pokušavajući da obuzdaju tu snagu koja se „valjala“ prema Beogradu, dvoru i vladi i koja je pretila da preotme vlast – objasnio je Despotović i rekao da se to i desilo krajem 80-ih godina, kada su radikali preuzeli vlast u Srbiji.
Radikalna stranka je u svom političkom radu pretrpela i najviše ideoloških transformacija, prešavši put od narodnjaštva inspirisanog socijalističkim idejama, preko uticaja francuskog radikalizma do malograđanskog konzervativizma stranke na vlasti, koja je želela da po svaku cenu sačuva realnu vlast i politički uticaj.
Ta stranka na čudnovat način izmešala je u svojim redovima modernističku i antimodernističku komponentu, delujući u pojedinim periodima kao promoter političkog razvoja Srbije a u drugom kao njegova prepreka.
– Protivurečna u svom karakteru, barem onoliko koliko i socijalna snaga iz koje je izrasla, Radikalna stranka je u isto vreme delovala kao reformska, ali i kao politička snaga koja se modernim reformama suprotstavlja i onda kada za to nema nikavih razumnih političkih razloga – zaključio je Despotović.
Ostavi komentar