Зелена престоница Европе – скандинавска прича

query_builder

„Зелена престоница Европе – скандинавска прича“

У оквиру циклуса Зеленa дебатa, трибина „Зелена престоница Европе – скандинавска прича“ одржана је у среду, 13. децембра, у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и модератор био је Данило Копривица, а на трибини су, осим аутора, говорили: Иван Калц – дипл. инжењер архитектуре, Марија Станојевић и Катарина Савић – студенткиње завршне године архитектуре и урбанизма.

На деветнаестој по реду Зеленој дебати било је речи о искуствима Стокхолма и Копенхагена и о томе колико су испред нас, у смислу зелених стандарда и да ли су њихови концепти примењиви и у нашим условима.
Студенткиње Марија Станојевић и Катарина Савић најпре су публици објасниле да награда „Зелена престоница Европе“ има за циљ да охрабри све градове да унапређују квалитет живота. Да би неки град добио овај статус, потребно је да приложи доказе о успесима акција на том пољу и да има добре планове и да их успешно примени како би постао узор другим градовима. Заузврат, „зелена титула“ доноси инвестиције које доприносе даљем развоју у свим областима, укључујући и пораст туризма.
Данска престоница Копенхаген са око пола милиона становника, постао је „Зелена престоница“ 2014. године тако што је повећао број зелених површина, предност дао пешацима и бициклистима, а изместио највеће загађиваче – моторна возила. Реч је о вишегодишњим, повезаним пројектима.
Копенхаген је са две стране окружен Балтичким и Северним морем са којег ветрови доносе свеж ваздух, али житељи овог града и даље су забринути за квалитет ваздуха што, заправо, говори о високом нивоу њихове свести. Они се боре за нулти степен угљен-диоксида, јер његово присуство смањује способност учења и рада, што кошта државу. Дакле, таква тежња није само нека врста еколошке идеологије, него и резултат јасне математике.
Иван Калц, дипломирани инжењер архитектуре, рекао је да је Стокхолм 2010. године постао „Зелена престоница“ и да је у том смислу врло сличан Копенхагену. Говорећи о данском граду, Калц је посебно указао на зелене и јавне површине у Копенхагену које су пуне садржаја које маме људе да изађу и ту квалитетно проведу своје слободно време.

По Калцу, такав модел требало би да примени и Нови Сад. Такође, пешачка зона треба да подразумева више пешачења, што значи да се у Новом Саду пешачка зона не може сводити практично само на Змај Јовину улицу.
Као једна од предности Новог Сада истакнуте су „отворене“ теретане и трим стазе на кеју поред Дунава, али ту је истовремено и проблем – док људи вежбају или трче, поред њих пролази на десетине аутомобила.
На крају трибине Копривица је презентовао резултате истраживања спроведеног међу младим Новосађанима. Питање је гласило: “Шта мислите о идеји да се од студентског кампуса до центра града изгради бициклистички „аутопут“ са што мање укрштања и са правом првенства за бициклисте, с тим што би на обе локације била успостављена добро обезбеђена паркиралишта?“
Укупно 30 одсто учесника анкете подржало је предлог, али га сматрају презахтевном (скупом) инвестицијом, 15 одсто анкетираних сматра да би то било непотребно расипање новца, док чак 55 одсто младих Новосађана безрезервно подржава ову идеју и сматра је веома корисном.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language