U okviru ciklusa ”Zelena debata”, 27. marta 2017. godine, održana je tribina ”Životna sredina – POLITIKA BEZ ZAŠTITNIKA”, autora i moderatora Danila Koprivice. „Zelena debata“ je forma susretanja stručne i upućene laičke javnosti, institucionalnih i vaninstitucionalnih zainteresovanih strana, na teme iz oblasti kulture urbanog življenja.
Pored samog autora na tribini su govorili i prof. dr Viktor Til, radiolog, Ruža Helać iz udruženja ”Vojvođanska zelena inicijativa” i Milica Alavanja iz ”Zelene patrole”, mobilne grupe za preventivno i brzo ekološko reagovanje. Teme o kojima se debatovalo jesu sprovođenje poglavlja 27 – radioaktivni gromobrani, štetno zračenje u medicinske svrhe, svest građana o ekološkim problemima i druge.
Stav svih učesnika, na samom početku, jeste da se u političkim kampanjama slabo zastupa politika odnosa prema životnoj sredini. Ruža Helać smatra da je za ovako nešto potreban veliki novac, velika ulaganja i velika odgovornost. Evidentno je da ekoloških tema u politici skoro nema. Milica Alavanja misli da ovaj problem jeste velik, ali da on iz dana u dan dobija još šire razmere umesto da bude suprotno.
Pomenuto je poglavlje 27 – „Životna sredina i klimatske promene“, koje Srbija treba da usvoji, a po rečima Danila Koprivice „čeka nas prava golgota” jer u narednih 25 godina treba usvojiti 700 propisa i investirati 10 milijardi evra kako bi se rešili aktuelni problemi. Ipak, postoji šansa da se konkuriše za kohezione fondove koji su dostupni samo zemljama Evropske unije. Činjenica je da Srbija i njeni građani taj novac nemaju, tako da se mora naći odgovarajući modus koji će ovaj problem rešiti. Ovaj problem ne tiče se samo ekologije već i celokupnog načina života. Istaknuti su i razlozi zbog čega se slabo o ovim problemima govori u javnosti i po anketi sprovedenoj među mladima dolazi se do dva ključna razloga: navedene teme nisu dovoljno medijski atraktivne (45%) i taj da političari beže od njih kako se ne bi zamerili krupnom kapitalu. Milica Alavanja iz ”Zelene patrole” napomenula je da je kod građana probuđena svest o ovoj temi i da oni prijavljuju probleme korupcije koji za posledicu imaju zagađenje životne sredine. Ruža Helać se složila da su ovo bitne teme i veoma veliki i atraktivni problemi, ali da mediji i novinari ne smeju da ih objavljuju. Napominje kako su glavni razlog za taj medijski jaz, korumpiranost i lažna humanitarna dela. „Danas je marketing jedno, a stvarnost je ipak drugačija”, istakla je Helaćeva.
Profesor dr Viktor Til govorio je o štetnim zračenjima u medicinskoj praksi. Anketa sprovedena među mladima pokazuje da je opšte mišljenje takvo da se najopasnijom smatra magnetna rezonanca. Ovakvo mišljenje je doktor opovrgao, konstatujući da CT-om dolazi do najveće količine zračenja, a da sama magnetna rezonanca kao i ultrazvuk nisu štetni. Danilo Koprivica na ovo dodaje da u Srbiji još uvek ne postoji radiološki karton kojim bi se vodila evidencija o ovakvim pregledima.
Prema mišljenju učesnice tribine, Ruže Helać, građani Srbije imaju svest i znanje, poštuju zakonske procedure ali postoji sprega između donosilaca odluka i medija, koji su jedna od bitnih karika u rešavanju problema. Takođe, Koprivica dodaje da svest postoji, ali da mnogi građani politiku koriste kao alat da bi rešili lični problem, stoga problem ličnog treba podići na problem kolektivnog.
Na kraju, svi učesnici tribine su se složili da je neophodno stvaranje institucije Zaštitnika životne sredine, sa punim strukovnim i logističkim kapacitetom, kao i biranje Ombudsmana prirode. Iako ovo deluje kao previše administracije i birokratije mora postojati neko ko će brzo i efikasno rešavati sporna pitanja zaštite životne sredine.
Ostavi komentar