U okviru ciklusa Razgovori o geopolitici, tribina „Geokultura i mediji” održana je u ponedeljak, 23. oktobra u Klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Milorad Vukašinović, novinar i publicista.
Autor je pokrenuo i dao odgovore na nekoliko zanimljivih pitanja: Da li se savremena geopolitika može razumeti bez uvažavanja „činilaca meke moći“? Kakva je uloga medija u kreiranju geokulture?
Vukašinović je, na početku, kazao da smo sve do 60-tih godina 20. veka, uporedo sa razvojem nauke i tehnologije, imali u praksi primenu geopolitičkih teorija oslonjenih na teorijske postavke i stavove osnivača ove discipline s kraja 19. i početka 20. veka.
Reč „geopolitika“ potiče od grčkih reči „zemlja“ i „politika“. Ovaj termin prvi je upotrebio Rudolf Kjelen 1889. godine. U Evropi se širi u periodu između Prvog i Drugog svetskog rata, da bi se kasnije njegova upotreba proširila na ceo svet, pa u savremenom političkom diskursu, geopolitika često predstavlja sinonim za internacionalnu politiku.
-Na strogo političkom planu, uporedo sa hladnim ratom u kulturi, nastala je i ideja koju je uobličio Zbignjev Bžežinski, takođe 60-ih godina prošlog veka, nazvana Teorija konvergencije. To je ideja da svetu preti bukvalna katastrofa, da nema pobednika u mogućem nuklearnom sukobu i da će postepeno, evolutivnim putem, doći do konvergencije – pretapanja demokratskog i komunističkog sistema u jedan sistem – kazao je Vukašinović, dodavši da je taj pravac unutar mondijalističkog pokreta svoj vrhunac doživeo u SSSR-u osamdesetih godina 20. veka kroz pojavu Mihaila Gorbačova.
U daljem toku tribine, Vukašinović je ukazao na pojavu geopolitike postmoderne, koja koincidira sa tendencijom unipolarizma u svetskoj politici, odnosno, pojavom SAD-a kao apsolutno dominantne svetske sile, prve postmoderne globalne imperije koja je ceo svet proglasila za svoj globalni interes.
– U tim procesima transformacije svetskog poretka dolazimo do važne uloge medija. Obično se transformacija ili tranzicija koriste za dešavanja na političkom Istoku, a zaboravlja se da je tranzicija pojam koji je osmišljen još 70-ih godina 20. veka i koji je označavao tranziciju čitavog svetskog poretka. Taj koncept je od kraja prošlog stoleća prisutan na Zapadu gde danas predstavlja možda i najvažnije političko pitanje – objasnio je autor tribine.
Uloga medija i te, nove geokulture koja je zapravo ideologizovana, gde su određene vrednosti poprimile karakter nove, sekularne religije – multikulturalizam, ljudska prava, demokratija, postrasno društvo… To su pojmovi o kojima ne smete ni da debatujete, niti da kritički promišljate, što medijima i političkom osmišljavanju određenog prostora daje potpuno nov karakter i to politiku izmešta iz institucija sistema u virtuelni prostor koji je navodno slobodan, a zapravo je strogo kontrolisan.
– Paradigma te nove situacije u svetskoj politici je izbor Donalda Trampa, gde je u predizbornoj kampanji zabeležena podela u medijima, u kojoj je 97 odsto medija podržalo Hilari Klinton, a svega tri procenta pružilo je podršku Trampu, koji je na kraju pobedio. Ali, mediji koji su podržali Klintonovu kao i establišment tzv. “duboke države“ još uvek ne priznaje te rezultate, što je potpuno nov fenomen, nazvan postpolitikom – zaključio je Vukašinović, navodeći da je takva pojava veoma loša, jer razara institucije i čitav društveni politički život izmešta na ulicu.
Ostavi komentar