„Вукашиновићева трибина о геокултури и медијима изазвала получасовну дебату на Трибини младих“.

query_builder

У оквиру циклуса Разговори о геополитици, трибина „Геокултура и медији” одржана је у понедељак, 23. октобра у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милорад Вукашиновић, новинар и публициста.
Aутор jе покренуо и дао одговоре на неколико занимљивих питања: Да ли се савремена геополитика може разумети без уважавања „чинилаца меке моћи“? Каква је улога медија у креирању геокултуре?

Вукашиновић је, на почетку, казао да смо све до 60-тих година 20. века, упоредо са развојем науке и технологије, имали у пракси примену геополитичких теорија ослоњених на теоријске поставке и ставове оснивача ове дисциплине с краја 19. и почетка 20. века.
Реч „геополитика“ потиче од грчких речи „земља“ и „политика“. Овај термин први је употребио Рудолф Кјелен 1889. године. У Европи се шири у периоду између Првог и Другог светског рата, да би се касније његова употреба проширила на цео свет, па у савременом политичком дискурсу, геополитика често представља синоним за интернационалну политику.
-На строго политичком плану, упоредо са хладним ратом у култури, настала је и идеја коју је уобличио Збигњев Бжежински, такође 60-их година прошлог века, названа Теорија конвергенције. То је идеја да свету прети буквална катастрофа, да нема победника у могућем нуклеарном сукобу и да ће постепено, еволутивним путем, доћи до конвергенције – претапања демократског и комунистичког система у један систем – казао је Вукашиновић, додавши да је тај правац унутар мондијалистичког покрета свој врхунац доживео у СССР-у осамдесетих година 20. века кроз појаву Михаила Горбачова.
У даљем току трибине, Вукашиновић је указао на појаву геополитике постмодерне, која коинцидира са тенденцијом униполаризма у светској политици, односно, појавом САД-а као апсолутно доминантне светске силе, прве постмодерне глобалне империје која је цео свет прогласила за свој глобални интерес.

– У тим процесима трансформације светског поретка долазимо до важне улоге медија. Обично се трансформација или транзиција користе за дешавања на политичком Истоку, а заборавља се да је транзиција појам који је осмишљен још 70-их година 20. века и који је означавао транзицију читавог светског поретка. Тај концепт је од краја прошлог столећа присутан на Западу где данас представља можда и најважније политичко питање – објаснио је аутор трибине.
Улога медија и те, нове геокултуре која је заправо идеологизована, где су одређене вредности попримиле карактер нове, секуларне религије – мултикултурализам, људска права, демократија, пострасно друштво… То су појмови о којима не смете ни да дебатујете, нити да критички промишљате, што медијима и политичком осмишљавању одређеног простора даје потпуно нов карактер и то политику измешта из институција система у виртуелни простор који је наводно слободан, а заправо је строго контролисан.
– Парадигма те нове ситуације у светској политици је избор Доналда Трампа, где је у предизборној кампањи забележена подела у медијима, у којој је 97 одсто медија подржало Хилари Клинтон, а свега три процента пружило је подршку Трампу, који је на крају победио. Али, медији који су подржали Клинтонову као и естаблишмент тзв. “дубоке државе“ још увек не признаје те резултате, што је потпуно нов феномен, назван постполитиком – закључио је Вукашиновић, наводећи да је таква појава веома лоша, јер разара институције и читав друштвени политички живот измешта на улицу.

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language