Vojvoda Vuk – zaboravljeni junak Kajmakčalana

12/02/2018

Tribina “Vojvoda Vuk – zaboravljeni junak Kajmakčalana” održana je u ponedeljak 12. februara u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je msr Ognjen Karanović, istoričar.

Nema sumnje da su mnogi pripadnici širokih slojeva našeg društva čuli za ime Vojina Popovića (1881-1916), čuvenijeg po nadimcima Vojvoda Vuk i Pčinjski zmaj, ali u proteklih nekoliko decenija, pa i stotinu godina, u svojim istraživačkim poduhvatima, srpska istoriografija poklonila je zapanjujuće malo pažnje analizi povesnice Četničkog pokreta u Staroj i Južnoj Srbiji na kraju 19. veka i u prvim decenijama 20. stoleća.

Na početku predavanja Karanović je izneo najvažnije detalje iz života Vojvode Vuka. Odmah po njegovom rođenju, porodica se preselila u Kragujevac gde Vojin Popović završava kragujevačku gimnaziju, potom se seli u Beograd gde ostvaruje san da postane vojnik. Upisao se u Vojnu akademiju, u čuvenu 32. klasu u kojoj su bili i neki od najznamenitiji srpskih oficira poput Vojislava Tankosića i Pavla Jurišića, Milana Nedića, Dušana Jezdića.

Po završetku škole, 1901. godine, Vojin Popović je dobio čin potporučnika i bio je raspoređen u 18. pešadijski puk na Topčideru, ali već naredne godine, na sopstveni zahtev, prešao je u 19. pešadijski puk u Kragujevac.

Ceo život Popović je posvetio borbi, osećao je u sebi da je pozvan od rodne grude da se svakom tuđincu, neprijatelju, suprotstavi, ako taj želi da vlada njegovim narodom. Učestvovao je u mnogim bitkama i četničkim akcijama, zatim u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Učestvovao je u Kumanovskoj bici i u bici na Srtevici. Njegov četnički odred pomagao je Dunavskoj diviziji u Prvom svetskom ratu da održi front u Mačvi.

U svim bitkama pokazao je stručnost, hrabrost i sposobnost za komandovanje, pa je 1905. godine unapređen u poručnika, a saborci su ga iste godine imenovali za vojvodu. Dobio je nadimak Vojvoda Vuk. Godine 1908. postao je nadređeni svim pripadnicima četničkog pokreta u Južnoj i Staroj Srbiji.

Kao komandant Jadarskog četničkog odreda učestvovao je u Cerskoj bici. Zajedno sa srpskom vojskom se povukao preko Albanije, a kad je otvoren Solunski front, bio je komandant Dobrovoljačkog odreda na Solunskom frontu.

Poginuo je u borbi sa Bugarima severno od sela Gruništa, u jurišu na Gruniški vis 29. novembra 1916. godine. Preživeli vojnici njegovog Dobrovoljačkog odreda prebačeni su u druge pukove. Gruniški vis je bio osvojen, a Bugari proterani.

Ne zaboravimo, nastavio je Karanović, da su delatnost gerilskog pokreta otpora srpskog naroda na prostorima Stare i Južne Srbije u godinama „kada se do Nebesa razvijao srceparajući jauk sa Juga“, Balkanski ratovi, sukob državnih institucija sa neformalnim političkim snagama okupljenim oko organizacije „Ujedinjenje ili smrt“, Prvi svetski rat, Golgota preko Albanije, Solunski front, ali i Solunski proces na najneposredniji način uticali na dalji tok razvoja uloge Srbije u Velikom ratu.

– U velikom delu navedenih istorijskih procesa učestvovao je i Vojvoda Vuk, a njegovo delo imalo je makar posredan uticaj i na ona stanja i procese koji su se dogodili u prvim godinama i decenijama nakon njegove herojske smrti – zaključio je autor tribine.

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja