Виртуелна комуникација и стварна одговорност

query_builder

У оквиру циклуса Зеленa дебатa, трибина „Виртуелна комуникација и стварна одговорност”, одржана је у понедељак  28. маја у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Гости Зелене дебате били су: проф. др Иштван Бикит, професор емеритус на Катедри за нуклеарну физику ПМФ у Новом Саду, и доц. др Борис Голубовић, психијатар. Аутор и модератор био је Данило Копривица.

Двадесет четврта по реду Зелена дебата замишљена је као пролог наредним сесијама на тему спремности свих нас да се изборимо са техничким и психолошким захтевима нових канала комуникација.

– Предности виртуелног комуницирања су неспорне, како за пословне намене тако и за приватно комуницирање. Ипак, неспорно је и постојање његових потенцијално или стварно штетних ефеката на психу комуникатора, нарочито оних који у новим алатима и каналима комуникације виде прилику за бег од стварности или упражњавање порока, попут виртуелног коцкања и виртуелне проституције – рекао је на почетку трибине Копривица.

Др Бикит је на почетку свог обраћања подсетио да је прве експерименте у бежичној комуникацији извео Никола Тесла, који се бавио бежичним преносом информација а последње године живота посветио је изучавању преноса енергије.

Забринутост због нејонизујућег зрачења, по оцени проф. Бикита, донекле има смисла, јер електромагнетни сноп у којем живимо постаје све интензивнији.

– Планирају се мреже мобилне телефоније које ће у будућности заменити кабловске оператере, што значи да ћемо имати и бежични телевизијски сигнал. Тренд да носимо са собом све што нас занима постаје све интензивнији – упозорио је проф. Бикит.

Наглашавајући да пречестом виртуелном комуникацијом губимо контакт уживо, доц. др Борис Голубовић рекао је да је виртуелна комуникација сјајна ствар уколико се у њеном коришћењу не оде у крајност.

– Користећи виртуелну комуникацију, деца улазе у страшан ризик који им ми пуштамо. Раније су цртаћи на телевизији емитовани 15 минута на дан, а остатак времена малишани су проводили напољу у игри. Данас постоје канали цртаних филмова које деца гледају по цео дан, постају све отуђенија, до те мере да не умеју да се играју једни с другима – рекао је др Голубовић.

Он се затим запитао да ли ће млад свет, који је изузетно дигитално писмен, који може безмало да хакује НАСУ, моћи да учествује у неком обичном разговору.

На крају дебате упозорено је да у коришћењу дигиталних технологија деци треба поставити ограничења, мада је веома тешко рећи где је граница. Усавршавање дигиталних комуникација доноси човечанству убрзање, али и ствара зависност попут наркоманије и отуђење.

 

 

 

 

0Shares

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language