Видовдан – историја, мит и наслеђе

11/06/2018

Трибина „Видовдан – историја, мит и наслеђе” одржана je у понедељак, 11. јуна у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је доцент др Борис Стојковски.

Говорећи о једном од најважнијих српских националних празника и најсудбоноснијих датума српске историје, др Стојковски је казао да се око овог празника исплело много питања, али је Видовдан често праћен и подацима који немају никакво упориште у чињеницама и плод су незнања, а често и злоупотреба разне врсте.

Можда суштинско питање треба да гласи: Шта се тог дана прославља и ко га прославља? – рекао је аутор на почетку трибине и објаснио да је први и један од најстаријих старозаветних пророка био Свети пророк Амос који је живео у 8. веку пре нове ере. Он се у цркви (по свим календарима) прославља 15. јуна.

Друга личност је Свети Вид (Vitus), највероватније рођен око 290. године. У Диоклецијановом погрому 303. године против хришћана, Вид је као тринаестогодишњак пострадао, јер је одбио да се одрекне хришћанске вере. Свети Вид у немањићкој Србији није имао толико развијен култ, али све оно што се касније десило допринело је да Видовдан буде некако отргнут од његовог изворника.

Турци већ од 11. века крећу у продор у Малу Азију, Византију и Балкан, корак по корак, што је довело и до Косовске битке. Тој бици претходио је 1362. године долазак  једног од најважнијих вођа османске династије Мурата Првог, који је битно проширио сопствену државу и који је „закуцао један од ексера у ковчег Византије”.

Освајао је део по део Душановог царства, а Душан је умро седам година пре Муратовог доласка на власт. Потом долази до Маричке битке 1371. године, битка од огромног стратешког значаја. Пад Ниша довео је до битке код Плочника. Био је то први директан сукоб кнеза Лазара Хребељановића са Турцима и завршен је српском победом.

Мурат Први је морао да се повуче и нови напад уследио је две године касније код Билеће, 1388. године. Тада је босанску војску Твртка Котроманића предводио војвода Влатко Вујовић, који је нанео озбиљан пораз Турцима. У пролеће 1389. године и у Србији се знало да Мурат спрема војску против српских земаља.

– Неки историчари умеју да кажу да једино што знамо о Косовској бици је да се она заиста догодила и да су погинула двојица владара, али то није баш тако. Проблем је фрагментарност извора из различитих периода и потребан је прегалачки рад да би се она могла анализирати на прави начин – нагласио је проф. Стојковски.

   Српски народ је после Косовске битке био веома емотивно везан за Видовдан и тражио је у њему некакву основу да би се истакли место и борба Срба за ослобођење. Другачије схватање донео је 20. па и 21. век. Најдиректније за Видовдан је везана 1914. година, Видовдански устав је донет 1921. – нимало случајно баш на тај датум.

  – Али, Видовдан јесте као темељ српског националног идентитета био погодан за политичку употребу и злоупотребу  – закључио је Стојковски своје предавање које је завршено разговором са публиком.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања