Трибина „Време препорода: Русини и стварање Краљевине СХС/Југославије” одржана је у уторак 19. јуна у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Предавачи су били истакнути русински интелектуалци и научници: проф. др Јанко Рамач, проф. др Јаков Кишјухас, проф. др Ђура Харди, академик Јулијан Тамаш и Ђура Лаћак, књижевник и публициста. Модератор је био Михал Рамач, новинар и књижевник.
На почетку трибине, истакнуто је да се ове године обележава 100-годишњица Велике народне скупштине у Новом Саду, 25. новембра 1918. године. Русине је на том историјском скупу представљао 21 делегат. На тај начин Русини, којих је у оно време у Бачкој било око 12.000, дали су значајан допринос доношењу историјских одлука.
Наглашено је да је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца проглашена 1. децембра 1918. године, а да је државни врх ценио улогу Русина у раду Велике народне скупштине и свестрано је подржао развој њиховог националног и културног живота. У новој држави створени су услови за културни и друштвени препород русинске заједнице.
Представљајући укратко историју Русина, проф. др Јанко Рамач казао је да су они на ове просторе дошли у три таласа – први, највећи талас догодио се средином 18. века. Затим је, средином 19. века, уследио други талас када се насељавају у околини Сремске Митровице и трећи талас, крајем 19. века. Сва досељавања су потекла претежно из североисточних области тадашње Угарске, а касније и из Галиције.
Истакнуто је да 2. јула 1919. године, уз учешће протојереја Јована Храниловића, представници Русина из Бачке и Срема оснивају Русинско народно просветно друштво. Била је то прва русинска национална организација која је током наредне две деценије била носилац културно-просветног живота русинске заједнице у новој држави Јужних Словена.
Проф. др Ђура Харди истакао је да ће се на јесен ове године навршити век како Русини живе заједно са Србима, најпре у југословенској, а данас у српској држави. Мада малобројна заједница, Русини су дали релативно велики допринос и учешћем на Великој народној скупштини 25. новембра 1918. у Новом Саду.
У наставку трибине, проф. др Јаков Кишјухас истакао је значај развијања школства код Русина. Академик Јулијан Тамаш казао је да се период од 1918. до 1941. године може назвати периодом прихватања разлика у односу на период када су Русини били у саставу Аустроугарске.
На крају трибине, Ђура Лаћак, књижевник и публициста, говорио је о улози гркокатоличког свештеника Ђуре Биндаса у националном препороду Русина у Бачкој и Срему. Реч је о најзначајнијој личности у оснивању Русинског народног просветног друштва у периоду између два светска рата.
Остави коментар