Велико интересовање за трибину о највећем европском витезу средњег века

query_builder

Tрибина “Деспот Стефан Лазаревић – витез, песник, светитељ” одржана је у среду, 25. априла у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је доцент др Борис Стојковски.

Пред бројном публиком у којој су доминирали млади људи, аутор је нагласио да, поред бројних важних годишњица које се обележавају ових година, треба истаћи и шест векова манастира Манасија, познате и под именом Ресава.

Овај бисер српске средњовековне архитектуре, духовности и културе представљао je једно од средишта државе деспота Стефана Лазаревића, као и његову задужбину.

– Овај српски владар, који је државом управљао у време непосредно после Косовске битке (1389-1427), био је једна од најмаркантнијих личности свог доба – нагласио је др Стојковски, уз нагласак да КЦНС овом трибином практично први у држави обележава јубилеј Манасије.

Сматра се да је кнез, а касније деспот Стефан Лазаревић рођен око 1377. године. Био је најстарији син кнеза Лазара и кнегиње Милице. Престо је преузео када је постао пунолетан, а пошто је остао без оца, који је изгубио живот у Боју на Косову.

Стефан Лазаревић био је први међу витезовима Реда змаја, а од угарског краља, поред Београда, добио је и низ поседа на тлу целе Угарске, посебно данашње Војводине.

Био је то период када је Србија морала да призна вазалски однос према турском султану Бајазиту, који је већ 1394. године кренуо на велики поход на Влашку да казни тамошњег војводу Мирчу, познатог по бунтовности према Турцима.

На крају 14. и почетком 15. века, Стефан Лазаревић био је највећи европски витез. Његове војничке способности до потпуног изражаја долазе већ 1396. године када осокољени догађајима на Ровинама, хришћани крећу у крсташки рат.

Један од важних датума српске историје било је рађање српске деспотовине. У чувеној бици 1402. године код Ангоре (данашња Анкара), Турци су доживели катастрофу у боју са Монголима. Султан Бајазит је заробљен. Командовањем једним крилом војске истакао се „цвет српске елите 15. века“ кнез Стефан Лазаревић.

По повратку из овог похода, он постаје деспот пошто је склопио брак са Јеленом, рођакињом Јована Седмог Палеолога, који је био сувладар византијског цара Манојла Другог. Као блиском царском рођаку, Јован Палеолог даје Стефану титулу деспота, другу у рангу византијских титула.

Српска деспотовина, у доба мудрог владара Стефана, али и касније, била је економски изузетно снажна држава, а доживела је и велики културни узлет. Том узлету допринео је и Стефан који је био изузетно талентован песник и писац. Његова два најпознатија дела су: „Слово љубве“, песничка посланица и епитаф „Натпис на косовском мермерном стубу“.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language