Велико интересовање грађана за трибину “Тито – између политичког мита и сурове стварности”

query_builder

 

Tрибина „Тито – између политичког мита и сурове стварности” одржана je у среду 21. фебруара у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је проф. др Љубиша Деспотовић.
Митолошку праксу социјализма, рекао је Деспотовић на почетку предавања, није могуће разумети до краја ако се на посебан начин не објасни феномен личне власти и његово митолошко-мистификаторско језгро.

Режим Титове социјалистичке власти до те мере је био натопљен формом личне владавине да му је то постала важнија димензија постојања од самог класно-социјалног карактера политичког поретка. Демистификација његове личности уследила је после његове смрти, када је дошло до бруталног разбијања његове бивше државе које се окончало грађанским ратом.
Деспотовић је нагласио да је све што је везано за Јосипа Броза Тита у највећем сегменту било подвргнуто митологизацији зарад „највећег сина наших народа и народности” и партијских потреба. Мистификовано је све, чак и детињство које је провео наводно у Кумровецу.
У формирању његовог култа личности, Броз је приказан као човек који је апсолутно непогрешив председник државе са доживотним мандатом. Велике историјске одлуке које је доносио пре, за време и нарочито после рата, проглашаване су генијалним и за добробит народа и народности СФРЈ председника државе.

– Са ове историјске дистанце показало се да је мање-више све везано за делатност Броза спорно. Никада се није поуздано доказало када је он постао члан Комунистичке партије, чак је и давао различите исказе о томе. Посебно је спорно под којим околностима је ушао у партијски врх и постао генерални секретар КПЈ. Спорни је и његова делатност у вези са СССР-ом и Коминтерном, обрачун са комунистима који су му тада били конкуренти – нагласио је Деспотовић.

У наставку трибине, аутор је подсетио да је некадашњи новинар Вечерњих новости Перо Симић аутор најпотпуније публицистичке биографије Броза: „Тито – тајна века”. На основу истраживања у совјетским архивима Симић је обелоданио да постоје документи према којима је Броз потказивао своје партијске другове како би их се решио и на тај начин себи крчио пут до позиције генералног секретара партије.
Била је спорна и чињеница да ли је Броз био члан тајних организација. Испоставило се да је био припадник масонерије између два рата, да је имао директан „линк” са британском масонском ложом Конкордија и да су поред њега чланови најужег врха КПЈ били и чланови масонске ложе. То су: Едвард Кардељ, Владимир Бакарић и Владимир Велебит.

 

2Shares

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language