Veliko interesovanje građana za tribinu dr Stojkovskog o znamenitim ženama srednjovekovnog islamskog sveta

18/03/2019

Tribina „Čudesni svet Šeherezade i Hurem. Znamenite žene srednjovekovnog islamskog sveta“, održana je u ponedeljak 18. marta u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je docent dr Boris Stojkovski.

Još od vremena Muhameda, osnivača islamske religije, žene su u muslimanskoj civilizaciji imale istaknuto mesto. Prva osoba koja je primila islam, prva muslimanka, bila je Hatidža bint Huvejlid, prva žena proroka Muhameda.

O njoj se ne zna mnogo, a Šiiti i Suniti imaju dosta oprečna mišljenja o njenom poreklu. Suniti smatraju da je već bila udovica sa decom, dok Šiiti veruju da je Hatidža bila devica.

– Značaj Hatidže je ogroman, jer je ona, po predanju,  iskazala veru u Boga time što je rekla da On neće njenog muža ostaviti na cedilu; tako je postala prva vernica i omiljena Muhamedova žena. Veliki značaj imala je i Muhamedova kćerka Fatima. Ona je i danas poštovana, naročito među Šiitima, a u Iranu se njen dan slavi kao Dan majki – rekao je Stojkovski na početku predavanja.

U nastavku tribine autor je kazao da je jedna od značajnih zadužbinarki Gulčiček (cvet ruže) bila od 1359. godine žena turskog sultana Murata Prvog, koji je poginuo u Kosovskoj bici 1389. godine. Ona je takođe majka Bajazita Prvog. Od prihoda je sama sebi podigla mauzolej u Bursi.

Termin „valide sultanija“ skovan je mnogo kasnije, mada se u istoriografiji često primenjuje na sve majke potonjih sultana. Prva „valide“ bila je sultanija Hafsa (Ajša), za koju neki istoričari smatraju da je vodila poreklo od rimskih Tatara. Ona je bila majka Sulejmana, najznačajnijeg sultana Osmanskog carstva, koje se u njegovo vreme prostiralo na tri kontinenta. Bila je i žena Selima Prvog Jamuza Surovog, i sama je deceniju i po upravljala gradom Manisom, sve do svoje smrti 1534. godine.

Njena najpoznatija snaha i najčuvenija sultanija bila je Anastasija (po nekima Aleksandra) Lisovska, kojoj su Turci dali nadimak Hurem (nasmejana) i počasnu titulu „haseki sultanije“. Bila je kćerka sveštenika, a poreklo joj se vezuje za današnju zapadnu Ukrajinu. U zapadnim izvorima njeno ime zabeleženo je kao Rokselana. Naš čuveni akademik Radovan Samardžić napisao je svoju poznatu knjigu „Sulejman i Rokselana“.

– Mnogo toga mitskog vezuje se za Hurem. Ne postoji nijedan direktan izvor koji potvrđuje njenu umešanost u događaje u kojima su svi potencijalni naslednici prestola, izuzev njenog sina Selima Drugog, izgubili život. Vodila je i spoljnu politiku, o čemu svedoče i dva pisma koja je poslala poljskom kralju Sigismundu Drugom. Bila je prva žena koja je do kraja života živela na sultanovom dvoru – naglasio je predavač.

Najzad, najpoznatije žensko ime u svetu književnosti je Šeherezada. Pošto je cara Šahrijaha njegova žena prevarila sa robom, on je, razočaran, tražio da mu se svake noći dovede po jedna devica koju na kraju noći ubija. Ali, pojavljuje se  Šeherezada, počinje da mu priča i priče prekida tek u zoru, na najzanimljivijem mestu. Radoznali Šahrijah traži da ona dođe i sutradan… To je trajalo hiljadu i jednu noć. U međuvremenu mu je postala žena i rodila decu.

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja