Tрибина „Средњовековне жене са маргине: вештице, проститутке, робиње“ одржана je у петак, 7. децембра, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је доцент др Борис Стојковски.
Ропство је билo институција која је надживела средњи век, а и данас понегде постоји. Робиње су биле присутне свудa по Европи и Медитерану. И проституција је, иако прогањана и осуђивана, била посебан друштвени феномен, као и вештичарење.
– То су друштвене групе које кроз историју, па све до данас, у измењеном или сличном облику изазивају несмањено интересовање – рекао је Стојковски уз напомену да је положај жене на Истоку био битно другачији још од првих царица; друштво је било отвореније и у погледу на женско образовање и у погледу на успињање жена на друштвеним лествицама током читавог средњег века.
Када су у питању вештице, рекао је затим аутор трибине, оне су неодвојиве од врачања и разних врста магијских обреда, чему су се противиле религије. Међутим, цркву у средњем веку нису занимали бајања и магије. То се сматрало паганским обичајима који су третирани као секуларна кривична дела. Црква је, наиме, сматрала да вештице не постоје.
Прави прогон вештица је ренесансно питање које ће у доба протестантизма, поготово у Енглеској и Америци, резултирати њиховим великим прогоном. Али, оног момента када је заживела демонологија, у причу о обожавању ђавола и ритуалима прославе сотоне укључила се и црква.
Било је случајева спаљивања вештица у Аустроугарској, чак и у нашим крајевима – у Сомбору у 18. веку две жене су оптужене за вештичарење.
После вештичарења, једна од најинтригантнијих тема која је опстала до данас је проституција. Прича о најстаријем занату води порекло из Месопотамије, јер тамо је из периода од пре око четири хиљаде година сачувана табла на којој је набројан попис заната. Међу пекарима и столарима, помиње се и проституција, па отуда и прича да је то најстарији занат на свету.
– Од настанка хришћанства, па до 13. века, проститутке су биле жене на маргини, често и јавно понижаване, али у средњем веку дошло се на идеју да се проституцијом може зарадити. У Риму је уведен порез на проституцију – рекао је Стојковски.
Све то било је повезано и са трговином робљем. Велики број проститутки имале су ропски статус, поготово у Дубровнику и Венецији. То се задржало до краја средњег века.
Остави коментар