SPOMEN PLOČA PORODICI ČURA U ULICI KRALJA ALEKSANDRA

23/01/2015

Postavljena spomen ploča porodici Čura

Click here to read this text in English

  U Ulici kralja Aleksandra 1 je, u okviru obeležavanja 73. godišnjice Novosadske racije, otkrivena spomen-ploča porodici Čura, čijih je 16 članova ubijeno 23. januara 1942. godine u Novom Sadu i Čurugu.

– Mi koji kreiramo politiku, moramo da razvijamo kulturu sećanja, da nikada ne zaboravimo žrtve i da radimo na toleranciji da se takva stradanja nikada više ne bi ponovila – rekao je član Gradskog veća za kulturu Vanja Vučenović.

Na spomen-ploči su uklesana imane stradalih, a na dnu je stih Isidore Sekulić: „Život može biti kratak, ali sećanje na život može biti večno”.

Književik i advokat i predsednik udruženja „Adligat“ na čiju je inicijativu postavljena spomen ploča Viktor Lazić rekao je da je njihova želja da otvore muzej Novosadske racije, kao i da je ova spomen ploča prvi, veliki, korak ka ostavrenju tog cilja.

– Jedna od najznačajnijih porodica ovog grada završila je u krvi. Ileana Čura imala je 11 godina tog 23.1.1942. godine. Bile su tad oštre zime; kažu da je tog dana bila neviđena hladnoća – minus dvadeset. Sa majkom i tetkom Mađari su u žurbi Ileanu izveli iz njenog doma veoma lagano obučenu, ovde, ispred ulaza. Majka i tetka, koje nisu znale kuda idu, bacile su se na kolena i počele da bogoradaju, odbijajući da se pomere, moleći da se Ileani dozvoli da se vrati, da uzme kaput. Vratila se u stan u kome joj je prethodno metak proleteo tek santimetar iznad glave, oprljivši kosu. Kada je ponovo izašla, fašisti su već otišli.

  Majka Nadežda i tetka Ljubica su joj ne samo mučki ubijene i bačene pod led – tela im nikad nisu pronađena, već su i iskasapljene. Prema svedočenju jednog očevidca, mađarski fašisti su im, žureći se da im uzmu minđuše i prstenje, još dok su bile žive odsekli uši i prste. Tako je mala Ileana ostala siroče.

   Danas smo se okupili da svi zajedno pokažemo svest o značaju prošlosti i pravde u sadašnjosti, za budućnost. Da pokažemo poštovanje prema svojoj intelektualnoj eliti, prema mučki ubijenim žrtvama i onima ostavljenim da mučki provedu ceo život, sa najtežim mogućim teretom uspomena.

  Ako Bog da, u ovoj zgradi otvorićemo Muzej Novosadske racije i ogranak Muzeja knjige. Tako će sećanje i kultura živeti na mestu stradanja, pulsirati Novim Sadom. Ovo je tek početak naših aktivnosti i planova. Ne smemo dozvoliti zaboravu, nekulturi i bahatosti da prevladaju.

  Prepreka na našem putu bilo je i ima mnogo. Beskrajno smo zahvalnim svim institucijama i pojedincima koji kontinuirano podržavaju naše projekte i nastanak Muzeja Novosadske racije, a posebno smo zahvalni Narodnoj biblioteci Srbije, Istorijskom muzeju Srbije, Jevrejskoj opštini Novog Sada, Kulturnom centru Novog Sada, Udruženju književnika Srbije, Udruženju književnih prevodilaca Srbije i mnogim drugima. Posebno smo zahvalni Gradu Novom Sadu a prevashodno gradonačelniku Milošu Vučeviću, gradskom sekretaru za kulturu Vanji Vučenoviću i izvanrednoj Sunčici Marković, predsednici odbora za kulturu Grada. Želim da istaknem da je inicijativa za podizanje ove spomen ploče usvojena na Savetu za kulturu jednoglasno, uz podršku svih prisutnih. To je Srbija koju treba češće da viđamo, ujedinjena u sećanju i za kulturu. Projekat stvaranja muzeja pismeno je podržala i blagoslovila i Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Irinej.

  Sama Ileana često mi je spominjala rečenicu Isidore Sekulić koju smo postavili na spomen ploču: ”Život može biti kratak, ali trag od života može biti večit”. Verujem da mi danas započinjemo jedan važan večiti trag.

  Uz to, Ileana me je zamolila i da vam pročitam stihove Jovana Dučića iz pesme ”Ave Serbija”, posvćene Srbiji:

 Mlekom svoje dojke nas si otrovala,

u bolu i slavi da budemo prvi,

jer su dva blizanca što si na svet dala –

mučenik i heroj, kap suze i krvi.

Ti si znak u nebu i svetlost u noći,

kolevko i grobe, u kolevki sunca.

Ti si gorki zavet stradanja i moći,

jedini put koji vodi do vrhunca.

Mi smo tvoje trube pobede, i vali

tvog ognjenog mora i sunčanih reka.

Mi smo, dobra majko, oni što su dali

svagda kaplju krvi za kap tvoga mleka.

 Hvala Vam.

Viktor Lazić, književnik i advokat

predsednik Udruženja „Adligat“

 

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=6CXqKtNOjVw[/youtube]

 

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=naK1kHT70eo[/youtube]

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja